Ekonomija

Amerika sama sebi kopa rupu: Deficit "pegla" novim zaduživanjem i obara istorijske rekorde

Vlada nastavlja da se zadužuje tempom koji do sada nije zabeležen, a ubrzanje je dobila posle 2020. godine, jer je za nepunih pet godina, dug galopirajuće porastao za čak 50 odsto, sa 23 na čak 35 biliona dolara
Amerika sama sebi kopa rupu: Deficit "pegla" novim zaduživanjem i obara istorijske rekordeGetty © stock photo/Dilok Klaisataporn

Američki državni dug je prvi put premašio 35 biliona dolara, što je najveći iznos u istoriji SAD. Vlada nastavlja da se zadužuje tempom koji do sada nije zabeležen, a ubrzanje je dobila u poslednjih pet godina, jer je dug galopirajuće porastao za čak 50 odsto, sa 23 na čak 35 biliona dolara. Dug "najmoćnije zemlje sveta" je od 1990. porastao čak deset puta!

Prognoze stručnjaka, međutim, nisu optimistične i predviđaju da će u 2026. godini nakarikati više od 40 biliona dolara.

Državni dug je novac koji je vlada pozajmila da pokrije svoje troškove. U fiskalnoj godini, kada potrošnja, na primer novac za puteve ili odbranu, premašuje prihode, odnosno novac od federalnog poreza na dohodak, nastaje budžetski deficit. Da bi ga nadoknadila, vlada pozajmljuje novac prodajom tržišnih hartija od vrednosti. Državni dug je akumulacija ovog zaduživanja, zajedno sa pripadajućim kamatama. Kako se deficiti ređaju, tako dug raste.

Rast duga nije iznenadio stručnjake, jer su i ranije upozoravali da će "život na kredit", dođi na naplatu. Oni su ukazivali da ove godine dospeva oko 7,6 biliona dolara duga i da će tu sumu SAD morati da refinansiraju novim kreditima, ali sada po mnogo višim kamatnim stopama, što daje dodatno ubrzanje za rast javnog duga.

Sledeće godine će Amerikanci morati da pripreme više od 1,5 biliona samo na otplatu kamate na pozajmice, što znači da će samo za to morati da izdvoje skoro trećinu svih prikupljenih prihoda vlade. S obzirom na to da se sada zadužuju po višim kamatama, od oko pet odsto, i iznos koji otplaćuju će se uvećati i procenjuje se da će godišnje plaćati oko dva biliona samo na kamate, što je oko 40 odsto svih prihoda koji se sliju u državnu kasu. 

Prekretnica u rastu duga, kojim plaćaju "američki san" dolazi samo nekoliko meseci nakon što su SAD prešle prag od 34 triliona dolara početkom januara 2024. godine, dok je granica od 33 biliona dolara dostignuta u septembru 2023. Poređenja radi, državni dug se kretao oko 907 milijardi dolara, odnosno manje od jednog biliona, pre samo četiri decenije. 

Predsednica nestranačkog Komiteta za odgovoran federalni budžet Maja MekGvines je upozorila da će deficit biti skoro dva biliona dolara ove godine i skoro tri biliona dolara za deset godina. Ona je rekla da se, uprkos svim rizicima i znacima upozorenja, čini da ova "zvona za uzbunu padaju na gluhe uši".

Deficit federalnog budžeta se povećao u poslednjih nekoliko godina usred rasta kamatnih stopa, što povećava neto troškove kamata nastale servisiranjem neizmirenog duga. Programi obavezne potrošnje, uključujući socijalno osiguranje i Mediker, pogoršali su taj trend, jer se suočavaju sa rastućim troškovima usred starenja američkog stanovništva. Ove godine predviđa se da će savezna vlada ostvariti budžetski deficit od 1,9 biliona dolara.

Posle dramatičnih nekoliko nedelja pregovora republikanci i demokrate su se u junu prošle godine dogovorili da još jednom podignu granicu američkog duga i izbegnu Dan D, u kojem bi SAD došle u situaciju da ne mogu da izmire obaveze. Novo pomeranje granice, međutim, tada je ponovo otvorila pitanje da li uopšte postoji crvena linija za zaduživanje i dokle Amerika može da podiže taj prag.

Kolaps je za sada izbegnut, a stručnjaci kažu da Amerika može da štampa novac i da vraća dugove, ali da će, s druge strane, prekomernim zaduživanjem SAD potkopati temelje američkog dolara. Ukazuju da bi to mogao biti jedan od faktora koji će postepeno značajno oslabiti američku ekonomiju i dovesti je u duboku krizu.

Zapadne prognoze su bile da će sa odobrenih 31,4 biliona dolara Amerika do tog novog roka, januara 2025. već preći 35 hiljada milijardi, što znači da će morati ponovo da podiže granicu duga. Pokazalo se da to ide strahovitim ubrzanjem dalje i da je prag premašen već sada, pet meseci ranije.

Generalni direktor "Džej Pi Morgana" Džejmi Dajmon je početkom ove godine upozorio da će brzi rast američkog državnog duga odvesti zemlju "u ambis" ako vlada ne reši ovaj problem pre dublje krize. Stručnjaci širom zemlje prognozirali su da će do 2035. godine odnos javnog duga prema BDP-u biti 130 odsto i da takvi pokazatelji predstavljaju direktnu pretnju ekonomskoj poziciji SAD na svetskoj sceni.

"Sjedinjene Države se 'kreću ka litici' u ekonomiji, a njihov nacionalni dug 'raste kao grudva snega'", rekao je Džejmi Dajmon.

image