Sumorne ekonomske prognoze za Evropu u 2023: Kina apsolutni pobednik ako...

Prema podacima Centra za ekonomska i poslovna istraživanja (CEBR), svet će se suočiti s recesijom u 2023. godini, jer viši troškovi zaduživanja koji su započeti tokom 2022, radi suzbijanja inflacije, ugrožavaju brojne ekonomije, prenosi "Blumberg".

Globalna ekonomija prvi put je premašila vrednost od 100 biliona dolara 2022. godine, ali će stati u 2023, objavila je britanska konsultantska kuća u ovogodišnjem izveštaju Svetske ekonomske lige.

"Očekuje se da će se svetska ekonomija suočiti s recesijom sledeće godine što je posledica rasta kamatnih stopa, a koje su pak odgovor na veliku inflaciju", rekao je Kej Danijel Njufeld, direktor i šef Odeljenja za prognoziranje u CEBR-u.

U izveštaju se ističe i da bitka protiv inflacije još nije dobijena.

Kina najveća svetska ekonomija

Uprkos tome, do 2037. svetski bruto domaći proizvod će se udvostručiti, a ekonomije u razvoju sustizaće one bogatije. Promenjivi odnos snaga do 2037. godine dovešće do toga da region istočne Azije i Pacifika čini više od trećine globalne proizvodnje, dok će se evropski udeo smanjiti na manje od petine.

CEBR prognozira i da će Kina preteći SAD i postati najveća svetska ekonomija do 2036, ili kasnije ukoliko Peking pokuša da preuzme kontrolu nad Tajvanom i suoči se s uzvratnim trgovinskim sankcijama.

Posledice ekonomskog rata između Kine i Zapada bile bi nekoliko puta teže od onoga što smo videli nakon ruske specijalne operacije u Ukrajini. "Gotovo je izvesno da bi došlo do prilično oštre svetske recesije i ponovnog izbijanja inflacije", saopštio je CEBR.

Indija treća ekonomija sveta

CEBR predviđa i da će Indija postati treća ekonomija sveta u vrednosti od 10 biliona dolara 2035. i treća po veličini u svetu do 2032. godine.

U narednih 15 godina Velika Britanija ostaće šesta po veličini svetska ekonomija, a Francuska sedma, ali Britanija više neće rasti brže od evropskih zemalja zbog "odsustva politike orijentisane na rast i nedostatka jasne vizije njene uloge van Evropske unije".

Ekonomije u razvoju koje poseduju prirodne resurse dobiće "znatan podsticaj" pošto fosilna goriva igraju važnu ulogu u prelasku na obnovljivu energiju. Međutim, potrebne su dalje političke intervencije da bi se postigao cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na samo 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa.