Produbljuje se kriza u evropskoj hemijskoj industriji: Uz skupe energente, pogoršava je i Kina
Osim sa skupom energijom, evropske hemijske kompanije suočavaju se sa novim problemom. Globalna ekspanzija proizvoda iz Kine dovodi do pada cena, pa postoji rizik da će se više postrojenja zatvoriti, piše nemački "Handelsblat".
Zbog nedostatka domaće potražnje, Kina beleži rekordan izvoz hemikalija, što utiče da cene ovih proizvoda u Evropi padaju. Procenjuje se da hemijska industrija neće izaći iz ekonomske krize 2024.
Ovo pokazuje analiza podataka koju su sproveli konsultantska kuća ICIS i "Handelsblat". Kina beleži prekomernu proizvodnju osnovnih hemikalija, kao što je plastika, a zbog toga su posebno pogođene Evropa i Nemačka.
Prema ICIS-u, Kina je pustila u rad ogromne količine novih kapaciteta od 2020. godine i sada se sve više gura na globalno tržište. Međutim, potražnja je tamo i dalje slaba, jer nije došlo do očekivanog globalnog oporavka privrede.
Ta situacija vrši pritisak na cene, a time i na profitne marže proizvođača osnovnih hemikalija. Najveća nemačka hemijska kompanija BASF suočava se sa problemima, kao i njeni konkurenti u Evropi.
BASF proizvodi velike količine osnovnih hemikalija i plastike za globalno tržište i za sopstvenu preradu. U drugom kvartalu 2024. BASF je zabeležio pad cena za skoro sve osnovne proizvode, od kojih su neki bili i dvocifreni. Neto profit kompanije pao je za 18 odsto, a pominje se rizik daljeg pada cena.
Nemački gigant već najavio program štednje
BASF je već odgovorio na ekonomske probleme programom uštede od milijardu evra, uključujući ukidanje radnih mesta. Ovo je posebno pogodilo matičnu fabriku kompanije u Ludvigshafenu, u kojem su ranije već zatvoreni neki pogoni. Uprava je već nagovestila da bi moglo doći do daljeg smanjenja proizvodnje.
BASF je odličan primer trenutnih problema hemijske industrije: više cene gasa su znatno poskupile energetski intenzivnu proizvodnju u Nemačkoj. Iako su cene struje i gasa nedavno ponovo pale, prema proračunima ICIS-a, one su i dalje iznad dugogodišnjeg proseka između 2012. i 2020. godine.
BASF je u drugom kvartalu 2024. godine prijavio promet od 16,1 milijardu evra, 1,2 milijarde manje nego u istom periodu prošle godine.
Ovaj konkurentski nedostatak posebno utiče na proizvođače u trenutnoj ekonomskoj krizi. Prodajne cene za velike površine osnovnih hemikalija su niske, a globalni višak kapaciteta je visok. Iskorišćenost postrojenja je u nekim slučajevima na nerentabilnom nivou ispod 70 odsto. "Handelsblat" piše da izlaz iz krize nije ni na vidiku.
ICIS govori o "savršenoj oluji" za industriju koja će se verovatno nastaviti još neko vreme. Tržišni stručnjaci ne očekuju da će se globalni višak kapaciteta u osnovnim hemikalijama brzo smanjiti – naprotiv: 2024. dostići će rekordnih 222 miliona tona i nastaviće da raste 2025. godine.
Kina već 10 godina širi kapacitete
Naročito u Kini, u narednim godinama planiraju se dalji veliki petrohemijski kompleksi. Zemlja već dobrih deset godina masovno širi svoje hemijske kapacitete jer želi da bude samodovoljnija u svojoj ekonomiji. Međutim, poslednjih godina je pokrenuto daleko više kapaciteta nego što je potrebno na tržištu.
To pokazuju podaci rejting agencije "Es end Pi" za dva važna materijala – polipropilen i polietilen. Oba se široko koriste kao za pakovanje, na primer. Do 2019. potražnja u Kini je rasla čak i brže od nove ponude tamo. Nakon toga se tržište okrenulo: kapaciteti u Kini su rasli dva do tri puta brže od potražnje u zemlji.
Ova prekomerna ponuda sada je "poplavila" tržišta van Kine. U 2023. godini zemlja je već izvezla hemikalije i plastiku u vrednosti od 260 milijardi dolara, dva i po puta više nego 2016, pokazuju statistike Svetske banke.
Proračuni "Handelsblata" pokazuju da se kineski hemijski izvoz sve više sliva na evropsko tržište. U 2011. i 2016. godini, oko 20 odsto izvoza hemikalija iz Kine otišlo je u Evropu. U 2021. ovaj broj je već iznosio 25 odsto.
Posebno je uspešan izvoz osnovnih hemikalija. Smatra se da su oni uglavnom zamenljivi proizvodi kojima se trguje širom sveta po sličnim cenama. Troškovi proizvodnje su zato ključni kada je u pitanju konkurentnost – a oni su niži u Kini nego u Evropi. ICIS navodi da kineska dominacija u određenim ključnim hemikalijama brzo raste.
Evropa uvozi sve više osnovnih hemikalija
Dva važna faktora stoga utiču na osnovne evropske hemikalije: jeftin uvoz iz Kine dolazi na tržište, primoravajući evropske proizvođače da smanje svoje cene, a s druge strane, troškovi proizvodnje su veći zbog skupe energije.
Posledice su već očigledne: Evropa je sve manje sposobna da se snabdeva osnovnim petrohemijskim proizvodima. Oko 56 odsto hemikalija koje se uvoze u Evropu dolazi iz ovog segmenta. U 2017. ova cifra je iznosila 47 odsto, prema podacima Evropskog saveta hemijske industrije.
Kriza primorava kompanije da zatvore fabrike. Prema podacima ICIS-a, planirano je ili je već sprovedeno zatvaranje 40 pojedinačnih pogona, a više od polovine ovih projekata gašenja je u EU i Velikoj Britaniji.
Analitičari očekuju da će oporavak hemijske industrije biti mnogo sporiji nego u prethodnim krizama i da bi mogle proći godine dok rastuća tražnja ne premaši višak ponude. Analitičari smatraju da su dalje smanjenje kapaciteta i zatvaranje fabrika na lokacijama sa visokim troškovima gotovo neizbežni.
"Es end Pi" očekuje da bi pozivi da se zaštiti tržište EU mogli postati glasniji u evropskoj hemijskoj industriji.