Šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard podnela ostavku: Funkciju napušta u februaru

Kristin Lagard će u februaru napustiti mesto predsednice Evropske centralne banke (ECB) – devet meseci pre isteka njenog osmogodišnjeg mandata u oktobru 2027. godine – nakon višemesečnih spekulacija o njenom prevremenom odlasku.

Njen odlazak otvara vrata jednoj od najvećih promena u rukovodstvu tokom 28-godišnje istorije ECB-a, i to u trenutku kada se ova centralna banka suočava sa ponovnim jačanjem inflatornih pritisaka.

Mandat Kristin Lagard obeležili su najteža pandemija u poslednjih sto godina, sukob u Ukrajini, najveći inflatorni šok u jednoj generaciji, kao i trgovinski rat sa SAD i rat na Bliskom istoku.

Ranije ove godine, sedamdesetogodišnja Lagardova priznala je da je, kada je prihvatila tu funkciju u dogovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, verovala da će u Frankfurtu provesti pet, a ne osam godina.

Ona je, u 28-godišnjoj istoriji ECB-a, tek drugi predsednik koji podnosi ostavku pre isteka mandata, navodi "Fajnenšel tajms". Prvi čelnik ove institucije, Vim Dujzenberg, napustio je položaj nakon pet godina, u skladu sa političkim dogovorom postignutim na samom početku monetarne unije.

Lagardova je vodila razgovore o preuzimanju funkcije predsedavajuće Svetskog ekonomskog foruma. Vlada Holandije podržava bivšeg guvernera holandske centralne banke, Klasa Nota, kao naslednika Lagardove, dok Španija podržava Pabla Ernandeza de Kosa, generalnog direktora Banke za međunarodna poravnanja i bivšeg guvernera Banke Španije.

Članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), Izabel Šnabel, napustiće svoju funkciju u januaru, godinu dana pre isteka mandata, kako bi preuzela visoku poziciju u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Mandat glavnog ekonomiste ECB-a, Filipa Lejna, ističe u maju.

Za imenovanje bilo kog novog člana Izvršnog odbora potrebna je podrška najmanje 16 od 21 zemlje koje koriste evro, što predstavlja 65 odsto stanovništva tog bloka.