Od dobrotvora do gubitaša: Šta se dešava sa "Apotekom Beograd"

Pre samo deset godina "Apoteka Beograd" je tako dobro poslovala da je iz svoje dobiti godinu dana finansirala zapošljavanje 60 mladih lekara i 100 medicinskih tehničara u domovima zdravlja i kliničko-bolničkim centrima u prestonici, a sada oko 700 zaposlenih u ovoj ustanovi ne prima plate već dva meseca.

Zaposleni kažu da ni zdrava logika, ni ekonomske formule ne mogu da objasne dubiozu u kojoj se firma našla i kako je moguće da je u današnjem trenutku u ovoj industriji moguće poslovati sa gubitkom, već su u igri interesi pojedinaca koji bi hteli da se dokopaju lokala na prestižnim gradskim lokacijama. Dok se privatne apoteke otvaraju na svakom koraku i šire biznis, njihove kolege lek za spas apotekarske ustanove traže protestima na ulici.

Kuririma zabranjeno da dostavljaju terapiju na kućnu adresu: Prodaja lekova isključivo u apotekama

Gradonačelnik Aleksandar Šapić im je poručio da je privatizacija jedini spas za "Apoteke Beograd", jer posluju u minusu. On je opoziciju, koja je kritikovala najavljenu prodaju preduzeća, pozvao da predloži svoje kadrovsko rešenje i osobu koja će ovu ustanovu dovesti ponovo na "zelenu granu". Javila su se dva kandidata, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke (DS) u Beogradu Branimir Kuzmanović i Vladimir Kovačević, predsednik "Nove - Da se struka pita".

Zaposleni u "Apotekama Beograd", međutim, kažu da njima ne treba novi direktor i da to nije odgovor ni na jedno pitanje koje su postavili gradonačelniku, ni pismeno, ni na protestu.

Jelena Šikuljak, farmaceutski tehničar i jedan od predstavnika zaposlenih, za RT Balkan kaže da su njihovi zahtevi da se problem reši sistemskim putem, između Grada i ove ustanove, a da zaposleni nikada nisu ni odlučivali o kadrovskim rešenjima, jer je mesto direktora uvek bilo politička funkcija.

Slika i prilika jedinstvenog tržišta EU: Rumuni dobijaju lek dve godine posle Nemaca

Ona navodi da je od početka jula "privremeno" zatvoreno 18 apoteka, a da trenutno radi još manje od 100, u kojima je ostalo još oko 700 farmaceuta i tehničara. Samo nekoliko apoteka je bilo u vlasništvu "Apoteka Beograd", a ostale su uglavnom u lokalima koji su u vlasništvu Grada.

"Sve je počelo 2001. godine, kada je iz pravilnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RZFO) za ugovaranje zarada izbrisana 'Apoteka Beograd' iz člana 24. Mi smo tada sa državnog budžetiranja prebačeni na lokalnu samoupravu. Od našeg pazara sada plaćamo plate, troškove dobavljača, osnovna sredstva, a u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u članu 13 piše da je lokalna samouprava dužna da obezbedi osnovna sredstva za rad. Oni su to verovatno i radili sve do oktobra prošle godine, kada je formiran privremeni organ, pred decembarske izbore. Nas Grad nije redovno isplaćivao u smislu osnovnih sredstava i mi smo potrošili ono što smo imali. Sada smo u situaciji da nismo primili dve plate", kaže Jelena Šikuljak.

Kako navodi, zalihe su pri kraju, a nema sredstava da se kupe nove količine lekova, jer imaju centralno snabdevanje, a dobavljači traže da im se roba plati unapred.

Ona ukazuje da su zaposleni tražili sastanak sa gradonačelnikom i da su izašli sa predlogom da Grad finansira osnovna sredstva, a da se firma u međuvremenu reorganizuje. Šikuljak ističe da je izuzetno važno da se apoteke ne privatizuju, jer to ne bi uticalo samo na radnike koji će ostati bez posla, već i na građane koji žive u naseljima na periferiji grada, jer veliki privatni lanci ne otvaraju objekte tamo gde nema profita. Pacijenti bi dobili manje kvalitetnu i neretko mnogo skuplju uslugu od privatnika. 

Šikuljak upozorava da privatnici mogu samo jednog trenutka da kažu da im se ne isplati da izdaju lekove na recept i da to više ne rade.  

Naš izbor

RT Balkan u ruskoj apoteci: Hoće li sibirski preparati izlečiti Srbe?

Problemi za državne apoteke postaju još veći 2012. godine, kada su primorane da lekove nabavljaju preko centralizovanih javnih nabavki RFZO. 

"Privatnici imaju povoljnije uslove za RFZO, mi nemamo rabate, moramo da držimo na lageru određene vrste lekova, dok oni nemaju te obaveze i uslove. Oni ako nabavljaju robu, kad plate unapred dobijaju umanjen račun za 70 odsto, a za nas je ta mogućnost ukinuta. Oni prodaju samo ono što im se isplati i ne drže pomagala koja vuku veliki novac, lekove za retke bolesti, HIV ili transplantaciju. Mi trenutno nemamo pelene sada na nalog, koje su besplatne, a pacijenti nam kažu da oni traže za šest kutija 3.500 dinara da bi dobili na recept", kaže Jelena Šikuljak.

Ona ukazuje da je to možda primer koji najbolje ilustruje zašto je važno da državne apoteke "prežive" i da se u lokalima u koje su Beograđani dolazili, po lekove i koje su tokom pandemije pokazale koliko su važne u spasavanju života, ne otvore kladionice ili pekare.