EU želi da uvede ekološki porez i na proizvode iz uvoza

Evropski zakonodavci dogovorili su se da uvedu tzv. prekogranični porez na emisiju ugljen-dioksida, kako bi podigli svetske standarde zaštite životne sredine širom sveta i zaštitili domaću privredu, iako postoje sumnje da bi on mogao da prekrši pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) i izazove trgovinske sporove, prenosi "Fajnenšel tajms".

Sporazum između predstavnika Evropskog parlamenta i država članica postignut je nakon desetočasovnih pregovora, a predviđa da će evropski uvoznici morati da kupuju dozvole za emisije ugljen-dioksida po istoj ceni kao i domaći proizvođači, u skladu sa propisima EU o zaštiti životne sredine.

Evroposlanik iz redova socijalista Mohamed Šahim, koji je tokom pregovora predvodio tim Evropskog parlamenta, nazvao je sporazum "pobedom za sve strane".

Novi sistem regulacije emisija ugljen-dioksida biće "ključni stub evropske klimatske politike", rekao je on.

"To je jedan od malobrojnih mehanizama kojima možemo da podstaknemo naše partnere da smanje emisije ugljen-dioksida u industrijskoj proizvodnji", dodao je Šahim, prenosi "Fajennšel tajms".

Kršenje pravila STO

Nedoumice još uvek postoje i o njima bi trebalo da se pregovara narednih dana. Pojedini analitičari smatraju da bi ovakva mera mogla da izazove probleme, pošto krši određena pravila STO.

Cilj mere je sprečavanje evropskih preduzeća da izbegnu evropske propise o zaštiti životne sredine tako što bi preselili proizvodnju u države koje imaju manje striktna pravila.

"Takva praksa može da premesti emisije izvan Evrope i ozbiljno potkopa evropske i svetske klimatske napore", rečeno je u Evropskoj komisiji u julu 2021. godine, kada je ova mera prvi put predložena. Tom prilikom je naglašeno i da druge države, poput Japana i Kanade, planiraju da uvedu slične propise.

Mnoge evropske vlade zabrinute su da bi visoke cene energenata mogle da zatvore veliki broj preduzeća i dovedu do deindustrijalizacije širom kontinenta. Donošenje takozvanog Zakona o smanjenju inflacije u SAD, koji predviđa izdašne subvencije za preduzeća koja razvijaju zelene tehnologije, takođe je izazvalo zabrinutost širom Starog kontinenta.

Bauk deindustrijalizacije

Najmanje do 2023, prekogranični porez na emisiju ugljen-dioksida odnosiće se samo na gvožđe, čelik, cement, aluminijum, đubrivo, vodonik i električnu energiju, kao i na neke proizvode poput šrafova. Automobili će biti dodati narednog oktobra, nakon što bude istekao probni period.

Evropske kompanije koje posluju u tim sektorima trenutno imaju dozvolu da besplatno emituju određenu količinu ugljen-dioksida u atmosferu, a ukoliko prebace dozvoljene vrednosti moraju da plaćaju penale. Počev od oktobra naredne godine, ove dozvole postepeno će biti ukidane.

Ipak, pojedini analitičari smatraju da bi postojanje ovih dozvola za evropske kompanije u kombinaciji sa prekograničnim porezom na emisiju ugljen-dioksida moglo da predstavlja kršenje pravila STO.

"Ukoliko domaće kompanije ne plaćaju za svoje emisije ugljen-dioksida, ne možete to da tražite od stranih preduzeća", rekla je Ženeviv Pons, saradnica pariskog "Žak Delor" instituta , prenosi "Fajnenšel tajms".

Predstavnici industrije usprotivili su se ukidanju dozvola za besplatnu emisiju ugljen-dioksida, tvrdeći da one oslobađaju novac koji se može uložiti u čistije tehnologije.  

"Evropska industrija suočava se sa višestrukim izazovima na svom putu ka napuštanju ugljen-dioksida", rekao je generalni direktor panevropske lobističke grupe "Biznis Jurop" Markus Bejrer. "Dramatično visoke cene energenata, zajedno sa jazom između klimatskih ciljeva EU i drugih aktera, potkopavaju konkurentnost evropske industrije toliko drastično da već sad dolazi do deindustrijalizacije."

Predstavnici velikih preduzeća predložili su uvođenje popusta za izvoznike, tvrdeći da bi bez njih evropska industrija postala potpuno nekonkurentna.

Ipak, nekadašnji evropski komesar za trgovinu Paskal Lami upozorio je da bi ovakvi popusti za evropska preduzeća mogli da dovedu do sukoba sa STO, čija pravila zabranjuju finansijsku podršku izvoznicima.