Ekonomija
Obore i štale sad prazni i suša: Da li će Srbija imati dovoljno mesa i mleka
Obim stočarske proizvodnje iz godine u godinu pada u proseku do tri posto. Godišnje se u našoj zemlji proizvede manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a po stanovniku trošimo ukupno 38 kilograma. Na uvoz hrane odlazi ozbiljan novac
Stočarska proizvodnja u Srbiji je decenijama u problemu, a godišnji obim ove proizvodnje svake godine opada dva do tri procenta. I dok su ratari, voćari, vinogradari i povrtari posledice ovogodišnje suše odmah osetili kroz pad prinosa, uzgajivači i stručnjaci kažu da će se uticaj ekstremnih vremenskih prilika na stočarstvo tek videti u narednim mesecima. Mnogi će, zbog nedostatka hrane za životinje, smanjiti i ovako mali broj grla.
Na farmi Svetozara Murgaškog iz Čeneja nekada je bilo 500 ovaca, a sada ih je oko 300. Naredne godine moglo bi da ih bude još manje.
"Teško je vreme za ovčarstvo. Čitavog leta ovce nisu imale gde da pasu, jer je trava još krajem maja izgorela i na pašnjacima je nije bilo uopšte. Nakon ovih kiša počela je trava da raste, ali sada sledi zahlađenje, a teško je čuvati ovce napolju kada je vreme loše", objašnjava Svetozar Murgaški, uzgajivač ovaca.
Trenutno ovce prodaje po ceni od 300 dinara za kilogram, dok su jaganjci 600.
"Ni sa ovim cenama ne verujem da ću vratiti uloženi novac. Ovce su letos jele baliranu detelinu i zrnastu hranu. Sve ovo će uticati na smanjenje stočnog fonda, jer ljudi ne mogu da obezbede hranu za stoku. Problem će osetiti svi, jer neće biti jaganjaca da se kupe za praznike", ističe Murgaški.
Uvoz mesa guši svinjarstvo
Ništa manje problema nema ni u proizvodnji svinja, kojih danas u Srbiji ima oko 2,2 miliona, što je manje nego posle Drugog svetskog rata.
"Nekada sam na farmi imao između 50 i 60 krmača, a sada tek oko 30. I to ćemo da smanjimo, sin čak planira da ugasi proizvodnju. Uvoz i prasića i svinja i mesa je jako veliki problem", kaže Zoran Milićević, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije.
Uvoz, navodi, ne možemo da zabranimo, ali možemo da ga smanjimo i pospešimo domaću proizvodnju.
"Doveli smo stočarstvo na rub propasti. Dodatno smanjenje stočnog fonda dovešće do još većeg uvoza. Godinama se zalažemo da na rafovima trgovinskih lanaca bude 70 posto domaćih proizvoda, kao u Slovačkoj. Naše tržište je preplavljeno proizvodima iz uvoza. Pojedini se prodaju pod oznakom domaće, a to nije domaća proizvodnja", tvrdi Zoran Milićević.
Činjenica je da stočari nisu uspeli da proizvedu dovoljno hrane za sopstvenu stoku i da će prezimljavanje biti teško.
Rast cena stočne hrane
Za razliku od mnogih farmera Radovan Bokić, direktor Zemljoradničke zadruge Agro-Klek kaže da su oni uspeli da obezbede dovoljne količine kukuruza. Ipak, ono što moraju da dokupljuju je prilično skupo.
"Primetan je rast cene stočne hrane, počev od lucerke, lucerkinog sena, sojine sačme, griza, proteinskih hraniva. Loš rod i katastrofalna suša uticaće na proizvođače koji se bave mlečnim govedarstvom. Uslovni refleks svakog farmera, kada vidi koliko je hrane spremio, jeste da smanji broj krava i zimu pregura samo sa najboljim grlima", objašnjava Bokić.
Brža isplata subvencija značila bi, kaže, stabilnost i sigurnost farmerima. Mnogo bi im pomoglo i kada bi se ukinuo član 33 Zakona o podsticajima kojima se predviđa povrat 10 ili 20 odsto sredstava u budžet ukoliko farmer godišnje ostvari pravo na više od 10 odnosno 20 miliona dinara premije za mleko.
Hoćemo li, pored svih poteškoća, imati dovoljno mleka i mesa i koliko ćemo to morati da platimo?
"Da li će biti dovoljno mleka u Srbiji ili ne uopšte ne zavisi od farmera. Nikada me niko nije pitao o ceni koštanja mog mleka. To određuju mlekare. Da li će domaćeg mleka biti na tržištu i koja je cena mleka u maloprodaji isključivo zavisi od mlekara i velikih marketa. Nikada se niko nije udubio u visinu trgovačkih marži kada je mleko u pitanju", ističe Bokić.
Obim stočarske proizvodnje iz godine u godinu pada u proseku do tri posto. Godišnje se u našoj zemlji proizvede manje od 400.000 tona svih vrsta mesa, a po stanovniku trošimo ukupno 38 kilograma. Na uvoz hrane odlazi ozbiljan novac.
"Prošle godine je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 600 miliona dolara. Ove godine je toliko potrošeno već za prvih šest meseci. Lane smo uvezli oko 30.000 tona mesa treće kategorije iz Španije. Tamo je meso jeftinije 40 odsto, jer se životinje hrane GMO hranom. Bio je odobren uvoz 500.000 prasića i 300.000 svinja za klanice. 2022. smo uvezli 84.000 tona mleka, 9.600 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva. Srbija nema samodovoljnost i na Odboru za poljoprivredu smo postavili zadatak da se vrati samodovoljnost u proizvodnji hrane", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
Postajemo sve više zavisni od uvoza
Posledice i suše, ali i odluka koje utiču na stočarsku proizvodnju osetiće se naredne godine.
"Hrane za životinje imamo do Božića i onda će stoka ići na klanje. U prvi mah ćemo prividno imati više mesa, ali to neće biti stvarno stanje. Ponuda će biti veća, jer će stočari smanjivati ili gasiti proizvodnju. Sledeće godine će sve biti mnogo skuplje. Za hranu će biti kritične 2025. i 2026. zato što ćemo uništiti i ovo malo stočarske proizvodnje", tvrdi Gulan.
Od zemlje izvoznika polako postajemo zemlja koja je sve više zavisna od uvoza hrane. Srbija ima potpisane brojne sporazume za prodaju voća, povrća, mesa u inostranstvo, ali nema količine koje bi mogla da ponudi tim tržištima.
Samo junetinu i govedinu bismo mogli da izvozimo u Kinu, Saudijsku Arabiju, Tursku, UAE, ali u zemlji imamo svega 725.000 grla goveda, što je za 18 posto manje nego pre pet godina.
Sa ukupnom godišnjom proizvodnjom junetine od 86.000 tona i svega 0,3 uslovna grla po hektaru teško da možemo da budemo interesantan trgovac na bilo kom ozbiljnijem tržištu.
