Ekonomija
"Dan uveče" na RT Balkan: U "ratu čipovima" učestvovaće svako ko želi da se pita u svetu
Dominantna uloga Tajvana u proizvodnji mikročipova već duže vreme izaziva bojazan među zapadnim komentatorima, koji smatraju da bi potencijalni oružani sukob ili druga kriza na tom ostrvu mogla dovesti do značajnog poremećaja visokotehnoloških lanaca snabdevanja
Takozvani "rat čipova", do kojeg je došlo usled želje Vašingtona da sputa tehnološki napredak Pekinga navodno iz bezbednosnih razloga postao je jedno od glavnih obeležja kinesko-američkih odnosa u proteklim godinama. Kao što je slučaj sa širim trgovinskim ratom Vašingtona i Pekinga, čini se da se pristup Bajdenove i Trampove administracije Kini ne razlikuju mnogo kada su u pitanju poluprovodnici i napredni čipovi.
Američka kompanija "Nvidia", poznata po proizvodnji nekih od najmoćnijih i najnaprednijih mikročipova, i koje, između ostalog, koristi Čet Dži-Pi-Ti, bila je jedan od glavnih profitera AI "buma", a vrednost kompanije je porasla za gotovo 80 odsto od početka 2023. do početka tekuće godine.
Događaj koji je doveo u pitanje značaj "Nvidije" za razvoj veštačke inteligencije, ali i napore Vašingtona da ograniči izvoz naprednih tehnologija u Kinu, bilo je lansiranje DipSika. Ovaj model veštačke inteligencije navodno je napravljen za tek delić novca koji je kompanija Open AI potrošila na razvoj Čet Dži-Pi-Tija, i to pomoću manje naprednih verzija "Nvidijinih" čipova.
Pošto je američki predsednik u januaru zapretio da će tajvanskim proizvođačima uvesti carine i do 100 odsto, tajvanska kompanija "Ti Es Em Si", inače vodeći proizvođač čipova u svetu, objavila je početkom tekućeg meseca da namerava da uloži 100 milijardi dolara za podizanje pet fabrika koje bi proizvodile čipove na američkom tlu. Dominantna uloga Tajvana u proizvodnji mikročipova već duže vreme izaziva bojazan među zapadnim komentatorima, koji smatraju da bi potencijalni oružani sukob ili druga kriza na tom ostrvu mogla dovesti do značajnog poremećaja visokotehnoloških lanaca snabdevanja. Tokom zajedničkog obraćanja sa izvršnim direktorom Ti Es Em Sija, Tramp je poručio da proširenje kapaciteta za proizvodnju mikročipova unutar granica Sjedinjenih Država predstavlja pitanje nacionalne bezbednosti.
Čip niko ne može da napravi sam
Dr Miloš Vukelić, naučni saradnik na Fakultetu političkih nauka je u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan objasnio da su mikorčipovi male sprave koje se razliku po vrstama, a koriste se za računanje, to su "logički čipovi", memorijske čipove za radnu memoriju, koja funkcioniše dok imamo napajanje, kao i memorijske čipove, odnosno flešove koje znamo kao USB uređaje. Istakao je da postoje podaci da se na godišnjem nivou proizvede više tranzistora nego svih proizvoda svih proizvođača drugih proizvoda u istoriji, budući da na jedan mali čip mogu da stanu milijarde tranzistora, koji se mere u nanometrima, koji su milijarditi deo metra.
On je rekao da Evropska unija smatra da sada mora da uloži milijarde u razumevanje procesa lanca snabdevanja proizvodnje čipova. On je objasnio da je procedura proizvodnje mikročipova toliko komplikovana da u njoj učestvuje više zemalja, odnosno da nijedna država ne može samostalno da ih pravi.
Da bi se jedan čip proizveo na Tajvanu, kako kaže, sirovine stižu iz Kine, Japana, čak i iz SAD. Iz Holandije dolazi specijalna oprema.
"Da bi se razumelo šta je sve neophodno da se napravi jedan čip - za početak imamo materijale koji su neophodni, silicijum i germanijum kao poluprovodnički materijali. Zatim antimon koji se najvećim delom proizvodi u Kini i oni su u decembru uveli sankcije SAD za uvoz kritičnih materijala i između ostalog i njega. Kada imate materijale, morate imati opremu, koja podrazumeva ekstremnu ultraljubičastu litografiju, što je proces koji podseća na obrnuti mikroskop, kako biste mogli zapravo da ucrtate te male tranzistore na izuzetno malom prostoru. Samo laser te jedne mašine ima više od 450.000 različitih komponenti od više hiljada različitih dobavljača. I za sada na tržištu i dalje ima monopol holandska kompanija koja ucrtava obrasce na tom jednom čipu po kojem zapravo ide struja", objasnio je Vukelić komplikovanu proceduru proizvodnje mikročipova.
Ali, tu nije kraj. Gost "Dana uveče" je ukazao da je treći segment dizajn i da je tu najveći uticaj kompanije koja posluje u Britaniji, ali čiji je vlasnik jedna japanska kompanija, dok su njihovi timovi u San Francisku i Izraelu. Kada završe sa dizajniranjem, šalju to u proizvodnju u fabriku na Tajvanu, a kada ih on proizvede, onda ih šalje na pakovanje u Kinu. Ali, pre toga mora da nabavi opremu koja dolazi iz Holandije, da uveze gasove iz Japana i to je, kako navodi Vukelić, samo deo procesa.
Pandemija pogurala borbu za čipove
Koliki je značaj mikročipova za globalnu ekonomiju, Vukelić je ilustrovao primerom da je Kina poslednje dve decenije u proseku uvozila više mikročipova nego nafte.
"Sve najveće ekonomije, strategije bezbednosti SAD, pa i komentari koje smo mogli da čujemo od predsednika Kine, Rusije, svih onih koji pokušavaju da uđu u tu utrku, smatraju da su mikročipovi osnov modernizacije, oko kojih će se voditi, ajde da ne kažemo bitke, ali što jeste zapravo osnov njihovog međusobnog takmičenja. Imali smo onaj program "Mejd in Čajna", koji je napravljen 2015. kada su Kinezi pokrenuli čitav niz procesa kako bi napravili čip od svih materijala, procesa, razvoja, znanja u Kini.
Amerikanci su se tad pobunili, to je bila prethodna Trampova administracija i smatrali su da mora da se izbaci makar to 'Mejd in Čajna' iz njihove spoljne politike i komunikacije sa Kinom. Od 2020. smo imali zbog kovida zagušenje, naročito automobilska industrija je trpela i od tada su svi počeli da razmišljaju suverenistički o čipovima", podsetio je Vukelić da su od tada svima čipovi postali izuzetno važni.
"Onda 2022. godine Bajdenova administracija donosi odluku da i Amerika mora da suverenizuje lanac snabdevanja, odnosno lanac proizvodnje čipova, a to kasnije radi i Evropa i donosi svoj akt o čipovima. Kasnije sve ijedan bitniji međunarodni akter koji ima bilo kakve ambicije da učestvuje, da li u budućoj podeli sveta, ili da održi taj korak u modernizaciji, od tog trenutka daje ogromne subvencije za proizvodnju čipova. Neko je u tome više, neko manje uspešan, ali od tog trenutka države ozbiljno ulažu i pokušavaju da suverenizovu taj lanac, što je izuzetno težak proces. Ono što već sada vidimo je da će to moći da urade u nekoj meri SAD i Kina, a za ostale ne vidim da u narednih deset godina imaju šanse da urade nešto, iako Indija najavljuje da će ove godine već imati svoj domaći proizveden čip, ali sam siguran d au velikoj meri oni zavise od dobavljača sa strane", smatra Vukelić.
On je istakao da je Tajvan najveći proizvođač, i da pravi čak 90 odsto najnaprednijih svetskih čipova i da dominira tim tržištem, a da se tamo proizvede i 40 odsto ukupne "računarske moći".
"Južna Koreja dominira u memorijskim čipovima i u tu trku se ubacio i američki Mikron. Oni su shvatili da im se ne isplati da se takmiče sa Tajvanom, već da proizvode manje napredne čipove, jer će sa manje investicija i resursa da urade više", rekao je Vukelić u emisiji "Dan uveče".
On je rekao da se nada da će između velikih sila, SAD i Kine, biti dovoljno zrelosti da se održi reč o tome da su oni antagonisti, ali ne i neprijatelji. Dodao je i da Indija ima istu prednost kao i Kina - veliki broj ljudi.
Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta je ukazala da su mikročipovi jedan vid manjeg, grafičkog procesora.
"U slučaju veštačke inteligencije, gde se oni pre svega koriste, govorimo o konkretnom prevođenju piksela u neku generisanu sliku ili tekst. Čip je glavni izvođač radova. To je vrlo mala struktura, od koje mnogo zavisi kako će i koliko brzo informacije da se obrađuju. Njihova pojava je dovela do toga da možemo da imamo sve naprednije modele veštačke inteligencije", rekla je dr Subotić.
Ona je rekla da je Tajvan izbio kao glavni proizvođač od osamdesetih ili devedesetih godina, a zanimljivo je da je i danas ostao u vrhu.
Vukelić je rekao da je u periodu Hladnog rata, Moris Čeng, za kojeg se smatra da je osnivač ove industrije i da je on taj koji je iz Kalifornije, iz "Intela", doneo znanje i da je osnovao Ti Em Es Si. Tajvan je imao i ljude koji su imali radnu etiku i sistem obrazovanja koji je išao ruku pod ruku sa namerom da dominira.
