Koje zemlje imaju najvišu inflaciju na svetu i kako stoje zemlje Balkana

Ove godine, inflacija je svuda u svetu vrtoglavo skočila. Geopolitičke tenzije dovele su do porasta cene energenata, dok problemi u lancu snabdevanja utiču na povećanje životnih troškova. Posledica toga je da je gotovo polovina država na svetu iskusila dvocifrenu inflaciju.

Neslavni rekorderi, sa trocifrenom stopom inflacije su: Zimbabve (255 odsto), Liban (158 odsto) i Venecuela (156 odsto).

Poređenja radi, inflacija u Rusiji je 12 odsto, dok je u Ukrajini 26,5 procenata.

Kada je reč o Balkanu, "rekorder" je Severna Makedonija sa 19,5 odsto. Slede BiH sa 17,4, Crna Gora sa 16,8, Srbija sa 15,1, Hrvatska sa 13,2 odsto i Slovenija sa 10 odsto. Jednocifrenu inflaciju ima samo Albanija sa 7,9 odsto.

Kako cene skaču, tako su i 33 centralne banke podigle kamatne stope ove godine u pokušaju da se izbore sa "razularenom" inflacijom. Ovo koordinisano podizanje kamatnih stopa je najveće u poslednje dve decenije.

Očekuje se da će i naredne godine, centralne banke nastaviti sa strogom politikom budući da će inflacija ostati "agresivno" visoka.

Skok cena energenata i porast troškova života pokrenuti su sukobom u Ukrajini. Od oktobra 2020. indeks globalnih energetskih cena, koji uključuje cene sirove nafte, prirodnog gasa, uglja i propana, drastično je skočio.

U poređenju sa prosekom iz 2021. godine, cene prirodnog gasa u Evropi su šest puta više. Cena struje u Evropi poskupela je 78 odsto, a gas još više - 144 odsto, u poređenju sa 20-godišnjim prosekom.

Jurnjava za zalihama prirodnog gasa dovela je do toga da će cene energenata ostati visoke i dogodine, a analitičari upozoravaju i na volatilnost cena, ekonomske probleme i nestašice energenata.

"Svet je usred prve istinski globalne energetske krize, sa uticajima koji će se osećati u godinama koje dolaze", rekao je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Ako se istorija zaista ponavlja, onda je očekivano da će skokovi cena potrajati i u narednim godinama. Primera radi, 1980ih svet je bio pogođen visokom inflacijom. Italija, koja je uspela brže da se izbori sa njom, spustila je inflaciju sa 22 odsto kolika je bila 1980. na četiri odsto tek 1986. godine.

Tom logikom, ako je u proseku ove godine inflacija u svetu bila oko 9,8 odsto, tek 2025. može se očekivati cilj od dva odsto.

Ekonomisti upozoravaju i da je u protekloj deceniji inflacija bila izuzetno volatilna, odnosno da je posle perioda niske inflacije dolazio dramatičan porast.

Predsedavajući američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel govorio je o toj volatilnosti u novembru, upozorivši da bi visoka stopa inflacije mogla da se "vrati" posle perioda niske inflacije.

Iako se očekuje da će SAD dostići cilj od dva odsto 2024. godine, put do tog cilja biće trnovit, navode eksperti.