Studentski program za srpsku privredu: Koji kurs će pratiti nova vlast

"Pretresanje" ugovora o svim državnim projektima, prekid sa praksom partijskog imenovanja direktora i prelazak na "stroge konkurse", neke su od najzvučnijih promena koje bi u ekonomiju Srbije trebalo da uvede nova vlast.

Deo ekonomskih mera koje je u svom planu navela "Studentska lista" odnosi se i na suzbijanje monopola velikih trgovinskih lanaca, zaštitu domaće poljoprivrede i proizvodnje i obezbeđivanje prehrambene sigurnosti. Prave otklon i od koncepta razvoja privrede kroz strane investicije, modela jeftine radne snage i velikih infrastrukturnih projekata i zalažu se za podršku domaćoj privredi, pravednijem poreskom sistemu i većoj transparentnosti javnih nabavki.

Najavljeno je i osnivanje Razvojne banke Srbije, što bi trebalo da predstavlja temeljan zaokret u odnosu na politiku posle 5.oktobra 2000. godine, kada su ukinute domaće banke koje su imale i razvojnu ulogu kreditiranja domaće privrede po povoljnim uslovima.

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Država smanjuje subvencije za strane investitore, koliko je do sada potrošeno?

Razvojna banka je, jednostavno rečeno, ustanova koja postoji kako bi pomogla razvoju privrede jedne zemlje. Ideja je da takva banka domaćim preduzećima olakša pristup novcu za investicije, proizvodnju, razvoj novih tehnologija i otvaranje radnih mesta.

U programu Studentske liste navodi se da će ova banka imati pristup sredstvima EBRD-a i drugih razvojnih banaka, koja fondovima nisu dostupna. Plan je i da banka odobrava kredite isključivo preko poslovnih banaka, bez naloga Vlade.

Takođe, predstavnici "Studentskog pokreta" smatraju da je model jeftine radne snage potrošen i da radnika za strane fabrike koji rade za minimalac više nema. Tvrde da ne nude novu tranziciju u kojoj se manjina bogati na račun većine i da neće biti rasprodaje strateških preduzeća. Subvencija po radnom mestu podsticaće samo u devastiranim opštinama i to kao prelaznu meru sa preciznim zakonskim rokom. To znači da se dolazak stranog tipa investitora neće ograničavati u siromašnim opštinama, jer je bitno zadržati i stvoriti svako radno mesto u takvim uslovima, dok u globalu takve investicije smatraju štetnim, jer "prave nezdrave lance snabdevanja, koji nisu sposobni da stvore dodatnu vrednost i da budu dugoročno održivi u uslovima gde su konkurenti sposobni za inovaciju".

Iako su pojedini kritičari ovu političku opciju pre izbora karakterisali kao deo "neoliberalnog scenarija" zbog navodne povezanosti sa pojedinim prozapadnim i nevladinim organizacijama, sam zvanični program koji je predstavljen javnosti ne predstavlja slepo praćenje neoliberalnog modela. Program se zasniva na prelasku sa modela jeftine radne snage i subvencionisanja stranih investitora na sistem socijalne sigurnosti i u nekim segmentima čak strožu kontrolu od strane države. Neoliberalni koncept favorizuje jednake ili niske poreske stope radi stimulacije kapitala, a "Studentska lista" predlaže veće poresko opterećenje za bogate i smanjenje poreza za siromašne građane.

"Umesto da po svetu tražimo fabrike kojima treba jeftina ruka, potpuni fokus nove vlasti će biti stvaranje inovativnih firmi koje mogu da budu konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Spregom univerziteta, instituta i privatnog sektora, gradićemo atmosferu potrebnu za startape koji rastu u Srbiji. Ulaganja u istraživanje i razvoj, danas oko jedan odsto  BDP-a, udvostručićemo do 2032. godine", navela je "Studentska lista". 

Elementi te politike, mogli su da se naslute i u izjavama predstavnika "Studentske liste", a o nekima od njih je još pre tri godine u emisiji "Relativizacija" na RT Balkan govorio profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, koji se ovih dana pominje kao potencijalni predsednik nove Vlade Srbije. On je u emisiji kod Ljiljane Smajlović rekao da liberalni ekonomisti često tvrde da sve ljudske aktivnosti mogu da se rešavaju na tržištu, ali da to nije tačno.

Naš izbor

RT Balkan analiza izbora: SNS u minusu, studenti u plusu, ko im je doneo 600.000 glasova više

"Za zemlje koje su u razvoju bitno je da se neka elementarna infrastruktura uspostavi, da se radi na obrazovanju dece, da se uvede zdravstvena zaštita. To su jako bitne stvari, koje ne mogu da se rešavaju na tržištu. Liberalni ekonomisti često tvrde da sve ljudske aktivnosti mogu da se rešavaju na tržištu. Ja sam skeptičan oko nekih domena. Jedan od tih domena je obrazovanje, zdravstvo, pa rekao bih i proizvodnja lekova. Ako se uvede tržišni koncept u te domene, onda imate ovo što se dešava kod nas na Balkanu, da neko plati, pa dobije diplomu. Jel to tržište ili šta je to? Ili, ukoliko gledamo farmaceutsku industriju koja zapravo želi da ima tražnju za svojim proizvodima, pa otuda ima i manje motiva verovatno da proizvodi proizvode koji će smanjiti tražnju, u tom slučaju izlečenjem pacijenta. Tu se kreiraju neki konflikti interesa u određenim domenima, gde tržište  samostalno ako se pusti, po mom mišljenju, neće dati društveno optimalne rezultate", rekao je Šoškić.

Agencija za kreditni rejting "Fič" je posle objavljivanja rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji saopštila da pobeda "Studentske liste" smanjuje političku neizvesnost u zemlji, ali da je njihov detaljan ekonomski program još nedovoljno jasan. Smatraju, takođe, da će spoljna politika nove vlasti "verovatno težiti balansiranju u odnosima sa Rusijom, Evropom i Kinom", s obzirom na, kako su naveli, značajne ekonomske veze zemlje posebno u energetskom sektoru, i u kontekstu pojačanih geopolitičkih tenzija.

Dejan Šoškić je sigurno imao i to na umu kada je u "Relativizaciji", pre tri godine izrazio skepsu prema sankcijama Moskvi i prognozirao da će biti veća šteta za one koji su izgubili rusko tržište, nego za samu Rusiju.

Tom prilikom on je rekao i da će Nemačka teško ostati ono što je bila, zbog odustajanja od jeftine energije. Ukazao je da sankcije, koje je Zapad uveo Rusiji po pitanju SVIFT-a, i zamrzavanje deviznih rezervi, mogu da se vrate kao vrlo negativan efekat samom Zapadu, u smislu ubrzane dedolarizacije i prelaska na druge mehanizme plaćanja. 

Rusija razvila sistem plaćanja koji ne zavisi od Zapada: Transakcije je nemoguće blokirati

"Ljudi ne shvataju da se svet promenio. Svet nije ono što je bio pre 20 ili 30 godina. Niti je centar ekonomski, niti finansijski, ni tehnološke snage tamo gde je bio ranije i u tom izmenjenom svetu mislim da je potrebno razmišljati na način koji odgovara realnosti trenutka. Više nisu sve stvari iste", kazao je Šoškić.

On je istakao da sukobljavanja suštinski nisu potrebna i da je moguće sarađivati i sa Kinom i sa Rusijom, da su to zemlje koje imaju drugačije političke sisteme, ali da suštinski, u globalnoj podeli rada, imaju svoje značajno mesto i da bilo kakva ambicija Zapada da napravi jednu vrstu velike podele u svetskoj trgovini, na dva bloka, više štetiti samom Zapadu.

U svom zvaničnom programu "Studentska lista" je inače obećala da vrednost dinara neće "dirati" i objasnila da bi devalvacija nakratko pomogla izvozu, ali da bi podigla cene i narušila nivo štednje. Najavili su i progresivnije oporezivanje.

"Umesto da snižavamo akcize, što bi navike stanovništva promenilo nagore, planiramo da izmenimo poresku politiku, tako da se rad oporezuje manje, a velika imovina više", naveli su iz "Studentskog pokreta" i objasnili da će uvesti više razreda za progresivno oporezivanje dohotka, ukinuti godišnji porez i podići neoporezivi deo zarade sa 23 na 35 odsto prosečne zarade, kako bi oni koji imaju manje plaćali manje.

Pre izbora su najavljivali mere za zaštitu domaćih proizvođača, a agrarni program, postavlja poljoprivredu kao strateški i nacionalni interes.

Završni skup "Studentske liste" na Slaviji; Srdanović: Naši mandati biće u rukama naroda

"Naš cilj je razvijena i planska poljoprivreda u kojoj je poljoprivrednik strateški partner države, a ne socijalna kategorija, u kojoj zemlja i voda ostaju građanima Srbije, u kojoj cena nastaje na poštenom tržištu, a ne u dogovoru kartela i u kojoj selo ima budućnost", navodi se u programu "Studentske liste".

Najavljena je obnova stočnog fonda, uvođenje privremenog moratorijuma na prevođenje poljoprivrednog zemljišta u druge kategorije, trajno ograničavanje prenamene u građevinsko i ukidanje posebnih pravila za zemljište stradalo u požaru...

Prioriteti ekonomske i fiskalne politike pokreta na papiru "dobro zvuče", kao i svako obećanje biračima pre glasanja. Program, bez mnogo detalja, načelno obuhvata podršku domaćem ekonomskom razvoju, pravedniji poreski sistem i predvidljivije uslove poslovanja za privredu. To se ne razlikuje mnogo od onoga što su obećavali i drugi, pa i bivša vlast. Za građane će biti važno kako će se ove ideje pretočiti u konkretne mere, a to će najbolje videti u svojim novčanicima.