Bela kuća otvorila vrata novim carinama: Na udaru bakar i, naravno, Kina

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu kojom se nalaže Ministarstvu trgovine da ispita moguće carine na bakar, što je poslednja u nizu mera koje bi mogle da preoblikuju globalne lance snabdevanja.

Visoki zvaničnici SAD ocenili su da je ovaj korak neophodan za rešavanje, kako su rekli, pitanja nacionalne bezbednosti. Oni tvrde da su damping (plasiranje proizvoda na tržište po preniskim cenama) i veliki kapaciteti na svetskim tržištima uticali na domaću američku proizvodnju bakra, ostavljajući sisteme naoružanja i druge ključne proizvode zavisnim od uvoza.

Neimenovani zvaničnici, navodi "Blumberg", nisu rekli kolike bi carine trebalo da budu. Fjučersi na bakar u Njujorku porasli su skoro pet odsto za dan, najviše od maja prošle godine.

Bakar je važan materijal za moderne ekonomije zbog njegove široke upotrebe u elektrodistribuciji. Mnogi analitičari predviđaju veće cene u ovoj deceniji jer ponuda ne ide u korak sa potražnjom. Kao i kod drugih metala, Kina je lider kada je u pitanju prerada - ta zemlja je prošle godine činila oko 44 odsto svetskog rafinisanog bakra, pokazuju podaci Geološkog zavoda Sjedinjenih Država.

Tramp je već iskoristio svoje predsedničko ovlašćenje da uvede carine od 25 odsto na dva druga industrijska metala - čelik i aluminijum - koje bi trebalo da stupe na snagu u martu.

Ministar trgovine Hauard Lutnik je u saopštenju naveo da će se ispitati i proizvodi koji uključuju bakar, i rekao da je cilj administracije da "podmladi" domaću industriju bakra.

"Poput naše industrije čelika i aluminijuma, naša velika američka industrija bakra je desetkovana od strane globalnih aktera koji su napali našu domaću proizvodnju", naveo je Lutnik. "Carine mogu pomoći u obnavljanju naše industrije bakra, ako je potrebno, i jačanju naše nacionalne odbrane."

Piter Navaro, Trampov trgovinski savetnik, izdvojio je Kinu, rekavši da je ona "dugo koristila višak industrijskih kapaciteta i damping kao ekonomsko oružje da dominira globalnim tržištima, sistematski potkopavajući konkurente i terajući konkurentske industrije iz poslovanja".

SAD su 2024. godine potrošile oko 1,6 miliona tona rafinisanog bakra, prema Geološkom zavodu SAD. Dok SAD imaju značajne rudnike, proizvodeći oko 850.000 tona primarnog bakra prošle godine, i dalje se oslanjaju na uvoz da bi zadovoljili potrebe. Čile je najveći uvozni izvor, sa 38 odsto ukupnog uvoza, zatim Kanada i Meksiko sa 28 i osam odsto.

Prema istraživanju "Morgan Stenlija", neto uvoz bakra pokriva 36 odsto potražnje SAD.