Ekonomija
Deklaracija EU-Zapadni Balkan: Šta sve podrazumeva Zelena agenda i koliko će da nas košta
Zelena agenda "drži se" na pet stubova - dekarbonizacija i klimatske promene, cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja, biodiverzitet i održiva poljoprivreda
Srbiji će samo u narednih deset godina biti potrebno više od 27 milijardi evra kako bi sprovela u delo sve što je predviđeno u okviru Zelene agende. To je zvanična procena koja je navedena u Predlogu Strategije zaštite životne sredine do 2033. godine, ali je pitanje koliki će ceh na kraju ove tranzicije ka zelenoj energiji platiti građani Srbije, jer se procenjuje da bi do 2050. godine mogao biti i tri puta veći.
U Deklaraciji iz Brisela, usvojenoj na samitu EU – Zapadni Balkan piše da se od zemalja ZB očekuje da u potpunosti implementiraju Zelenu agendu za region, uključujući klimatske obaveze prema Pariskom sporazumu, Energetskoj zajednici i Sofijskoj deklaraciji o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.
Zelena agenda "drži se" na pet stubova - dekarbonizacija i klimatske promene, cirkularna ekonomija, smanjenje zagađenja, biodiverzitet i održiva poljoprivreda.
Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže za RT Balkan da Zelena agenda možda može doneti rezultat za 30 do 50 godina, ali ukazuje da za to vreme Evropa može u potpunosti da izgubi svoju industriju i konkurentnost i da se zato može pokazati kao potpuno promašena stvar.
"Prepisujemo evropske strategije, implementiramo ih u naš sistem, ali ja ne vidim da će sve to što je planirano biti izvodljivo. Postoje zemlje poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, gde je udeo termoelektrana u proizvodnji električne energije dosta visok. Ne možemo to kompenzovati brzo i ne vidim način da se, bez ogromnih investicija, to prevaziđe. Kakve veze ima to što mi ovde radimo na implementaciji Zelene agende, kada na tome ne rade ni Amerikanci, ni Kinezi, ni arapske zemlje. Treba i to imati u vidu. Ne može Evropa spasiti svet", smatra Proroković.
On napominje da je Evropska unija duboko zavisna od uvoza energenata i da je politički cilj Zelene agende bio da se EU otarasi te zavisnosti i da se "osamostali", pre svega od strane Rusije i ukazuje da je zato i dobila podršku SAD.
"Hteli su da smanje uvoz ugljovodonika iz Rusije u Evropu prethodnih godina i otuda ovako brz razvoj Zelene agende. Mnoga objašnjenja su bila motivisana politikom, a ne strukom i zato sada imamo te apsurde, da se nešto proglašava Zelenom agendom, a da nije ekološki. Mi sada prisustvujemo jednom fenomenu "solaromanije", a to je velika ekološka opasnost. Po isteku roka trajanja, solarni paneli moraju da budu negde deponovani, ali ne mogu na obične deponije, jer su nerazgradivi. Potpuno apsurdna situacija", smatra Proroković.
EU je u Deklaraciji iz Brisela obećala da će nastaviti da podržava rad na Zelenoj agendi, uključujući i EU4Grin, a države regiona bi trebalo da identifikuju strateške potrebe koje bi mogle biti pokrivene ovim projektom. Kako se navodi, "EU će nastaviti da podržava region da dalje razvija svoju cirkularnu ekonomiju, posebno se baveći otpadom, reciklažom, održivom proizvodnjom i efikasnom upotrebom resursa".
S druge strane, partneri sa Zapadnog Balkana, treba da rade na dekarbonizaciji. Procenjuje se da će upravo napuštanje uglja najviše koštati Srbiju, jer je procenjeno da troškovi iznose 19,1 milijardu evra do 2033. godine.
Profesor dr Dragan Ignjatović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu je za RT Balkan rekao da je ovo nametnuto rešenje što se tiče brzine napuštanja uglja i uvođenja obnovljivih izvora energije i ukazao da bi čitava zelena tranzicija, prema Strategiji niskougljeničnog razvoja do 2050. godine, Srbiju mogla koštati gotovo 80 milijardi evra, a da je poseban problem što će najveći deo pasti na trošak građana.
"Prema ovom planu Srbija treba da poveća broj vetrogeneratora 32 puta, sa 0,4 na 8 gigavata, odnosno da se instalira oko 3.000 novih vetrogeneratora. To zahteva veliku površinu u relativno ograničenom prostoru gde postoje povoljni uslovi za vetar, u Istočnoj Srbiji i Banatu. Još gore je sa solarnim panelima gde treba da se instalira 450 puta više panela nego što trenutno postoji. Da bismo sa 0,037 gigavata stigli na 16,6 gigavata potrebno je 43 miliona panela", rekao je profesor Ignjatović.
On napominje da je osnovni cilj svake strategije energetska bezbednost koja podrazumeva sigurnost snabdevanja i smanjenje uvozne zavisnosti i ukazuje da Zelena agenda koja se promoviše na Zapadu nije postavljena na realnim osnovama. Dodaje da je kriza u Ukrajini to pokazala i da će tek biti posledica kada nastupi kriza sa Kinom i da zato EU grozničavo želi da obezbedi kritične mineralne sirovine da bi nastavila sa zelenom tranzicijom i sačuvala energetsku nezavisnost.
"Srbija raspolaže velikim rezervama uglja koje omogućavaju proizvodnju električne energije i nakon 2050. godine ako bude potrebe. Srbija ima svoj ugalj koji je relativno jeftin i omogućava sigurnost snabdevanja", kaže Dragan Ignjatović.
U Predlogu Strategije se navodi da je, pored sredstava koje je potrebno obezbediti iz budžeta, potrebno planirati i sredstva iz drugih izvora finansiranja, pre svega fondova EU u vidu grantova, ali i zajmove međunarodnih finansijskih institucija. U finansiranju Zelene agende Srbiji će sigurno zdušno pomoći Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), zatim Razvojna agencija Francuske (AFD), ali i Kineska korporacija za izvoz i osiguranje kredita koja, kako stoji u predlogu Strategije, investira u sektor upravljanja otpadnim vodama.
