Pobuna na brodu "Evropa"? Telefonski poziv koji je uznemirio Brisel

Telefonski poziv koji su u utorak lideri Finske i Norveške uputili ruskom predsedniku Vladimiru Putinu mnoge je zatekao nespremne.

Do tada, finski predsednik Aleksandar Stub, koji je stupio na dužnost početkom 2024. godine, nikada nije razgovarao sa svojim ruskim kolegom. S druge strane, norveški premijer Jonas Gar Stere poslednji put je razgovarao sa Putinom u martu 2022. godine – pre više od četiri i po godine, kada su ukrajinska kriza, sukob Rusije sa Zapadom i globalni geopolitički pejzaž izgledali sasvim drugačije.

Međutim, element iznenađenja bio je daleko od jedine neobične stvari u vezi sa ovim pozivom Kremlju.

Na inicijativu skandinavskih zvaničnika: Putin razgovarao sa liderima Finske i Norveške

Jednako upadljiv bio je i izrazito pomirljiv ton u izjavi Aleksandra Stuba. Finska se pridružila NATO-u neposredno pre nego što je on postao predsednik, a zatim je, tokom njegovog mandata, potpuno napustila svoju neutralnost i utonula u antirusku histeriju i paranoju.

Ovog puta, Stub je zvučao kao sasvim drugačiji čovek, a razgovor sa Putinom opisao je kao "iskren i suštinski".

"Mi smo susedne zemlje Rusije. Ishod ovog rata imaće direktan uticaj na našu bezbednost, kao i na bezbednost Evrope u celini. Okončanje rata zahteva direktne razgovore", rekao je Stub. Stere je dao sličnu izjavu, kao da su dvojica lidera jedan od drugog preuzeli svoje pažljivo odabrane reči, piše za RT internešenel politički analitičar Sergej Strokan.

Najveće iznenađenje – pa čak i prava senzacija – bila je, međutim, izjava danske premijerke Mete Frederiksen da lideri Finske i Norveške nisu imali apsolutno nikakav mandat da govore u ime svojih evropskih saveznika.

"Veoma sam skeptična prema ovoj inicijativi Norveške i Finske. Ona nije bila usklađena ni sa kim od nas ostalih", upozorila je Frederiksen. "Iskreno, ne znam šta te dve zemlje misle da mogu postići ovim", dodala je, ne trudeći se previše da sakrije svoju frustraciju ili iritaciju.

Gluvi telefoni u Finskoj: Mete Frederiksen zamerila Stubu i Stereu razgovor sa Putinom

Stere je kasnije odbacio njene kritike, navodeći da su svi partneri i saveznici bili obavešteni pre poziva, a nakon njega im je dostavljen detaljan izveštaj.

Postavlja se pitanje: šta je ovo, zapravo, bilo?

Da li je reč o pobuni na brodu "Evropa", pri čemu su dva nordijska lidera odstupila od evropskog konsenzualnog odlučivanja i usudila se da preuzmu inicijativu u razgovorima sa Moskvom, zaobilazeći evropsku birokratiju?

Ili je pak reč o koordinisanom potezu, u kojem evropski lideri svesno igraju uloge dobrog i lošeg policajca – održavajući tenzije sa Moskvom na visokom nivou, dok istovremeno oprezno traže izlaznu strategiju, dok se ukrajinski teret – koji niti mogu da nose, niti mogu da napuste – pred njihovim očima raspada?

Uostalom, zajednički evropski budžet puca po svim šavovima, a svaki pokušaj da se zakrpi jedna rupa dovodi do pojave nove. Nemačka, najveći evropski donator Ukrajine, sve glasnije negoduje i pokušava da prebaci teret na druge. Zasad nema dobrovoljaca na vidiku.

Ipak, još je prerano govoriti o promeni raspoloženja u Evropi, navodi Strokan.

To je bilo jasno iz nedavnog sastanka ministara odbrane grupe E5 u Parizu. "Naše zemlje dele procenu da Rusija predstavlja najozbiljniju i dugoročnu pretnju po evroatlantsku bezbednost i stabilnost", navodi se u saopštenju grupe koju čine Francuska, Velika Britanija, Italija, Nemačka i Poljska.

Pa ipak, poziv koji su Stub i Store uputili Kremlju predstavlja svojevrstan signal za buđenje – upućen iz Evrope šefu kijevskog režima Vladimiru Zelenskom – signal koji je glasan i, po svemu sudeći, nepoželjan.

To je podsetnik za Zelenskog da evropska politička mašinerija pokazuje znake ozbiljnog zamora materijala – i da vreme za režim u Kijevu ističe.