Situacija iz dana u dan sve teža: Premijer Švedske pozvao građane da štede struju
Premijer Švedske Ulf Kristerson apelovao je na građane da štede struju jer hladno vreme povećava potražnju, iako je elektromreža "Svenska krafnat" saopštila da trenutno nema neposredne opasnosti od nestašice električne energije.
"Kako postaje sve hladnije, rizici su sve veći, a situacija se iz dana u dan pogoršava, posebno jer je najveći švedski nuklearni reaktor Oskarshamn ugašen", rekao je Kristerson na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.
On je naglasio da je veliki broj Šveđana štedeo struju samo da bi smanjio troškove, a da je to sada neophodno kako bi se ublažio rizik od isključenja.
Reaktor Oskarhamn 3 je ugašen zbog tehničkog održavanja do 18. decembra, dok će Rignhals 3 raditi sa pola kapaciteta tokom predstojećeg vikenda.
Operater Svenska Kraftnat je u saopštenju naveo da drugi izvori energije, ali i uvoz mogu zameniti izgubljenu proizvodnju.
"Mi i inače mnogo izvozimo, ali sada vidimo prednosti mogućnosti da uvozimo preko interkonektora koji nas povezuju sa drugim zemljama", rekao je operativni direktor Pontus de Mare.
Vlasti širom Evrope, gde su temperature sve niže, brinu jer ne znaju da li će imati dovoljno energenata zbog poremećaja u snabdevanju koji su nastali nakon sukoba u Ukrajini, piše Rojters.
Evropska energetska kriza neće dovesti do promena samo na tržištima energenata, već i do geopolitičkog razmeštanja na svetskom nivou, piše ekonomski portal "Oilprajs".
Svet prolazi kroz "globalnu krizu čija kompleksnost i dubina su bez presedana", piše u godišnjem izveštaju Međunarodne energetske agencije (IEA), u kom takođe piše da "nema povratka na situaciju kakva je bila nekad", pre ekonomskih šokova izazvanih pandemijom virusa korona i sukobom u Ukrajini, navodi ovaj portal.
Odluke evropskih država da uvedu sankcije i obustave uvoz energenata iz Rusije dovele su njihove privrede u težak položaj. Cene gasa trenutno su šest puta veće od višegodišnjih proseka, dok bi skok realnih cena energenata od samo deset odsto doveo do povećanja smrtnosti od 0,6 odsto tokom prosečne zime, odnosno oko 100.000 smrtnih slučajeva više širom Evrope, pokazuju rezultati istraživanja objavljenog u "Ekonomistu".