Ekonomija
Minimalac konačno stiže potrošačku korpu: Šta može da se kupi za najnižu platu
Najveći udeo u minimalnoj potrošačkoj korpi, čak 47,35 odsto, čine hrana i bezalkoholna pića, odnosno od oko 53.500 dinara čak 25.339 odlazi na hranu
Radnici koji primaju najniže zarade od januara sledeće godine će zarađivati 53.592 dinara mesečno. Minimalac, koji u Srbiji prima oko 114.000 ljudi, prvi put će se izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom u Srbiji i to onom koju su statističari poslednju obračunali, za maj ove godine i koja je bila 53.517 dinara.
Najveći udeo u minimalnoj potrošačkoj korpi, čak 47,35 odsto čine hrana i bezalkoholna pića, dok je drugi najveći izdatak stanovanje, voda, struja, gas i ostali energenti. Na alkoholna pića i duvan ode oko 7,93 odsto najniže zarade. Udeo transporta je 5,08 odsto, nameštaj, opremanja i održavanja domaćinstva 4,11 odsto, rekreacije i kulture 3,48 odsto, zdravstva 3,38 odsto, dok ostala roba i usluge čine 3,16 odsto minimalnog budžeta.
Na odeću i obuću se potroši 2,56 odsto, a na komunikacije 1,95 odsto plate. Manje od jedan odsto, odnosno 0,79 odsto odlazi na restorane i hotele, a 0,26 odsto na obrazovanje.
Šta se može kupiti za minimalac?
Pretočeno u pare, od oko 53.500 dinara, čak 25.339 odlazi na hranu, 10.678 na račune za komunalije, oko 2.244 na alkohol i cigarete, na prevoz 2.716, nameštaj 2.202 dinara. Za rekreaciju ostaje 1.863 dinara, komunikacije 1.045, a za obrazovanje svega 136,83 dinara za koje se jedva mogu kupiti tri sveske.
Radnici na minimalcu teško da mogu i jednom mesečno da priušte odlazak u restoran, jer im za to ostaje svega oko 420 dinara, koliko u proseku košta jedna pljeskavima na kiosku brze hrane. Za ostala dobra i usluge na raspolaganju imaju svega 1.689 dinara. S obzirom na to koliko su poskupele usluge frizera, kozmetičara, pa i svih ostalih zanatlija, teško da mogu da priušte šišanje, feniranje, a glavobolju bi im zadao i svaki eventualni iznenadni kvar uređaja.
Prema proračunu statističara za 25.339 dinara, koliko je opredeljeno za hranu, troščlano domaćinstvo može da kupi kilogram pirinča, 22 kilograma belog i 2,5 kilograma ostalih vrsta hleba i 200 grama peciva. KIlogram testenine, 4,5 kilograma pšeničnog i 500 grama kukuruznog brašna.
Od povrća, minimalac pokriva po 500 grama spanaća i zamrznute boranije, 5,5 kilograma kupusa, po 1,5 kilograma zelene salate i pasulja. Oni koji ga primaju mogu da priušte i po kilogram cvekle i kiselih krastavaca, kao i 1,4 kilograma paradajza, 700 grama graška, 800 grama šargarepe, dva kilograma crnog luka i 7,5 kilograma krompira.
Kada je u pitanju voće, spisak je značajno kraći. Radnicima na minimalcu dostupno je 200 grama limuna, 100 grama suve šljive, po kilogram pomorandže i banana i pet kilograma jabuka, a za to mogu da potroše oko 1.050 dinara mesečno. U minimalnu potrošačku korpu ulazi 7,9 kilograma mesa, od čega je 2,8 kilograma piletine i 1,8 kilograma svinjskog mesa. Statističari sabiraju i potrošnju 400 grama junećeg mesa na mesečnom nivou, 500 grama kobasica i po 200 do 300 grama, viršli, čajnih kobasica, slanine i rebara.
Ukupno mogu da kupe 500 grama oslića i 125 grama sardine u ulju koja košta oko 200 dinara. Na margarin, jestivo ulje i svinjsku nast mogu da potroše 864 dinara. Statističari su im odredili i 13 litara mleka, tri litra jogurta, dva kilograma sira i po 300 grama kajmaka i pavlake, kao i 48 jaja.
Za minimalac se još može kupiti i 2,5 kilograma šećera, 600 grama keksa, 200 grama čokolade, 100 grama bombona, 150 grama krema, 200 grama kečapa, 200 mililitara sirćeta, 250 grama soli, 100 grama aleve paprike i 250 začina. Računa se da oni koji primaju minimalnu zaradu mogu da priušte 600 grama kafe mesečno, a za taj napitak moraju da izdvoje 1.039 dinara, koliko i za svo povrće koje im je za mesec dana dostupno.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković kaže da je svakako za radnike dobra vest da će se minimalac izjednačiti sa potrošačkom korpom, ali ukazuje da je način na koji se utvrđuje minimalna potrošačka korpa zastareo, a da se sa objavljivanjem iznosa potrošače korpe nedopustivo kasni.
"Neshvatljivo je da treba da prođu tri meseca da bismo saznali kolike su bile cene i tako se mi sad ravnamo sa majskom potrošačkom korpom, umesto da znamo kolika je bila bar u junu. Dok, u januaru, ne legle prvi uvećani minimalac o kojem smo pregovarali, cene u prodavnicama će sigurno biti veće, samo je pitanje za koliko i zato je pitanje koliko će ovo povećanje radnicima značiti. Minimalna potrošačka korpa je oskudna, sa nedovoljno sastojaka, po sadržaju i količini hrane", kaže Vuković za RT Balkan.
On smatra da sindikati ubuduće ne bi trebalo da se osvrću na zvaničnu minimalnu korpu, nego na stavke koje su neophodne prosečnoj porodici, jer njome sada nisu obuhvaćene sve minimalne potrebe.
"Sadržaj minimalne potrošačke kore za tročlanu porodicu podrazumeva da dnevno mogu da popiju manje od decilitar tečnosti. Ne govorimo samo o vodi, nego o svim vrstama pića. Količine hrane su na mizernom nivou. Količina limuna i ostalog voća i povrća je nedovoljna za mesec dana. Moramo svi u društvu, ne da se hvalimo, nego da pokušamo da sagledamo realnu sliku i da težimo da je unapredimo", smatra Vuković.
On ukazuje da ni u minimalnoj, ni u prosečnoj potrošačkoj korpi nema odmora, letovanja ili slave, što bi, po njegovom mišljenju, trebalo normalno i moguće obezbediti iz kućnog budžeta. Ljudi koji su na minimalcu mogu samo da sanjaju da zarade dovoljno i za te stavke, a najčešće moraju da se zaduže.
"Poslodavci uvek kao argument navode da tročlana porodica ne živi od jednog minimalca nego bar od dva, ali je činjenica da ni dve takve plate ne pokrivaju prosečnu potrošačku korpu, koja je već premašila 100.000 dinara. Sadržaj prosečne potrošačke korpe je opet nepotpun i nedostojanstven", kaže Vuković.
On ističe da je metodologija izračunavanja minimalne potrošačke korpe zastarela, jer se u anketi koju sprovode statističari građanima ne postavlja pitanje koliko im je potrebno, već za koliko imaju.
