Ekonomija
NBS dostavila Skupštini predlog zakona: Od januara će biti ograničene kamate na sve kredite
Narodna banaka Srbije je u septembru 2023. uvela privremenu meru, kojom je ograničila kamatne stope na stambene kredite, a Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je u skupštinskoj proceduri stekli su se uslovi da se to pitanje trajno reguliše
Narodna banka Srbije predložila je da maksimalne kamatne stope na kredite koji građani već otplaćuju i koje će tek zajmiti, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine ne budu veće od pet odsto, a generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka NBS Darko Stamenković kaže da je cilj ove mere sprečavanje naglog rasta promenljivih kamatnih stopa kod stambenih i drugih kredita.
Cilj je i sprečavanje naplate previsokih kamatnih stopa za korisnike kredita sa značajno višim kamatnim stopama, rekao je Stamenković za Tanjugu objašnjavajući Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je u skupštinskoj proceduri.
"Što se tiče samih stambenih kredita, tu je najevidentniji efekat ovih mera. Korisnici stambenih kredita suočili su se od 2022. sa naglim rastom kamatnih stopa zbog povećanja referentne kamatne stope Evropske centralne banke", naveo je Stamenković.
Podsetio je da je Narodna banaka Srbije u septembru 2023. uvela privremenu meru, kojom je ograničila kamatne stope na stambene kredite.
"Ovim Predlogom zakona stekli su se uslovi da se to pitanje trajno reguliše", naveo je Stamenković.
Narodna banka Srbije je, prema njegovim rečima, predvidela prelazno rešenje do kraja 2025. u vezi sa ograničenjem kamatnih stopa na te kredite.
"Time će se kamatne stope na postojeće stambene kredite sa promenljivom kamatnom stopom ograničiti na pet odsto do kraja naredne godine, ali će se to ograničenje odnositi i na odobravanje novih stambenih kredita sa promenljivom i fiksnom kamatnom stopom", rekao je Stamenković.
Po isteku prelaznog perioda, kako kaže, primenjivaće se zakonom propisan maksimalni iznos kamatne stope.
Za stambene kredite taj iznos će se do 2028. godine utvrđivati kao uvećanje od 20 odsto u odnosu na prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na tržištu, koja predstavlja srednju vrednost kamata na stambene kredite pod kojom su se banke u Srbiji zaduživale kod drugih finansijskih institucija, a nakon 2028. kao uvećanje od 25 odsto u odnosu na prosečnu ponderisanu kamatnu stopu.
Stamenković ističe da je krajnji cilj da se po isteku privremene mere odnosno do decembra ove godine smanji nagli rast kamatnih stopa. Dodaje da bi nova mera dovela do smanjenja kamatne stope za jedan procentni poen na tržištu stambenih kredita.
Na pitanje da li je došlo do rasta tražnje za stambenim kreditima, Stamenković kaže za Tanjug da je ostvaren međugodišnji rast od 6,5 odsto i da očekuje da se taj trend nastavi.
Ograničenje kamatnih stopa, predviđeno tim Predlogom, odnosi se na stambene kredite, keš i potrošačke zajmove, dozvoljene minuse i kreditne kartice. Mera važi kako za fiksne, tako i za promenljive kamatne stope.
Primena bi trebalo da krene od 1. jula sledeće godine, ali će se odredbe koje se odnose na ograničavanje kamatnih stopa primenjivati od 1. januara.
Kad istekne ograničenje kamatne stope na maksimum pet odsto, što je od 1. januara 2026. godine pa do 1. januara 2028. godine, maksimalna promenljiva kamatna stopa kod stambenih kredita odgovaraće prosečnoj ponderisanoj stopi uvećanoj za petinu, a isto će važiti i za fiksnu kamatnu stopu.
