Ekonomija
Ko zlatu diže cenu: Tri najveća tržišta pokreću vrtoglavi rast
Cenu zlata i intenzivan rast prethodnih meseci pokreću najveća tržišta. Kako statistika pokazuje, na svetskoj pozornici žutog metala u ovom trenutku najveći igrači su Kina, Indija i SAD
Tržište zlata tokom ove godine prolazi kroz vrtoglave skokove u ceni. Gotovo svaki mesec beleži novi rekord. Kako stručnjaci kažu, u trenutnom ekonomskom okruženju, gde je rast privrede nestabilan i većina ekonomija se oporavlja od rekordne inflacije, zlato je postalo jako privlačna investicija. I za centralne banke i za građane. Rastu državne rezerve, a paralelno i zlatne "slamarice".
Cenu zlata i intenzivan rast prethodnih meseci pokreću najveća tržišta. Kako statistika pokazuje, na svetskoj pozornici žutog metala u ovom trenutku najveći igrači su Kina, Indija i SAD. Tri najveća tržišta godišnje "obrnu" više od 2.000 tona zlata, saopštili su iz kompanije "Taveks zlato i srebro".
Svake godine kinesko tržište poraste za oko 984 tona zlata. Osim toga, Narodna banka Kine je takođe ogroman kupac ovog plemenitog metala. U protekle tri godine ova institucija je kupila oko 300 tona.
"Ukoliko ubuduće Kina nastavi ovim tempom, mogla bi prestići mnoge zapadne zemlje poput Italije ili Francuske po rezervama zlata. Na zlato se u Kini gleda kao na tradicionalnu i stabilnu investiciju. Zlato je, takođe, nezaobilazan poklon na svim svečanostima u Kini, pogotovo na svadbama. Toliko je popularna investicija da, čak i mnoge komercijalne banke u Kini, nude kupovinu zlata na licu mesta ili kroz bankovni račun. Takođe je Kina veliki proizvođač, pa se zlato dosta kupuje i za industrijske svrhe", kaže Georgi Hristov iz "Taveks zlato i srebro".
Nakon Kine najveću tražnju ima Indija. Ovo tržište svake godine kupi oko 850 tona zlata. Zlato se tretira kao sigurna i tradicionalna investicija koja je neophodna za očuvanje vrednosti. I indijske svadbe su poznate po količinama zlata koje se na njima koriste. Takođe, kao i Kineska narodna banka, centralna banka Indije je takođe veliki kupac zlata. U protekle dve godine ova institucija je kupila oko 100 tona zlata.
Na trećem mestu se nalazi Amerika, na čijem se tržištu svake godine kupi oko 190 tona zlata. Pored toga, Amerika ima ubedljivo najveće rezerve zlata na svetu koje iznosi oko 8.133 tona. Ova rezerva po trenutnim tržišnim cenama vredi oko 700 milijardi dolara.
"Kao i finansijski centar sveta, američko tržište najviše utiče na cenu zlata. Razrađeni sistem trgovine 'papirnim' zlatom na berzi omogućava američkim investitorima da koriste zlato kao berzanski finansijski instrument kako bi zaštitili svoje portfolije od inflacije i ekonomske nestabilnosti. Osim toga, i fizičko investiciono zlato u Americi se tretira kao sigurna investicija koja može da se koristi za penzioni fond. Što znači da se dobit od zlata ne oporezuje ukoliko se koristi u svrhe penzionog fonda", kaže Hristov.
Pored ova tri najveća tržišta, značajna trgovina ovim plemenitim metalom se odvija i u Nemačkoj, Turskoj i Saudijskoj Arabiji. Kako stručnjaci objašnjavaju, značajan igrač je i Rusija, koja ima oko 2.340 tona zlata u svojim rezervama i značajan je proizvođač zlata.
Srbija "zlatni prvak" Zapadnog Balkana
Prema najnovijim informacijama iz jula 2024. godine, Narodna Banka Srbije je kupila još dodatnih pet tona zlata u vrednosti od 350 miliona evra, što naše zlatne rezerve stavlja na oko 47 tona zlata u vrednosti od gotovo 4 milijarde dolara.
"Ovo je neverovatan skok, pogotovo kada pogledamo da je Srbija početkom 2012. imala oko 15 tona zlata i da je za deceniju utrostručila rezerve zlata. Skok cene investicionog zlata u proteklih 10 godina svedoči da se ova investicija itekako isplatila za Narodnu banku Srbije", kaže Hristov.
Srbija ima ubedljivo najveće rezerve zlata na Zapadnom Balkanu, čak ima više nego dvostruki iznos rezervi svih ostalih zemalja zajedno. Makedonija je druga na Zapadnom Balkanu sa 7 tona zlata, zatim Albanija sa 3,5, Slovenija sa 3,1, Crna Gora sa 1,9, Bosna i Hercegovina sa 1,5 tona.
"Kada pogledamo druge komšije, Rumunija (103 tone), Bugarska (40 tona) i Mađarska (94
tone), možemo da vidimo da se Srbija odlično nosi kada se uzme u obzir razlika u veličini zemalja. Srbija se, štaviše, mnogo bolje kotira i od mnogih drugih evropskih država poput Češke (41 tona), Slovačke (31 tona) i čak je na nivou poput Finske (49 tona)", kaže Hristov i dodaje da je Hrvatska na dnu ove lestvice.
Od kada je prodala svoje zlatne poluge 2001. godine, zvanično je Hrvatska narodna banka bila nezainteresovana za dalju kupovinu. Tretirali su zlato kao neatraktivnu investiciju. Naravno, vremenom se to promenilo i ispostavilo se da to nije bila najbolja odluka i da su rezerve zlata donekle neophodne. Pre dve godine, Hrvatska se pridružila mnogim zemljama centralne i istočne Evrope i kupila oko dve tone zlata. Hristov naglašava da mala ili nulta količina zlatnih rezervi stavlja zemlju u nezgodnu poziciju gde ukoliko dođe do ozbiljne recesije i zemlja ne može da osigura spoljno finansiranje njena privreda je u problemu.
Utočište od inflacije
Većina zemalja koje kupuju zlato, tretiraju ga kao štit od inflacije, smatraju investicijom sigurnog utočišta i sa najmanjim rizikom.
"U periodima geopolitičkih tenzija, ekonomske nestabilnosti i visoke inflacije, zlato se javlja kao najsigurnija rezerva koju neka zemlja može da ima. Univerzalno je i svuda prihvaćeno za razliku od papirnih valuta", kaže Georgi Hristov i dodaje da zlatne rezerve ulivaju pouzdanje u jednu privredu i u valutu te zemlje.
On ukazuje da, u situacijama kada dođe period teškog ekonomskog opadanja, kada zaduživanje više nije opcija, zemlja mora da izmiri svoja dugovanja i da balansira svoj budžet. Jake rezerve zlata su, objašnjava Hristov, spasilac u takvoj situaciji i signal investitorima i drugim zemljama da je ta država monetarno odgovorna, da u periodima krize može sama da izmiri svoje dugovanje.
"Aktuelan primer ovoga je trenutna situacija u Argentini, koja proteklih 30 godina prolazi kroz seriju bankrota i recesija. Uz to, takođe, beleže najveću stopu inflacije na svetu – 266 procenata. Nova vlast u Argentini se trudi da reši ove probleme što pre, ali je problem u tome što su izgubili poverenje međunarodnih finansijskih institucija. Argentina nema više od koga da pozajmi novac. Sada vlada Argentine želi da ponudi svoje rezerve zlata kao kolateralu kako bi obezbedila finansiranje koje joj treba. Ovaj kratak primer predstavlja važnost zlatnih rezervi", objašnjava Hristov.
