Ekonomija
Cena zlata obara sve rekorde: Do kada bi mogla da raste i da li sada vredi ulagati
Od početka godine, cena zlata je porasla sa 2.050 dolara u januaru, na 2.528 dolara, koliko je bila njegova vrednost na berzama danas
Cene zlata su danas dostigle novi istorijski maksimum tako da jedna standardna poluga sada vredi više od milion dolara. Tražnja za ovim plemenitim metalom drastično je skočila proteklih meseci, a "pogurali" su je ratovi i globalna kriza. Najnoviji podaci pokazuju da će smanjenje kamatnih stopa u SAD biti brže i značajnije od očekivanog, što bi, takođe, moglo uticati na rast potražnje za zlatom.
Svi se generalno u kriznim situacijama oslanjaju na zlato. Osnovni motiv za uvećanje zlatnih rezervi je to što Amerika dolar koristi kao političko sredstvo protiv određenih država, a Rusija je to najbolje osetila na svom primeru. Države se brane na taj način što izlaze iz dolara i ulažu u zlato. I pojedinci imaju sve veće poverenje u investiciono zlato i pokušavaju tako da sačuvaju vrednost svoje imovine. Pojačano štampanje dolara i evra, koje je bilo vrlo intenzivno unazad, tri ili četiri godine, uticalo je na inflaciju, a investitori se od nje brane tako što ulažu sredstva u investiciono zlato.
Za zlatnu polugu više od milion dolara
Od početka godine, cena zlata je porasla sa 2.050 dolara u januaru, na 2.528 dolara, koliko je bila njegova vrednost na berzama danas.
Cena zlata je od početka godine porasla za 22 odsto, a investiciona banka UBS očekuje još veći rast na 2.600 dolara za uncu do kraja 2024. Kako navodi Blumberg, standardna poluga zlata obično ima težinu od 400 unci, tako da se vrednost jedne poluge sada procenjuje na milion dolara.
Centralne banke bogatih zemalja sve više daju prednost zlatu u odnosu na američki dolar, prateći tako ekonomije u razvoju, koje su posle globalne finansijske krize 2008. bile glavni kupci. Potražnja za zlatom, do koje dolazi uprkos naglom porastu cene žutog metala, posledica je pokušaja centralnih banaka da preusmere svoja ulaganja u alternativne valute i sredstva, naročito nakon što su SAD upotrebile dolar kao oružje u sankcijama protiv Rusije.
I Narodna Banka Srbije nastavlja intenzivno da povećava zlatne rezerve. Nedavna kupovina još pet tona zlata u vrednosti od 350 miliona evra, podigla je ukupne količine kojim naša zemlja raspolaže na rekordnih 46,5 tona. Time su od 2012. godine zlatne rezerve utrostručene, a Srbija je po tome ubedljivo na prvom mestu u regionu.
Broker Branislav Jorgić kaže za RT Balkan da kod cene investicionog zlata postoje određene pravilnosti, a jedna od glavnih karakteristika je da u uslovima kada dolazi do političkih, ekonomskih ili ratnih kriza, investitori izlaze iz nestabilnih finansijskih ulaganja u ono što oni smatraju stabilnim, a to je zlato.
"To uzrokuje povećanju tražnju i rast cene zlata. To pravilo važi sada, ali i decenijama unazad. Ako pogledamo skorašnju situaciju, imamo nadovezivanje dve krize prvo zdravstvenu, koja je bila 2021. godine, a na čijem smo kraju već ušli u novu, ratnu krizu i poremećaj u ekonomskim odnosima na svetskom nivou. Kao posledicu toga imali smo povećano ulaganje u zlato. Sa druge strane, imate i intenzivna zamrzavanja deviznih rezervi drugih država, što se ranije radilo na nivou Ujedinjenih nacija, a sada to rade individualno zemlje, najviše Amerika", objašnjava Jorgić.
On napominje da je rast cene zlata posledica "bežanje iz dolara" kao rezervne valute.
"Unazad pet do deset godina, Rusi i Kinezi povećavaju svoje rezerve u zlatu. Sve dok postoje ti uslovi koji podstiču rast cene zlata, a to su ratna, ekonomska kriza ili eventualno nova zdravstvena kriza, to će povoljno uticati na rast cena zlata. U trenutku kada dođe do smirivanja situacije, doći će do stabilizacije cene zlata, pa čak i eventualno do njenog pada", smatra Jorgić.
On kaže da ne postoji generalni savet za individualne investitore, odnosno građane, da li da sada ulažu u zlato, s obzirom na njegovu visoku cenu.
"Zlato je pogodno za ljude koji mogu na mesečnom ili polugodišnjem nivou da izdvoje neke manje količine novca za investiranje, ali samo na period na deset ili više godina ili kao ulog za penziju, jer zlato nije za kratkotrajnu investiciju. Ne dobijate nikakvu kamatu, ni dividendu. Vaša zarada je rast cene zlata, ali je najveća verovatnoća da ćete u najmanju ruku sačuvati vrednost svoje imovine. To bi trebalo da bude filozofija života, štedi se na dug rok", ukazuje Branislav Jorgić.
Zlato kao štit od inflacije
Prema rečima Georgi Hristova, direktora kompanije "Taveks zlato i srebro", benefiti za privatne investitore od kupovine investicionog zlata su isti kao i za narodne banke širom sveta, jer se zlato pokazalo kao efektivan štit protiv inflacije i kao sigurno sredstvo u periodima krize.
"Ako narodne banke sebe štite od inflacije kupovinom tone zlata, efekat je isti i za građane sa recimo 10 grama zlata. Investiciono zlato se pokazalo u proteklih 50 godina kao najsigurnije sredstvo u poređenju sa drugim investicijama poput nekretnina, kriptovaluta, akcija... Inflacija je fenomen od kojeg ni jedna valuta ne može da pobegne. Iz tog razloga centralne banke širom sveta sebe osiguravaju kupovinom zlata, kao i privatni investitori", objašnjava Hristov.
On napominje da su zlatne rezerve osnova pouzdanja za bilo koju centralnu banku i opravdavaju emisiju novca i obveznica, i šalju signal lokalnom stanovništvu, drugim državama i investitorima, da je zemlja finansijski stabilna.
