Ekonomija
Širi se bojkot trgovinskih lanaca u regionu: Da li potrošači mogu da ih nateraju da spuste cene
Za petak, 31. januar bojkot je najavilo i Udruženje "Efektiva" koje u Srbiji poziva na bojkot pet trgovinskih lanca
Potrošači u regionu poslali su ovih dana poruku trgovinskim lancima da su preterali sa poskupljenjima. Posle jednodnevnog bojkota u Hrvatskoj se ponovo pripremaju da daju do znanja trgovcima da neće da tolerišu bezobrazno visoke cene, a protiv hirovitih vlasnika trgovina digli su se i kupci u Crnoj Gori. Za petak, 31. januar bojkot je najavilo i Udruženje "Efektiva" koje u Srbiji poziva na bojkot pet trgovinskih lanca.
Predsednik "Efektive" Dejan Gavrilović kaže za RT Balkan da su cene hrane u Srbiji među najvišima u Evropi i da su odlučili da potrošače pozovu na bojkot četiri trgovinska lanca, koji su pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije - "Delez", "Merkator", "Univereksport" i DIS, ali da su na spisak dodali i nemački "Lidl". Kako objašnjava, proizvodi u stranim trgovinskim lancima preskupi su u odnosu na cene u matičnim zemljama iz kojih dolaze.
"Cene u 'Lidlu' kod nas su više nego u njihovim radnjama u okruženju i ovaj trgovinski lanac se isto priklonio toj politici visokih cena kod nas u zemlji s tim što često ima lažne akcije i obmane sa cenama", kaže Gavrilović.
Prema podacima Poreske uprave Hrvatske, broj računa izdatih za kupljenu robu u trgovinama tokom masovnog bojkota kupovine prošlog petka, pao je za 44 odsto dok je iznos koji je za njih plaćen pao za čak 53 odsto u odnosu na prethodni petak. Nakon bojkota koji je ocenjen uspešnim i najavom novog nešto šireg bojkota u organizaciji platforme "Halo inspektore", ekonomista Ljubo Jurčić kaže da je prvi bojkot bio "reakcija iz srca", ali da tržište ne mogu dovesti u red protesti, već država.
"Vlada ima instrumente i politike kojima može dovesti tržište u red. Protesti to neće učiniti niti je to posao građana. Oni jednom neće otići u kupovinu. Drugi put će otići u neki drugi kvart, a već treći put kupovaće tamo gde inače kupuju", smatra Jurčić.
Na pitanje da li bojkot u Srbiji može da uspe i da li očekuje da će trgovcima pasti promet, Dejan Gavrilović kaže da akcija neće imati značajan uticaj ukoliko potrošači kupe dan ranije veću količinu robe, već da bi trebalo da se uzdrže od potrošnje u ovim objektima.
"Bilo je raznih predloga potrošača, smatrali smo da nema logike da pozovemo da se ne kupuje kod svih, već ciljano kod onih koji su najveći i imaju najveće cene. Očekujemo da će imati efekta, ako jedan dan trgovinski lanci izgube određeni prihod, da im se to poremeti i da se zapitaju šta će biti ako ih kupci budu bojkotovali duži period. Videćemo i koliko je potrošačima zapravo stalo i kolika je težina tog tereta poskupljenja o kojem se priča", kaže Gavrilović.
On napominje da je pad veći od 40 odsto u Hrvatskoj bio prilično "ubitačan" za trgovce u toj zemlji, ali da, ako se to nadoknadilo sutradan, onda to i nema toliki efekat.
"Trgovci nisu jači od države, već države ne žele da se suoče s njima. Trebalo bi da imamo institucije i organe koji svoj posao rade u interesu potrošača. Roba se prodaje preko posrednika, država ubira veći PDV, a kupci trpe i to plaćaju. Pet trgovinskih lanaca koje smo mi prozvali za bojkot su u 2023. imali 105 miliona evra čiste dobiti", tvrdi Gavrilović.
Zbog najave bojkota u Crnoj Gori se oglasila Privredna komora CG i saopštila da ne podržava bilo koju vrstu bojkota njenih članica bez obzira na sektor u kojem posluju i da ga smatra neopravdanim, jer direktno pogađa privredu koja, kako su naveli, nije odgovorna za izazove koji na ovaj način pokušavaju da se reše.
PKCG je ukazala i da sektor trgovine na veliko i malo predstavlja jedan od najznačajnijih sektora crnogorske privrede, jer ima najveće pojedinačno učešće u bruto dodatnoj vrednost od 13,7 odsto u 2023. godini, a zapošljava više od trećine svih zaposlenih u privatnom sektoru i da ne treba iznositi paušalne ocene o poslovanju kompanija iz ovog sektora.
Oni su naveli da sve kompanije predaju finansijske izveštaje Poreskoj upravi i da se iz njih lako može utvrditi, između ostalog, da je bruto marža u Crnoj Gori manja nego u Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj, što je svakako slaba uteha za crnogorske potrošače.
Kupci u Hrvatskoj su pokazali da ih ne zanima da li su marže negde veće, već da više ne žele iz svojih džepova da finansiraju hirove vlasnika trgovinskih lanaca. U petak ćemo videti da li će biti istrajni u tome, ali i kakvu poruku će domaćim trgovcima poslati potrošači u Srbiji.
