Velike banke SAD: Sve ukazuje na recesiju ove, a možda i iduće godine

Više od dve trećine ekonomista u 23 velike finansijske institucije koje posluju direktno sa Federalnim rezervama očekuje da će SAD imati recesiju 2023. Još dvoje predviđaju recesiju 2024. godine.

Banke, poznate kao primarni dileri, predstavljaju skup trgovačkih firmi i investicionih banaka koje uključuju kompanije kao što su "Barklis", Banka Amerike, "TD sekjuritiz", UBS i upozoravaju da Amerikanci troše svoju ušteđevinu od pandemije, da je tržište nekretnina u padu, a banke pooštravaju standarde kreditiranja, piše "Volstrit džornal".

"Očekujemo pad globalnog rasta BDP-a 2023. godine, predvođen recesijom i u SAD i u evrozoni", napisali su ekonomisti "BNP Pariba" u prognozi za 2023.

Glavni krivac su Federalne rezerve, kažu ekonomisti, koje već mesecima podižu kamatne stope kako bi pokušale da uspore ekonomiju i obuzdaju inflaciju. Iako se inflacija nedavno smanjila, i dalje je mnogo veća od željenog cilja Feda.

Fed, koji je zapravo centralna banka SAD, povećao je kamatne stope sedam puta u 2022. godini, pomerivši svoju referentnu vrednost sa raspona od 0 do 0,25 odsto na trenutnih 4,25 do 4,50 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 15 godina. Zvaničnici su u decembru signalizirali da planiraju da nastave da podižu stope na između 5 i 5,5 odsto u 2023.

Većina ekonomista koje je anketirao "Volstrit džornal" očekuje da će više kamatne stope gurnuti nivo nezaposlenosti sa novembarskih 3,7 odsto na iznad 5 odsto - što je još uvek nisko po istorijskim standardima, ali bi to povećanje značilo da će milioni Amerikanaca ostati bez posla.

Većina takođe očekuje da će se američka ekonomija smanjiti 2023.

Iako se privreda relativno dobro držala tokom povećanja kamatnih stopa 2022. godine, ekonomisti kažu da će se posledice tek osetiti u novoj godini. Kamatne stope u SAD su i dalje daleko ispod istorijskih nivoa, ali su najviše od 2008, uoči svetske finansijske krize.

Pokazatelji recesije

Kako su skoro svi na Volstritu i u Vašingtonu pogrešno verovali da će inflacija i rast cena u 2022. biti prolazni, investitori, analitičari i ekonomisti sada sa strepnjom gledaju na predstojeću godinu naročito jer postoji niz indikatora koji tradicionalno najavljuju recesiju: Banke su pooštrile standarde kreditiranja, a potražnja je oslabila na nivoe koji se obično povezuju sa recesijom.

Uz to, pokazatelji koji prate ukupnu poslovnu aktivnost i sektore usluga i proizvodnje su pali na neke od najnižih nivoa od recesije izazvane kovidom 2020. godine.

Takođe, državne obveznice SAD koje dospevaju između tri meseca i dve godine imaju veće prinose od obveznica koje dospevaju za 10, 20 ili 30 godina. Ova takozvana obrnuta kriva prinosa je znak upozorenja koji se javljao pre svake recesije u SAD od Drugog svetskog rata.

Prema podacima Feda, višak uštede koju su Amerikanci ostvarili na vrhuncu pandemije smanjio se sa 2,3 na 1,2 biliona dolara, a analitičari "Dojče banke" očekuju da će "slamarice" biti potpuno prazne do oktobra.

"Potražnja potrošača usporava i mislimo da će naglo usporiti kako štednja počne da nestaje, a potrošači budu pod većim stresom", rekao je Bret Rajan, viši američki ekonomista u "Dojče banci". Kompanije će takođe verovatno morati da povuku kapitalne izdatke, dodao je on.

Većina ekonomista koji očekuju da će se američka ekonomija smanjiti ipak predviđaju da će to biti "plitka" ili "blaga" recesija. Oni očekuju da će se privreda i tržišta akcija SAD oporaviti krajem 2023. godine, uglavnom zahvaljujući tome što se Fed okreće ka smanjenju kamatnih stopa. Isto tako očekuju da će obveznice doneti snažan prinos u 2023. godini, dok če akcije završiti godinu u blagom porastu, navodi "Volstrit džornal".

U želji da završi optimistično, "Volstrit džornal" navodi da pet od 23 anketirane institucije očekuje da će SAD izbeći recesiju 2023. i 2024. godine a to su "Kredi Svis", "Goldman Saks", HSBC, "DžejPi Morgan Čejs" i "Morgan Stenli".

"Nekoliko istorijski pouzdanih vodećih indikatora šalje signale recesije, ali po našem mišljenju ove mere nisu u stanju da pravilno procene rizik od recesije u trenutnom okruženju", napisao je Džeremi Švarc, viši američki ekonomista u "Kredi Svisu" u ekonomskoj perspektivi banke za 2023.

Ali čak i ovi relativno optimistični ekonomisti predviđaju da će američka ekonomija rasti mnogo sporije nego u proteklih 20 godina. Prema njima, rast za godinu će usporiti u proseku na oko 0,5 odsto. Porešenja radi, ekonomija je rasla prosečnim tempom od 2,1 odsto od 2012. do 2021. godine.