Posle izborne revolucije

Ovo je izborna revolucija u smislu promene režima, ne samo vlade. Režim koji je počivao na jakom, autoritarnom lideru, priznao je izborni poraz i sledi mu demontaža.

Formalno, lako priznanje izbornog poraza znači početak kretanja iz izbornog autoritarizma u izbornu demokratiju (koju smo već imali 2003—2012). Ali mi i dalje ostajemo u tzv. hibridnom režimu.

Jer, ovo nije bio demokratski reset. Promena režima odigrala se po pravilima koja reprodukuju autoritarizam. Ostao je zloćudni izborni sistem u kom poslanici nemaju svoju izbornu jedinicu, niti birači imaju svog skupštinara, već su poslanici vezani za stranku i njenog lidera. Uticaj birača i javnosti i dalje je minimalan, a partijskih i drugih zakulisa odlučujući.

Što je najgore, pobednička struktura više liči na narodni front kojim rukovodi ilegalna partija — s tajanstvenim rukovodstvom i upravljanjem direktivama — nego na demokratsku stranku u ustavnom, "republikanskom" sistemu.

Dobra je okolnost da je Studentska lista (SL) mahala ustavom i pozivala institucije "da rade svoj posao". Ali, sada je i sama SL postala deo sistema. U demokratskom sistemu i stranke moraju da bude demokratske.

Ako je i bilo nekih razloga za tajanstvenost, u smislu samozaštite od autoritarne vlasti, s preuzimanjem skupštine i vlade toga više ne može da bude. Javnost ima pravo da zna i ljude i proceduru, a svako nastavljanje političke ilegale biće samo znak nedemokratskih ili nečasnih namera.

Zato su bitni meseci koji su pred nama. Tada će SL ući u sledeću fazu svoje ideologije. Njen dosadašnji glavni deo bio je rušenje Vučića. Naravno, demontaža njegovog režima biće nastavljena. Ali, kako će se to izvršiti i koji će ljudi doći — to je već ideološko pitanje.

Jedan model demontaže bio je upad u Informer, u ponedeljak. Danas je četvrtak, i ovaj model nije ponovljen na tom nivou. Srećna okolnost je da je sve snimano, a ono što je publika videla nije joj se dopalo. Očigledno je da će se morati preći na manje revolucionarne modele demontaže.

Kada je pak reč o ljudima, prvo novo postavljenje je Blažo Popović, direktor programa RTV. Ko je on najbolje se vidi iz sledeće vesti, od 11. februara  2009:

"Predstavnici NDNV, Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović, posetili su RTV gde je ih primio v.d. generalnog direktora Blažo Popović. Gruhonjić je rekao da NDNV daje punu podršku kompletnom novom rukovodstvu. Popović je potpisao pristupnicu za članstvo u Nezavisno društvo novinara Vojvodine."

U narednim godinama, sve do 2016, Dinko Gruhonjić biće siva eminencija ("crni baron") Radio televizije Vojvodine (ovde i ovde).

Kadrы rešaюt vsё, odavno je rečeno. Kadrovsko pitanje je samo središte politike, a profil ljudi koje dovodite na ključna mesta najbolja su slika vaše ideologije. Ubrzo ćemo saznati da li će se ova građanska revolucija pokazati zapravo kao građanistička.

Svejedno, glavni ideološki obrazac svakako mora biti dopunjen, budući da će se ili ostvariti, ili istanjiti. Do sada je on glasio: "Srušimo ga" i "Pravda mora biti zadovoljena". Ali, kada Vučić bude uhapšen – a celokupna logika propagande i događaja ide u tom pravcu – moraće se istaći nešto drugo. Ne isturi li se neka nova politička ideja, teško da će se, u naredne četiri godine, samo na demontaži Vučićevog sistema, moći obezbediti puna legitimnost i stabilnost vlasti.

Ipak, politika emocija od nedelje je na silaznoj putanji, a to će svakako pogodovati i predstojećem učvršćivanju novih upravljača. Ionako će svaka kritika SL biti odbijana kao ćaci—malicioznost, a unutrašnja kritika ("nismo se za to borili") još dugo neće dobiti znatniji zamah.

Postepeno raščaravanje od magije političkog idealizma i smirivanje emocionalne pregrejanosti smanjiće mobilizacioni potencijal za neke nove građanske proteste, čak i ako dođe do pogoršanja materijalnog položaja jednog dela stanovništva. I to će takođe olakšati stabilizaciju novih vlasti.

No, najvažnije u toj relaksaciji od politike emocija jeste unutarporodično pomirenje. Ove dve godine uzdrmale su mnoge međuljudske odnose, uključiv i porodične. Pobeda SL zapravo je i došla tako što je 300.000 baka i deka, očeva i majki, poslušalo svoju decu, i glasalo "za studente".

Mislim da je to bio ključan trenutak ovih izbora. Tih 300.000 Vučićevih glasača koji su promenili stranu odlučilo je pobednika. Vučića je, u odnosu na predsedničke izbore 2022, napustilo preko pola miliona birača. Među njima, bar 300.000 bili su roditelji i drugi stariji svet s kojima su njihova deca "obavila razgovor".

Mi smo narod koji voli svoju decu, sve bismo učinili za njih. Tako se dogodio 25. oktobar.

Ali, sada je najvažnije da se svi smirimo i da idemo dalje, držeći se zajedno. A zašto su se naša deca, inače nezainteresovana za politiku, toliko zagrejala za ovu stvar, to je već pitanje za sociologe i socijalne psihologe.  

Mobilizacija omladine u ovakvim dešavanjima ključna je za uspeh revolucije (ovde 542—545; 547), a njena emocionalna homogenizacija nesumnjivo je ostvarena poglavito preko društvenih mreža.

Kao simbol tog odlučujućeg uticaja na ponašanje našeg mladog sveta može poslužiti selfi snimak onog veselog mladića koji virtuelno "jaše" Dragana J. Vučićevića. U mediju gde je za omladinu sve počelo, tu se mora i završiti.

Srećna je još i okolnost da nam predstoje predsednički izbori, a onda sledeće godine i pokrajinski, gradski i opštinski. To će davati priliku biračima da pošalju poruku novim vlastima koliko su zadovoljni njihovim ponašanjem. Rezultat toga svakako će biti pluralizacija opozicije, a možda i pluralizacija vlasti.

Nesrećna okolnost je, opet, da će se sve to dešavati po pravilima sadašnjeg sistema, za koja znamo da reprodukuju snažne elemente političkog autoritarizma. Ali, bolja su i loša pravila, nego svet bez pravila – kada odlučuje snaga gomile i dužina motke.

Kakogod, period u kom stara vlast odstupa, a nova još nije preuzela položaj, najčešće je vreme izvesnog popuštanja stega i nicanja različitih političkih cvetova. Društvo docnije može da zapadne u haos i nasilje, ili pak, nanovo, da završi u mengelima autoritarizma. Ali dotle, tu je makar izvesna sloboda, tu su i izvesne mogućnosti kojih nije bilo ranije, a verovatno ih neće biti ni posle.

Pa onda, uživajmo u svemu tome koliko još možemo. Da nam ne bude posle žao kada bude došao kraj i sve se ponovo zatvori, možda još grđe no što je bilo pre...