Ekonomija
Pokolj na berzama: Trampov carinski "lek" nije za svakoga
Japanski Nikei 225 oslabio je skoro devet procenata u ponedeljak, dok je hongkonški Hang Seng pao za osam odsto, a trgovanje u Južnoj Koreji privremeno zaustavljeno zbog Trampovih carina. Širom Evrope berze su u slobodnom padu
Azijske i evropske berze otvorile su se duboko u crvenom, nakon što je američki predsednik Donald Tramp eskalirao trgovinski rat uvevši svoje carine i poručivši šokiranom svetu da je to "lek".
U Frankfurtu je nemački DAKS indeks pao za 10 odsto na početku trgovanja, dok je francuski CAC izgubio 6,6 odsto, a italijanski FTSE MIB 5,7 odsto.
U Londonu, FTSE 100 indeks pao je za 488 poena, ili 6 odsto, najniži nivo od februara 2024.
Panevropski indeks Stoks 600, koji prati šest stotina najvećih kompanija u Evropi, pao je jutros za preko 6 procenata, na najniži nivo od početka decembra 2023.
Prosek akcija japanskog Nikeija pao je za skoro devet odsto rano u ponedeljak, dok je indeks japanskih bankarskih akcija pao za čak 17 procenata dok strah od globalne recesije izazvane Trampovim carinama hara tržištima.
Hongkonške i kineske akcije su potonule, dok je hongkonški Hang Seng indeks pao osam procenata u ranoj trgovini. Akcije kineskih tehnoloških giganata "Alibabe" i "Tensenta" pale su za više od osam procenata.
Tajvanska berza je pala za skoro 10 odsto na otvaranju u ponedeljak, prvog dana trgovanja od kada su tarife objavljene. Pad je najveći jednodnevni i procentualni gubitak zabeležen, navode lokalni mediji.
Trgovanje južnokorejskim indeksom Kospi zaustavljeno je na pet minuta pošto su akcije naglo pale.
Australijske akcije su takođe bile "u bluli", sa više od 160 milijardi dolara zbrisanih sa tržišta u ranom trgovanju.
U belešci klijentima, Dojče banka je navela da je šok od Trampovog "dana oslobođenja" prošle srede doveo do četvrtog najgoreg dvodnevnog pada tržišta od Drugog svetskog rata posle kraha 1987, velike finansijske krize 2008. i početka pandemije kovida.
Dojče upozorava da je poremećaj najveći otkako je Ričard Nikson skinuo Ameriku sa zlatnog standarda 1971.
"To predstavlja najveći šok za globalni trgovinski sistem od kolapsa Bretonvudskog sporazuma 1971. i predstavljaće najveće povećanje poreza za američke potrošače od Zakona o kontroli prihoda i rashoda iz 1968. koji je došao tokom rata u Vijetnamu", navela je banka.
"Međutim, teško je reći da nismo bili upozoreni. Tramp je godinama, ako ne i decenijama, bio prilično jasan u pogledu svojih stavova o tarifama, a njegovi postupci i reči pre i posle inauguracije su bili prilično jasni, kao i oni njegove administracije.
Međutim, obim tarifa premašio je očekivanja, a proizvoljan način na koji su kalibrisane bio je veliki šok i stvara značajno pitanje kredibiliteta koje je jednako uznemirujuće za globalna tržišta kao i sama akcija, zaključuje se.
Uprkos Trampovom objašnjenju da su carine "lek" koji je potrebno popiti, pad fjučersa na američkim berzama najavljuje i slabo otvaranje danas.
