Ekonomija
Energetska kriza u Evropi je tek počela, naredna zima biće pravi test
Narednih 12 do 24 meseca će odrediti da li će Evropa biti u stanju da se nosi sa energetskom krizom
Uprkos tome što je Evropa uspela da napuni svoja skladišta gasa uoči zime, energetska kriza na kontinentu je daleko od rešene. Situacija u Evropi bi, zapravo, mogla da bude mnogo gora sledeće zime kada će snabdevanje ruskim gasom iz gasovoda, u najboljem slučaju, biti svedeno, ocenjuje portal specijalizovan za energetiku "Ojl prajs".
Prema procenama ekonomskog istraživačkog centra "Brojgel", cene energenata u evropskim domaćinstvima i kompanijama porasle su za 1,06 biliona dolara i ako vlade u Evropi ne urade ništa osim da ponude finansijsku podršku, ova suma će predstavljati masovnih šest odsto godišnjeg BDP-a EU.
Umesto toga, EU je potrebna "odlična pogodba" kako bi se podstakla štednja i istovremeno povećala ponuda, ocenjuju stručnjaci "Brojgela".
Narednih 12 do 24 meseca će odrediti da li će Evropa biti u stanju da se nosi sa energetskom krizom, a da ne mora da pribegne obaveznoj racionalizaciji ili da izgubi preveliku konkurentnost industrije.
Iako su zalihe gasa u Evropi ove zime veće nego u isto vreme prošle godine, pravi test za Evropu uslediće dogodine kada će morati da napuni skladišta gasa kako bi zadovoljila potrebe stanovništva i privrede za zimu 2023/2024.
Tu planiranje postaje komplikovanije, u zavisnosti od toga koliko će zaliha ostati posle ove zime i da li EU ima kapacitet da doprema kontinuirane rekordne količine tečnog gasa (LNG) na uštrb azijskog tržišta, naročito ako se potražnja u Kini oporavi.
Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), ako snabdevanje ruskim gasom dogodine padne na nulu, a kineska potražnja za LNG se vrati na nivoe iz 2021. godine, EU bi moglo da "zafali" 27 milijardi kubnih metara gasa.
Očekuje se i da će cene LNG u Evropi ostati visoke kako bi privukli prodavce da njima prodaju gas a ne azijskim kupcima.
