Gori Bliski istok: Napadi na energetska postrojenja širom Persijskog zaliva, skočila cena nafte

Veliki požar izbio je nakon iranskog napada na najveći svetski kompleks za tečni prirodni gas u katarskoj luci Ras Lafan. Nakon napada Katar je proglasio dva iranska atašea "personama non grata"saopštilo je katarsko Ministarstvo spoljnih poslova.

MSP Katara nazvalo je napad "opasnom eskalacijom, flagrantnim kršenjem suvereniteta i direktnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti i regionalnoj stabilnosti".

Energetska postrojenja u više zemalja Persijskog zaliva bila su meta raketnih napada, a u mnogima je došlo požara, poput onog u Kataru, preneo je Si-En-En.

Katarski PVO sistemi uspešno su presreli četiri od pet balističkih raketa ispaljenih na tu zemlju iz Irana, pri čemu je peta balistička raketa uspela da pogodi industrijski grad Ras Lafan i prouzorkuje veliku štetu, preneo je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor.

Do napada je došlo nakon što je Iranska revolucionarna garda (IRGC) najavila uzvratne udare nakon napada izraelske vojske na iransko gasno polje Južni Pars, pri čemu iranske snage nisu preuzele odgovornost za napad.

Katarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da timovi civilne zaštite reaguju na požar u industrijskom gradu Ras Lafan, ključnom postrojenju za preradu prirodnog gasa i temelju katarske ekonomije, "nakon iranskog napada".

Prethodno je evakuisano sve osoblje infrastrukturnih obejkata u Ras Lafanu koji služe za preradu tečnog naftnog gasa (LNG).

Nakon izraelskog napada na Južni Pars, iranska vojska je saopštila da će Iran kao odgovor, napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da je osam balističkih raketa lansiranih ka Rijadu presretnuto i uništeno, ali da su ostaci projektila pali na nekoliko kvartova prestonice.

Saudijska civilna odbrana kasnije je saopštila da su četiri stanovnika Rijada ranjena i da je prijavljena manja materijalna šteta nakon što su ostaci presretanja balističke rakete pali u stambenu zonu u Rijadu. Ranije je ministarstvo saopštilo da je protivvazdušna odbrana Kraljevine reagovala na balističku pretnju u Rijadu.

"Četiri osobe su ranjene i prouzrokovana je manja materijalna šteta nakon pada delova presretnute balističke rakete", navodi se u objavi civilne odbrane.

Ovaj napad se dogodio tokom održavanja regionalnog ministarskog sastanka arapskih i islamskih ministara spoljnih poslova u Saudijskoj Arabiji, održanim radi koordinacije odgovora na brz razvoj događaja u regionu i iranske napade na države Persijskog zaliva.

Ministarstvo je takođe saopštilo da su saudijske snage presrele i uništile dron koji je ciljao gasno postrojenje u Istočnoj provinciji, navodeći da nije prijavljena materijalna šteta.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izrazio je saučešće iranskom ajatolahu Modžtabi Hamneiju povodom pogibije Alija Laridžanija, saopštila je državna televizijsko-radijska kompanija IRIB.

"Vaša ekselencijo, primite duboko saučešće povodom pogibije sekretara Visokog saveta nacionalne bezbednosti Islamske Republike Iran Alija Laridžanija", navodi se u Putinovoj poruci.

Prethodno je saučešće izjavio i predsednik Ruske dume Vjačeslav Volodin.

Iranski državni mediji potvrdili su da je Laridžani ubijen, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana.

U saopštenju saveta se navodi da je Laridžani poginuo zajedno sa sinom, još jednim zvaničnikom i grupom telohranitelja.

Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan osudio je napade Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na gasno polje Južni Pars, ocenivši da napad neće ništa doneti ni SAD ni Izraelu.

"Snažno osuđujem napad na iransku energetsku infrastrukturu. Takvi činovi agresije neće ništa doneti cionističko-američkom neprijatelju i onima koji ih podržavaju. Ovo će zakomplikovati situaciju i može imati nekontrolisane posledice koje mogu da utiču na čitav svet", napisao je Pezeškijan na svom nalogu na mreži Iks.

Nakon napada, iranska državna televizija IRIB objavila je pretnju vojske te zemlje da će Iran, kao odgovor na izraelske napade na gasno polje Južni Pars, napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

"Ranije smo upozoravali da će, ako iranska energetska postrojenja budu napadnuta, Iran eskalirati rat na nove načine", saopštio je ujedinjeni štab iranskih oružanih snaga, Hatam al Anbija.

Hasan Ali Marvan, komandant iranske borbene jedinice Imam Hosein, paravojne fromacije koja deluje zajedno sa Hezbolahom, ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu u Bejrutu, saopštila je izraelska vojska.

Marvan je ubijen u utorak, nedelju dana nakon što je u izraelskom vazdušnom napadu likvidiran njegov prethodnik Ali Musalam Tabadža, prenosi "Tajms of Izrael".

Izraelska vojska je saopštila da je Marvan, koji je ranije služio kao operativni oficir paravojne fromacije Imam Hosein, stupio na položaj komandanta nakon ubistva svog prethodnika Alija Musalama Tabadže prošle srede u Bejrutu.

Tabadža, prethodni komandant te paravojne milicije, stupio je na dužnost nakon što je komandanta koji je komandovao formacijom Imam Hosein pre njega Izrael likvidirao u oktobru 2024. godine.

Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif potvrdio je da Iran traži obaveštajnu pomoć od Rusije, Kine i drugih američkih rivala, dok američka i izraelska vojska nastavljaju vazdušne napade na ciljeve u toj zemlji.

"Iranci traže obaveštajnu pomoć od Rusije, Kine i drugih protivnika Sjedinjenih Američkih Država, a o tome da li te zemlje (pružaju pomoć) možemo razgovarati u poverljivom delu", rekao je Retklif tokom saslušanja Odbora za obaveštajne poslove Senata o međunarodnim pretnjama.

Na pitanje senatora Džeka Rida, da li je CIA napravila procenu i da li je analizirala komunikacije između Irana i ovih zemalja, Retklif je rekao da zna "odgovor" i da će "rado o tome razgovarati" privatno sa njim.

Slično je na pitanje na istom saslušanju ranije danas odgovorila direktorka Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, koja je kazala da "ako ima deljenja" obaveštajnih podataka između Rusije i Kine sa Iranom, o tome može da govori na zatvorenoj sednici.

Na pitanje senatora Angusa Kinga, o novinskim izveštajima da Rusija pruža obaveštajnu pomoć Iranu, uključujući satelitske snimke, Gabard je kazala da, prema Pentagonu, "bilo kakva podrška koju Iran eventualno dobija" ne sprečava efekte američkih operacija.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Bliski istok Stiv Vitkof rekao nedavno da su mu ruski zvaničnici tokom telefonskog razgovora rekli da nisu delili obaveštajne podatke sa Iranom, kako bi im pomogli da gađaju pripadnike američkih snaga i njihove položaje na Bliskom istoku.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragkči rekao je ranije da Iran i Rusija imaju "veoma dobro partnerstvo", ali je odbio da potvrdi da Rusija pruža Iranu obaveštajnu pomoć.

Bahrein, Japan, Panama, Singapur i Ujedinjeni Arapski Emirati podneli su na sastanku upravnog saveta Međunarodne pomorske organizacije (IMO) u Londonu predlog da se obezbedi bezbedan pomorski koridor za oslobađanje oko 20.000 pomoraca koji su zaustavljeni u Persijskom zalivu, prenosi Tajms of Izrael.

Stotine brodova je spustilo sidra u Persijskom zalivu otkako je Teheran zapretio da će napasti brodove koji pokušavaju da ga napuste preko Ormuskog moreuza.

Predlog pet zemalja, kojim se poziva da IMO, koji je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija odgovorna za bezbednost i sigurnost brodarstva, izradi okvir za "bezbedan pomorski koridor", podržale su Sjedinjene Američke Države.

"Svrha ovog okvira bila bi da se olakša bezbedna evakuacija trgovačkih brodova. Ova mera ima za cilj zaštitu života pomoraca", navodi se u podnetom predlogu.

Generalni sekretar IMO Arsenio Domingez rekao je delegatima da je najmanje sedam mornara na trgovačkim brodovima do sada poginulo u sukobu.

Domingez je kazao da mornari na trgovačkim brodovima ne smeju "postati žrtve širih geopolitičkih tenzija".

Sednica Saveta IMO nastavlja se u četvrtak.

Iran je u posebnom podnesku IMO naveo da su iranske vlasti nastavile da pružaju humanitarnu pomoć i podršku pomorcima i brodovima u Persijskom zalivu i u Ormuskom moreuzu.

Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je da ta agencija može da potvrdi da je u napadu projektilom tokom protekle noći "pogođena i uništena struktura udaljena 350 metara od reaktora nuklearne elektrane Bušer" u Iranu.

"Iako nije bilo oštećenja na samom reaktoru niti povreda osoblja, svaki napad na ili u blizini nuklearnih elektrana krši sedam neophodnih stubova koji se odnose na osiguravanje nuklearne bezbednosti tokom oružanog sukoba, a to nikada ne bi trebalo da se dogodi", naveo je Grosi u objavi na platformi Iks.

Iranska Organizacija za atomsku energiju saopštila je juče da je projektil pogodio okolinu nuklearne elektrane u lučkom gradu Bušeru, juče oko 19.00 časova po lokalnom vremenu.

Na objektu nuklearne elektrane, koja se gradi uz rusku pomoć, nije bila prijavljena nikakva šteta.

Bušer je prva iranska nuklearna elektrana koja je počela sa radom 2011. godine, a izgradnja još dva bloka je obustavljena zbog vojnog sukoba na Bliskom istoku.