Ekonomija

Budžetska crna rupa: Francuska (i evrozona) na prekretnici

Sudbina budžeta premijera Mišela Barnijea pokazaće koliko ozbiljno Pariz shvata evropska pravila o javnoj potrošnji
Budžetska crna rupa: Francuska (i evrozona) na prekretniciGetty © Oliver Strewe

Francuski premijer Mišel Barnije priprema se za skori test preživljavanja koji rizikuje da izazove šok širom evrozone ako ne uspe.

Francuska ima veliki budžetski deficit - više nego dvostruko veći od nivoa koji dozvoljavaju pravila EU - i Barnije je svestan da će morati da pribegne ustavnoj "gimnastici" da bi ga popravio mešavinom smanjenja potrošnje i povećanja poreza koji bi se mogli pokazati politički toksičnim.

Brisel i finansijska tržišta pažljivo prate, jer će Barnijeova borba pokazati koliko ozbiljno Francuska shvata pravila osmišljena da osiguraju stabilnost evrozone, piše "Politiko". Područje jedinstvene valute izazvala je prethodna panika u znatno manjim ekonomijama, kao što su Grčka i Španija, tako da bi se francuska kriza mogla pokazati eksplozivnom.

Barnije je dozvolio da debata o budžetu traje više od mesec dana. Ali od samog početka je bilo jasno da će, da bi usvojio zakon o potrošnji, morati da se okrene ustavnom alatu koji omogućava njegovoj vladi da usvoji zakone i zaobiđe glasanje, ali takođe dozvoljava opoziciji da podnese predloge za izglasavanje nepoverenja.

Ako vlada ne usvoji budžet i Barnijeova "gimnastika" propadne, to "neće biti samo politička kriza, već i finansijska kriza", upozorio je Barnijeov savetnik koji je tražio da ostane anoniman.

Premijer je prošlog meseca predložio drakonsko smanjenje potrošnje i povećanje poreza za sledeću godinu kako bi smanjio deficit, koji je ove godine dostigao 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, što je znatno iznad cilja od oko 5 odsto.
Godine 2023, nakon velike javne potrošnje Francuske tokom pandemije, Evropska komisija je stavila zemlju pod proceduru za prekomerni deficit.

Barnijeovi budžetski planovi izazvali su kritike širom političkog spektra. Levica ga optužuje da je Francusku podvrgao štednji, dok ga centristi predsednika Emanuela Makrona i krajnje desničarski poslanici Marin Le Pen napadaju zbog povećanja poreza.

Levica je već obećala da će podneti predlog za izglasavanje nepoverenja. Le Pen još nije najavila šta će uraditi, ali će igrati ključnu ulogu u onome što se dalje dešava. Krajnja desnica i levica zajedno imaju dovoljno polanika da "torpeduju" Barnijeovu vladu pre Božića.

image