(Ne)logična kretanja tržišta: Zašto cena nafte pada?

Kada je početkom ove sedmice stupila na snagu evropska zabrana uvoza sirove nafte iz Rusije kao i odluka G7 o gornjoj granici, mnogi su očekivali da će doći do značajnog skoka cena, naročito jer je nekoliko nedelja ranije Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK+) najavila duboke rezove u snabdevanju.

Ipak, u četvrtak je referentna vrednost Brent nafte pala na 76,15 dolara po barelu, što je novi minimum za 2022. 

Ruske isporuke i dalje pristižu

Evropska zabrana uvoza sirove nafte iz Rusije, najvećeg svetskog izvoznika nafte, uvedena je kako bi se Moskva primorala da prekine sa svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini koju finansira "naftnim dolarima".

Grupa sedam (G7) je ipak odredila gornju granicu cene nafte vodeći računa da ne dovede do prekida isporuka iz Rusije i koja je viša od cene po kojoj Moskva prodaje svoj energent.

Kada je EU najavila da će sankcionisati svaki tanker koji prevozi rusku naftu, čak i one koji plove u Aziju, u nekim zapadnim prestonicama pojavila se zabrinutost da će to dovesti do skoka cena nafte. Zapadni političari pretrpeli bi udarac u vidu inflacije, a Moskva bi zaradila više prodajom nafte, zbog čega su dogovorili "plafon" od 60 dolara po barelu koji bi sprečavao Kremlj da prodaje svoj energent a istovremeno bi se globalne cene držale pod kontrolom.

Rusija je odbila da posluje sa kupcima koji žele da iskoriste ograničenje, ali zapadni zvaničnici kažu da nivo od 60 dolara i dalje pomaže azijskim rafinerijama da pregovaraju o nižim cenama.

"Rusko snabdevanje tržišta ostaje na visokom nivou kao i do sada", rekao je Florijan Taler, šef "OilIksa", kompanije koja prati globalna kretanja nafte. Svaki pad biće vidljiv tek kasnije u prvom kvartalu 2023, dodao je on.

Rezovi nisu tako duboki

U oktobru, kada su Saudijska Arabija, Rusija i drugi saveznici OPEK+ najavili smanjenje proizvodnih kvota za 2 miliona barela dnevno, što predstavlja dva procenta globalne ponude, usledila je momentalna reakcija Zapada.
Bela kuća je optužila Rijad da je u "globalnom energetskom ratu" stao na stranu Moskve, a Međunarodna agencija za energetiku (IEA) optužila je tu grupu da ugrožava svetsku ekonomiju.

Dok je inflacija vođena energetskom krizom i dalje problem u zapadnim ekonomijama, poslednje nedelje pokazale su da je potez grupe OPEK+ bio mudar.

Cene nafte nisu skočile, već su skliznule, potvrdivši argument koji je izneo saudijski ministar energetike, princ Abdulaziz bin Salman da su, suočeni sa slabljenjem globalne ekonomije, bili potrebni preventivni rezovi kako bi se zaustavio nagli pad tržišta.

Stvarni rezovi koje je napravio OPEK+ takođe su bili manji od brojke objavljene u Beču, delom zato što su se neki proizvođači, poput Angole i Nigerije, već imali problema da dostignu svoje kvote. Umesto smanjenja od dva miliona barela na dan, stvaran iznos je bliži milion barela dnevno, kažu analitičari — i dalje značajna, ali nedovoljna brojka da poremeti tržište.

Potražnja i ponuda

Posle meseci zabrinutosti zbog post-kovid poremećaja u snabdevanju, trgovci su sada fokusirani na predstojeću recesiju, dok se posledice energetske krize šire, a centralne banke utrkuju da povećaju kamatne stope kako bi ukrotile inflaciju.

Najveće brige tržišta nafte su Kina i SAD, dva najveća svetska potrošača energije. Kineska politika nulte tolerancije na kovid i slabljenje ekonomije znače da će ukupna potrošnja nafte ove godine biti niža nego 2021, procenjuje IEA.

Iako bi američka ekonomija mogla da izbegne recesiju, čini se da je i "potreba" njenih potrošača za benzinom dostigla vrhunac. Potrošnja za ovo doba godine bila je ovako niska samo jednom u poslednje dve decenije — u pandemiji koronavirusa 2020. Ukupna potražnja za naftom u SAD još uvek nije dostigla eru pre kovida.

Sledeće godine Amerika najveći kupac nafte?

Eksperti upozoravaju da će godine nedovoljnog ulaganja u ponudu na kraju uhvatiti korak sa tržištem ako potražnja nastavi da raste, makar i skromno. Još jedan rizik je spori rast proizvodnje u američkoj industriji škriljaca. Bilo kakav pad ruske ponude mogao bi biti vidljiv tek sledeće godine, tvrde neki analitičari. A slaba potražnja Kine neće potrajati.

U međuvremenu, američka vlada prestaje sa prodajom nafte iz svojih zaliha za vanredne situacije i planira da počne da popunjava zalihe ako cene sirove nafte u SAD padnu na 70 dolara po barelu. VTI nafta je u četvrtak bila na 71,46 dolara po barelu.

Drugim rečima "prodavac 200 miliona barela u 2022. postaće jedan od najvećih kupaca nafte u 2023", rekao je Bil Smid, predsednik "Smid kapital menadžmenta", misleći na količinu nafte koja je u SAD ove godine puštena u prodaju iz rezervi. "Istorija nas uči da su pred nama godine viših cena nafte i gasa."