Ekonomija
Žurku MMF-a povodom kraja inflacije kvare dugovi, sukobi i izbori u SAD
Inflacija možda pada, ali rast usporava, a dug raste dok se Zapad i Kina sve direktnije sukobljavaju
Vodeće svetske finansijske ličnosti ove sedmice okupiće se u Vašingtonu na godišnjim sastancima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Iako inflacija, koja je globalno porasla nakon pandemije i potom Specijalne vojne operacije u Ukrajini, polako pada, finansijski magovi teško da će mnogo slaviti u Vašingtonu.
"Kombinacija odlučnih akcija monetarne politike, ublažavanja ograničenja u lancu snabdevanja i ograničavanja cena hrane i energenata vodi nas ka stabilnosti cena", rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, samo da bi odmah zatim upozorila da nije vreme za slavlje.
Stalno rastući nivoi duga i rascep globalne trgovine pod pritiskom geopolitičkog rivalstva bacili su dugu senku na sastanke koji ozbiljno počinju u utorak. Neizvesnost podstiču sukobi koji besne u Ukrajini i na Bliskom istoku i predsednički izbori u Sjedinjenim Državama sledećeg meseca.
Javni dug se, posebno, već pojavio kao ključni fokus ovonedeljnih diskusija, piše "Politiko". Čini se da su vlade u mnogim delovima sveta izgubile kontrolu nad svojim finansijama velikim delom zbog hitnih mera podrške iz ere pandemije, koje su proširile postojeće budžetske praznine.
Globalni javni dug bi ove godine trebao da dostigne nezamislivih 100 biliona dolara i na putu je da do 2030. godine premaši 100 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, saopštio je MMF prošle nedelje.
Razloga za zabrinutost ima svuda. U SAD se očekuje da će budžetski deficit preći 6 procenata BDP-a 2024. godine, iako je zemlja započela godinu sa onim što bi mnogi smatrali vrhom ekonomskog ciklusa – obiljem poreskih prihoda i malom potrebom za merama podrške vlade. To se nije pokazalo kao slučaj u ovom ciklusu, jer je administracija predsednika Džozefa Bajdena uložila novac na preusmeravanje radnih mesta u proizvodnji, posebno u politički osetljivim sektorima kao što je proizvodnja čipova.
U Evropi se jasno videlo koliko je ogroman trošak subvencija koje su bile potrebne ranije ove decenije da bi se privreda održala u životu.
Čak se i Nemačka bori da uskladi svoj deficit sa sopstvenim i pravilima EU, i sada se suočava sa drugom godinom zaredom bez rasta. Berlin se čak pridružio Parizu i Rimu i od Evropske komisije zatražio dodatno vreme da dovede svoje finansije u red.
U međuvremenu, Kina i dalje rešava posledice kraha nekretnina. Peking je predstavio paket mera za održavanje rasta, ali analitičari nisu uvereni da će one uspeti. Zvanični podaci objavljeni prošle nedelje pokazuju da je ekonomija porasla 4,6 odsto u trećem tromesečju u poređenju sa istim periodom 2023. - ispod očekivanja i ispod cilja predsednika Si Đinpinga od 5 odsto.
Georgijeva je Rojtersu rekla da će kineski rast još više usporiti ukoliko Peking ne restrukturira ekonomiju zemlje, napusti svoj trenutni model rasta vođenog izvozom i dodatno stimuliše potražnju kod kuće. Neuspeh u tome, tvrdi ona, gurnuo bi godišnji rast ispod 4 procenta BDP-a.
Još jedan aspekt dužničkog mamurluka je da su siromašnije zemlje prošle mnogo gore od bogatijih, saopštio je fond prošle nedelje. U 2008. godini globalne finansijske krize, najsiromašnije zemlje sveta posvetile su samo 5 odsto svojih prihoda plaćanju kamata; dok danas ta cifra iznosi skoro 15 procenata.
Čak i u ekonomijama u razvoju sa srednjim prihodima ovaj pokazatelj je porastao sa 7,5 procenata na 12,5 procenata, ograničavajući iznos koji vlade imaju na raspolaganju za ulaganja u oblasti kao što su zdravstvo, obrazovanje i saobraćajna infrastruktura.
Trend je poslednjih godina primorao sve više zemalja da traže pomoć od MMF-a. Fond trenutno pozajmljuje skoro 200 milijardi dolara za 35 različitih zemalja, a u petak je odobrio još 1,1 milijardu dolara pomoći za jednog od svojih najvećih zajmoprimaca, Ukrajinu, nakon što je Kijev nametnuo bolna povećanja poreza i druge strukturne reforme.
