Ekonomija
RT Balkan analiza: Šta za Srbiju znači investicioni kreditni rejting
Profesor Nikola Stakić kaže da je dokazano da zemlje koje ulaze u investicioni rang u narednih pet godina ostvaruju veće stope ekonomskog rasta, u proseku od 0,5 do 1 odsto i dodaje da zbog boljeg kredibiliteta i vođenja svoje ekonomske politike postaju privlačnije za sve oblike investicija
Srbija prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje s kreditnim rejtingom investicionog ranga. To znači i da će naša zemlja na međunarodnom tržištu kapitala moći jeftinije da se zadužuje, jer je ocenjena kao "klijent" koji može na vreme da izmiruje svoje dugove. Pre nego što donesu odluku o kupovini obveznica neke države ili otvaranju fabrike, ulagači proveravaju kreditni rejting, koji je jedan od ključnih pokazatelja o stanju ekonomije te zemlje.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je izjavila da je ovo istorijski iskorak kojim se potvrđuje da je Srbija ušla u red zemalja koje su posebno važne na svetskoj investicionoj mapi, dok je ministar finansija Siniša Mali istakao da se otvara jedno potpuno novo poglavlje daljeg ubrzanog rasta i razvoja naše ekonomije, što predstavlja jednu prekretnicu u našoj ekonomskoj istoriji. Mali je istakao da je to signal za investitore da dođu u Srbiju.
Prelazak sa BB+ na BBB- je značajan, jer Srbiju pomera iz kategorije "špekulativnih" obveznica u kategoriju "investicionog ranga". U ekonomskom smislu, to znači niže troškove zaduživanja, odnosno jeftinije kredite za državu, veće interesovanje investitora za državne obveznice, što obično dovodi do povećanja njihove cene, a tu su onda na dobitku postojeći vlasnici obveznica. Pozitivan uticaj se ogleda u poverenju u tržište, olakšanom pristupu kreditiranju, pozitivnom uticaju na ekonomiju kroz direktne strane investicije i generalno poboljšanje finansijskog okruženja.
Prelazak u "prvu ligu"
U fudbalskom žargonu, kako objašnjava profesor Univerziteta "Singidunum" Nikola Stakić ispunjavanje uslova za viši kreditni rejting se može uporediti sa sportskim klubom koji prelazi iz niže u elitnu ligu.
"Kao što klub koji napreduje dobija pristup većem budžetu, atraktivnijim sponzorima, skupljim TV pravima i većoj publici, tako i država s boljim kreditnim rejtingom postaje privlačnija investitorima i dobija povoljnije uslove finansiranja. Rejting igra važnu ulogu u finansijskom svetu, jer pruža procenu sposobnosti zemlje ili kompanije da ispuni svoje finansijske obaveze", kaže profesor.
On napominje da je visok kreditni rejting kao čist zdravstveni karton posle sistematskog pregleda.
"Kao što lekar na osnovu analiza daje procenu opšteg stanja organizma, tako i agencije za kreditni rejting analiziraju finansijsko zdravlje entiteta i vrše evaluaciju kreditnog rizika. Nasuprot tome, nizak rejting može biti znak za uzbunu, poput upozorenja lekara o neophodnim promenama u načinu života kako bi se izbegli veći problemi", objašnjava Stakić.
Profesor ističe da je nesumnjivo da je to veliki uspeh koji govori i o kredibilitetu vođenja domaće ekonomske politike.
"To je zaista prvi put u istoriji da smo dosegli investicioni rang, koji sa sobom nosi brojne prednosti. Generalno gledano, svrstava nas u gornji deo tabele, figurativno u investicioni klub. Brojni investitori koji imaju pozamašan nivo kapitala su po svom investicionom mandatu bili u nemogućnosti da ulažu u hartije od vrednosti koje su špekulativnog ranga, tako da se sada ta investiciona arena proširuje i oni mogu da ulažu u naše hartije od vrednosti", objašnjava Nikola Stakić.
Profesor kaže da posledično, s obzirom na evaluaciju kreditnog rizika, Srbija postaje sigurnija destinacija za različite oblike ulaganja, kako stranih direktnih investicija, ali i portfolio investicija, što će posledično uticati na niže kamatne stope kojima se država uzajmljuje na finansijskom tržištu.
"To je jako važno imajući u vidu jedan obiman plan ulaganja do održavanja izložbe EKSPO 2027 što sa sobom nosi i malo pozamašniji iznos zaduživanja, koji planiramo u naredne dve i po godine. Prosečno ponderisana kamatna stopa po kojoj se mi zadužujemo na tržištu zasigurno će sada biti niža, iako u ovom trenutku ne možemo znati koliko budući da to zavisi od brojnih faktora", navodi profesor.
Vetar u leđa za veći rast privrede
On napominje da posredno, prednosti mogu da budu i za građane i za privredu, jer će privreda moći da se zadužuje po nižim kamatama.
"Generalno gledano i empirijski je dokazano u naučnoj literaturi da zemlje koje ulaze u investicioni rang u narednih pet godina ostvaruju veće stope ekonomskog rasta, u proseku od 0,5 do 1 odsto. Zbog boljeg kredibiliteta i vođenja svoje ekonomske politike postaju privlačnije za sve oblike investicija", kaže Nikola Stakić.
Prema njegovim rečima, ulazak u "prvu ligu" nosi sa sobom i rizike, a prvi je onaj od prezaduživanja.
"Treba biti oprezan i ne treba euforično prihvatati tu vest i koristiti trenutak preteranog zaduživanja u nekom narednom periodu. Treba i dalje voditi računa o odnosu javnog duga prema BDP-u. Takođe treba voditi računa o jednom važnom indikatoru, a to je koji je udeo kamata koje naša zemlja plaća u sveukupnom bruto društvenom proizvodu. Dakle, treba biti oprezan, i treba voditi odgovornu ekonomsku politiku, u skladu sa nekim ciljevima koje smo sami definisali u okviru srednjoročne fiskalne strategije. Ukoliko postoje prevelika odstupanja od definisanih ciljeva to može biti znak za dodatni oprez", ukazuje Nikola Stakić.
Profesor smatra da se treba držati definisanih ciljeva i da uz očekivane više stope ekonomskog rasta, koje će biti praćene većim nivoom investicija, možemo posledično da očekujemo i rast životnog standarda.
Šta je kreditni rejting i zašto je važan?
Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana i trenutno jedina zemlja kandidat za članstvo u EU, koja ima investicioni rejting. On predstavlja mišljenje o kreditnom riziku u narednom periodu i podrazumeva procenu sposobnosti i spremnosti izdavaoca da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima. Kreditne rejtinge dodeljuju institucije specijalizovane za procenu kreditnog rizika, a tri najuticajnije agencije na finansijskom tržištu su "Standard end Purs", "Mudis" i "Fič".
Agencija " Es end Pi" koja je Srbiji dozvolila prelazak u "višu kalsu" ocenjuje kreditni rejting države na osnovu detaljne analize koja obuhvata ocenu efikasnosti institucija i političkih rizika, ekonomske strukture i izgleda rasta, eksterne pozicije države, mogućnosti održavanja fiskalne ravnoteže, nivoa i promene javnog duga, kao i efikasnosti i kredibiliteta monetarne politike.
Obe agencije za ocenu kreditnog rejtinga koriste početna slova abecede "A", "B", "C", "D", pri čemu se ocena "AAA" tumači kao najbolja, a ocena "D" kao najgora. Ocene, odnosno kategorije od "AA" do "CCC" mogu sadržati znak + ili – kako bi se pokazao njihov relativan položaj u okviru glavnih rejting kategorija. Ocene takođe sadrže izglede ("outlooks") po pitanju potencijalnog kretanja rejtinga u budućnosti. Izgledi mogu biti pozitivni ("positive"), negativni ("negative"), stabilni ("stable") i razvojni ("developing"). Pozitivni izgledi ukazuju da bi rejting mogao biti povećan u budućnosti. Negativni izgledi ukazuju da bi rejting u budućnosti mogao dalje da opada, dok stabilni izgledi pretpostavljaju da će se rejting i u budućnosti zadržati na istom nivou. Razvojni izgledi se retko javljaju i ukazuju da će najverovatnije doći do promene rejtinga u narednih godinu do tri godine.
Agencije za kreditni rejting imaju značajan uticaj na finansijsko tržište, jer investitori i izdavaoci pomno prate rejtinge koje one daju. Prilikom donošenja investicionih odluka investitor upoređuje rejtinge koje imaju finansijski instrumenti sa stepenom rizika koji je za njega prihvatljiv. Rejting izdavaoca ili hartije utiče na trošak zaduživanja izdavaoca.
Rejting dodeljen državi ima uticaja na kreditne rejtinge drugih izdavalaca sa sedištem u toj državi. Takođe, kriterijumi investiranja često su povezani sa minimalnim kreditnim rejtingom koje neka hartija od vrednosti, odnosno njen izdavaoci moraju da imaju.
