Šta cenama daje gas: Čokolada, kafa i ulje ne prestaju da poskupljuju (GRAFIKA)

Sezona slava je počela, a stižu nam i novogodišnji i božićni praznici. Period kada građani troše i više nego što imaju, posežu za kupovinom na čekove i rate, dok vlasnici trgovina ekstremno zarađuju. Talas prazničnih poskupljenja mogao bi isprazniti novčanike i pre početka slavlja, jer su ovih dana osvanule više cene baš onih proizvoda za kojima najviše raste potražnja u prazničnim danima - od ulja, preko kafe do čokolada.

Cena ukiselila kupus pre sarme: Na pijacama u Srbiji kilogram košta i do 150 dinara

Nekima će ovi proizvodi biti potrebni da pripreme slavu, a drugima da ih ponesu kao poklon domaćinu. I jedni i drugi, ovih dana će za to morati da izdvoje više novca nego u oktobru. Kafa poskupljuje zbog suše i poplava, a ulje zbog slabijeg roda. Ipak, u formiranju cena, značajnu ulogu ima i apetit proizvođača i trgovaca.

Cena jestivog ulja dostigla je 193 dinara po litru, koliko košta u pojedinim trgovinskim lancima, dok je, prema podacima iz "Potrošačke korpe", koju objavljuje Ministarstvo trgovine, u avgustu bila 162,96 dinara. Drastično je poskupelo i maslinovo ulje, pa u nekim trgovinskim lancima litar košta i više od 3.000 dinara, iako je najčešća cena u rasponu od 2.400 do 2.800 dinara.

Za 200 grama mlevene kafe potrebno je izdvojiti i do 400 dinara, a u trgovinskim lancima kažu da su proizvođači već najavili novo poskupljenje u decembru.

Čokolada za kuvanje od 200 grama košta od 380 dinara, pa čak do 570 dinara, u zavisnosti od proizvođača, dok mlečna čokolada od 100 grama teško može da se kupi za manje od 200 dinara. Inače, prema podacima iz "Potrošačke korpe", 100 grama čokolade je u avgustu prošle godine prosečno koštalo 136 dinara, a u avgustu ove godine čak 180 dinara, što znači da je za godinu dana cena skočila za više od 30 odsto.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za RT Balkan da je naše tržište zavisno od uvoza kafe i kakaa i da se i proizvođači u Srbiji usklađuju sa cenama na svetskom tržištu. 

Inače su i svetske cene hrane naglo porasle su oktobru i sada su najviše za poslednjih godinu i po dana, odnosno od aprila 2023. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) da je zabeleženo istovremeno poskupljenje biljnih ulja, šećera, mlečnih proizvoda i žitarica. Indeks cena biljnih ulja je porastao za čak 7,3 odsto mesečno na 152,7 poena i sada je najviši od novembra 2022.

Međunarodne cene palminog ulja porasle su peti mesec zaredom, a zabeleženo je i poskupljenje suncokretovog i sojinog ulja, kao i ulja repice. Vrednost indeksa cena šećera je mesečno porasla za 3,3 odsto na 129,6 poena i sada je najviša za poslednjih sedam meseci zbog zabrinutosti povodom suvog vremena u Brazilu koje pogoršava izglede za useve šećerne trske.

Cene kafe su u porastu već tri nedelje, a decembarski fjučersi arabike su porasli na najviši nivo za poslednjih 27 godina, pre svega zbog zabrinutosti za useve zbog suše u Brazilu, prenosi portal "Barčart". Brazil se suočava sa najvećom sušom još od 1981. godine, a procewuje se da će proizvodnja kafe u Brazilu na kraju sezone 2024/2025. biti manja nego što se očekivalo, što takođe vrši pritisak na cene.

Rusija povećala izvoz čokolade u SAD

Vijetnam, značajan proizvođač kafe robusta, ima drugačije probleme i to sa obilnim padavinama koje bi mogle da poplave polja i odlože berbu kafe, a rast cena je, kao i u slučaju Brazila, podržan manjom proizvodnjom nego što se očekivalo.

"Kada je u pitanju kafa, cena je naglo skočila, sada se tržište malo smirilo, ali definitivno je prinos podbacio u Brazilu i Panami. Možemo očekivati još jedan skok cena kafe do kraja godine. Kakao je ove godine podbacio i to je direktno uticalo na celu konditorsku industriju i na rast cena čokolada, s obzirom da je on dominantna sirovina u proizvodnji", objašnjava Žarko Galetin.

Nenad Bumbić iz Udruženja "Zaštita potrošača" kaže da su visoke cene nekih proizvoda na domaćem tržištu odraz i nedostatka konkurencije. 

"Kod nas se već više od 20 godina konstantno smanjuje konkurencija na tržištu kafe. Više puta sam kupio kafu naših proizvođača u SAD-u, hiljadama kilometara daleko, po nižoj ceni nego u Srbiji. Sigurno ne može biti za njih jeftinije da plate prevoz do Čikaga i da je tamo prodaju za manje novca. Caka je u tome što tamo nisu toliko poznati, kupuju je samo naši ljudi, ogromna je konkurencija i onda ne mogu baš da je zacene. Proizvođači obavezno potežu pitanje akcize, ali to obrazloženje ne stoji, jer njih država jednom godišnje podiže, a znamo da cene rastu mnogo bržim tempom", kaže Bumbić.

Slabiji rod diže cenu ulja

Postoji široka lepeza ulja koja se proizvode na globalnom nivou, od sojine repice, do palminog i maslinovog ulja, ali Žarko Galetin kaže da je samo suncokret ove godine podbacio i to poprilično, dok su se ostale uljane kulture imale relativno solidan prinos. 

Cena jestivog ulja u prodavnicama dostigla je i 193 dinara. Najjeftiniji litar može da se pronađe po 139 dinara i tu je reč o robnoj marki jednog trgovinskog lanca.

NBS: Septembarsku inflaciju obeležili rast cena hrane, pića, komunalnih usluga

"Ne vidim veliki prostor za poskupljenje suncokretovog ulja i smatram da njegova cena neće preći 200 dinara. Ulje je po strukturi potrošačke korpe značajna namirnica i ne verujem da će proizvođači značajnije dizati cene. Potrošnju kafe možda i možemo da smanjimo, ali ulja teško. S druge strane, potražnja za kafom i čokoladom se u ovom periodu može smatrati sezonskom. To je slučaj i sa svinjskim mesom, pred Novu godinu, Božić i slave. Tako nešto slično se dešava i sa ostalim artiklima za kojima tražnja raste tokom praznika, pa je cena uslovljena domaćim sezonskim pikovima", napominje Galetin.

On ukazuje da sezonski momenat može da kreira neku veću cenu od strane trgovaca i da tu ne igra ulogu samo nabavna cena kafe, već je u pitanju i trgovačka marža i strategija naših trgovaca koji koriste tu priliku povećane tražnje.