Civilizacijsko samoubistvo Evrope: Zapad je ušao u fazu haotične iracionalnosti

Nije jasno šta se zaista dešava u Francuskoj, u kojoj nedeljama traje talas veoma nasilnih protesta, koji se širi poput požara. To prevazilazi ono što možemo nazvati nacionalnom tradicijom u zemlji u kojoj je, kao što je primetio ruski pisac Platon Besedin, revolucija nije samo metod, već način života.

Ono što se trenutno dešava u Evropi, ne proizilazi iz nekog jednog, izolovanog uzroka, tvrdi ruski mislilac Aleksandar Dugin u novoj emisiji "Eskalacija" na televiziji Sputnjik. To nije samo lokalizovana reakcija na određenu odluku vlade, ili na još jedno poskupljenje.

Dugovi stižu na naplatu: Francuskoj veći ceh za kamate nego za obrazovanje

Za Francuze su neredi, paljevine i razaranja postali specifična crta njihovog sociopsihološkog sklopa. To nije samo patologija, već izražena nestabilnost unutar kolektivne psihe.

Međutim, ono čemu sada svedočimo, dodaje on, podseća na klasičnu teoriju haosa, gde mali i naizgled beznačajan događaj, ili jedan slučaj nepravde kakvih ima u svakom društvu, iznenada pokreće reakciju nesrazmerno velikih razmera.

Odatle proces počinje da se širi poput grudve snega koja prouzrokuje lavinu i poprima eksponencijalni karakter.

Francuska epidemija koja se širi Evropom

Tokom celog mandata Emanuela Makrona on se suočavao sa stalnim otporom "žutih prsluka" – običnih građana, bez jasne stranačke pripadnosti – koji su svake nedelje ulazili u žestoke sukobe sa policijom.

Ovo "devijantno" ponašanje na ulicama je veoma zarazno; lako se širi na druge zemlje Evrope, baš kao kuga ili virus, tvrdi ruski filozof. I u Albaniji traju masovni protesti, gde je došlo je do narodnog ustanka, jer je Džared Kušner, zet Donalda Trampa, odlučio da kupi jedno albansko ostrvo – potez kojem se lokalno stanovništvo oštro protivi, strahujući da će to postati još jedna ekskluzivna, zatvorena enklava, poput one Džefrija Epstina.

"Trampovo ostrvo" i Epstinov trag na Balkanu: Zašto Rama tvrdi da Sazan nije na prodaju

Osim toga, socijalni sastav ovih masovnih uličnih akcija – koje su odavno postale sastavni deo francuske političke kulture – prolazi kroz radikalnu transformaciju. Ranije, uočava Dugin, Francuzi nikad nisu pljačkali prodavnice. Izlazili su na ulice, pravili nered, izvikivali agresivne parole, a ponekad su i podmetali požare i uništavali imovinu – ali se nisu upuštali u pljačke.

Sada se, međutim, ovi ulični protesti pred našim očima pretvaraju u grabežljivu potragu za vrednom robom. Pljačka je postala sistemska, kaže on – prava epidemija – što predstavlja neviđenu pojavu u istoriji francuskih protesta. Pre su najžešće demonstracije pratile neke uočljive i koherentne obrasce; sada su, međutim, definitivno prešle kritičnu granicu.

Zastrašujuće je gledati, smatra Dugin, kako jedna veličanstvena, izuzetna građevina tradicionalne arhitekture u Limožu gori do temelja, samo zato što ju je, bez ikakvog razloga, zapalila rulja neodgovornih migranata.

Na poljima natopljenim benzinom

Tu je, naravno, i pitanje migranata, koji su godinama na sistematski i nekontrolisan način dovođeni u Evropu, što je u potpunoj suprotnosti sa svakom ekonomskom logikom i zdravim razumom, tvrdi ruski mislilac. To nije slučajnost, već svesna, ključna politika današnjih evropskih elita, bilo da je reč o Makronu, Fridrihu Mercu ili njihovim pandanima širom EU. To je, zapravo, zaključuje ruski mislilac, njihova temeljna ideologija.

Suštinski uzrok ove katastrofe je liberalna ideologija i neodgovorna globalistička politika. Ova agenda, to je sada očigledno, nikom ne donosi korist. Ipak, elite se tvrdoglavo drže ove politike i nastavljaju da dovode migrante, bez obzira na posledice.

Sančezov autogol: Da li je španski premijer (ne)obavešten u vezi sa migrantskom krizom u Seuti

Osim toga, često se pogrešno pretpostavalja da se Makronu protive samo konzervativci. Ulice su ispunjene i pristalicama krajnje levice, sledbenicima Melanšona, što dovodi do zanimljivih paradoksa, uočava Dugin. Ljudi su navikli da politiku posmatraju kao racionalan poduhvat, ali trenutno stanje u Evropi potpuno opovrgava ovo shvatanje. Savremeni kurs koji sprovode lideri Evropske unije suštinski je iracionalan, zaključuje on.

Reakcija evropskog društva je, takođe, iracionalna i haotična. To nije konstruktivan protest, kaže on, već masovni psihološki slom – kolektivna, akutna psihotična epizoda. Društvo je postalo duboko atomizovano i nestabilno, a vladajuća klasa je izgubila i poslednji trag razuma.

Situaciju u koju je zapala Francuska, a sutra, moguće je, i čitava Evropa, postala je zapravo bezizlazna. U postupcima zapadnih državnika više nema ni traga tradicionalne državničke veštine. Makron, na primer, nema nameru da podnese ostavku. Naprotiv: on se grčevito drži svoje pozicije.

Čini se kao da bi bila dovoljna samo jedna šibica da sve plane, kao polje natopljeno benzinom.

Na putu samouništenja

Svedoci smo prelomnog trenutka u globalnoj politici: Zapad je ušao u fazu haotične iracionalnosti, dodaje ovaj mislilac. Navikli smo da Zapad doživljavamo kao veoma pragmatičan i proračunat, usmeren na zaštitu sopstvenih ekonomskih interesa.

Ali, ono što se danas tamo odvija – nametanje "rodne diktature", haotičan priliv migranata i sistematsko razaranje tradicionalnih vrednosti – predstavlja civilizacijsko samoubistvo.

Sve to stvara snažan utisak da je određeni deo globalističke elite svesno krenuo putem potpunog samouništenja sopstvenih društava. Oni namerno sprovode politiku koja neizbežno vodi upravo ka takvom ishodu.

Možda će elite nekako uspeti da suzbiju ovaj talas. Ali sledeći talas bi, prema njegovom mišljenju, mogao da odnese ne samo Makrona, već i čitavu Evropu kao civilizaciju.

Ipak, niko od lidera čak i ne pokušava da promeni tu katastrofalnu putanju; naprotiv, oni je podstiču iz sve snage. Na kraju, pred Evropom se otvaraju samo dva puta: ili potpuni, nekontrolisani haos, ili prelazak u ekstremnu, beskompromisnu ​​diktaturu, jer drugačije više nije moguće obuzdati ove destruktivne sile.

Virus uma

Procesi razaranja društvenog tkiva su sada naprosto otišli predaleko, tvrdi ruski filozof. Recept za ovu situaciju je jednostavan: dovoljno je vratiti se osnovnom, racionalnom pristupu upravljanju. Ni više, ni manje: jednostavno treba vratiti zdrav razum u politiku na visokom nivou. I to je sve.

Kada bi na čelo evropskih država stali zaista racionalni pojedinci – ljudi koji bi odmerili stvarne prednosti i mane trenutnih politika – ova kriza bi nestala. Ali, to je isključeno.

Rasipništvo bez pokrića: Zemlje EU troše enormne količine novca na militarizaciju

Kada se pogledaju današnji evropski lideri, treba ih okarakterisati kao klinički neuračunljive. Krajnji cilj, ka kojem oni usmeravaju evropsko društvo, nameće krajnje ozbiljna pitanja. Oni sa fanatičnom upornošću slede strogo zacrtan put, čija su cena stalni nemiri, žestoke pobune i konačno društvena dezintegracija.

Kako kaže Dugin: desna ruka više ne zna šta radi leva. Zapravo, evropske vlade povećavaju koncentraciju ludila, zato što to zahteva njihova temeljna ideologija.

Reč je o pravom "virusu uma", dodaje Dugin: liberalno-globalističkoj ideologiji, koja primorava vlasti da deluju suprotno zdravom razumu, suprotno nacionalnim interesima sopstvenih naroda ili, jednostavno rečeno, suprotno zakonima logike.

Ko je pravi bolesnik Evrope?

A to, piše ruski istoričar Venjamin Popov za sajt "Nju istern autluk", čitav Zapad dovodi u eru skandala i u sistemsku krizu.

Savremeni zapadnoevropski političari više i ne kriju svoju zabrinutost, nastavlja Popov; njihov kurs je konačno dospeo u ćorsokak. Do sada su, piše on, sve svoje pogrešne procene objašnjavali postupcima ruskog predsednika Putina, ali od sada su primorani da se odupiru i postupcima Trampa. Oni počinju da se sukobljavaju i sa Kinom, sa kojom je trgovinski deficit dostigao ogromne razmere.

Putin otkrio šta ga je iznenadilo u optužbama evropskih lidera za umešanost Rusije u proteste

Francuska se danas nalazi u posebno teškoj situaciji. Finansijski problemi ove zemlje toliko su ozbiljni, primećuje Popov, da bi se ova zemlja mogla suočiti sa kolapsom sistema socijalne zaštite, a takav scenario će neizbežno dovesti do nemogućnosti otplate državnog duga, koji već sada značajno premašuje BDP zemlje.

Francusku iz tog razloga već nazivaju "novim bolesnikom Evrope". Ne zaostaju mnogo ni druge zemlje Zapada, gde su se problemi isprepleli u jedan čvor. Zapadna politika usmerena je na pružanje svesrdne podrške kijevskom režimu i na produžavanje sukoba u Ukrajini.

Oni pri tome ne vide izlaz iz trenutnog ćorsokaka, iako je on očigledan: priznati greške svoje dosadašnje politike i potražiti način da iznova uspostave veze sa Moskvom. Oni, međutim, i dalje podržavaju Kijev i spremaju se za "predstojeći rat sa Rusijom". Pri tom, kaže Dugin, oni čak nisu u stanju da kontrolišu sopstvene ulice, a ipak kuju planove za rat protiv Rusije, koja poseduje nuklearno naoružanje. Ko bi od njih, pita se ruski filozof, uopšte otišao da se bori.

Ove mitove je veoma teško – ili nemoguće – održati, naročito u kontekstu agonije kijevskog režima, koji upravo trpi poraz na bojnom polju, dodaje Popov.

To je, u stvari, klinička definicija ludila: udarati glavom stalno u isti zid, sve jače i jače, očekujući da ćemo na taj način razbiti zid a ne sopstvenu glavu.