Borba oko minimalca: Radnicima malo, poslodavcima mnogo

Direktne strane investicije i državni infrastrukturni projekti iscrpli su svoj potencijal da budu motor razvoja domaće ekonomije, a da bi Srbija nastavila privredni rast – mora da radi na dodatnom jačanju domaćeg privatnog sektora, kažu stručnjaci. Napominju da produktivnost rada raste sporije od zarada i da bi povećanje minimalne zarade dodatno pogodilo domaće privrednike.

Kome služi minimalna zarada u Srbiji: Stranci dolaze i obaraju cene rada

Više od 400 članova Unije poslodavaca, mahom iz domaćeg privatnog sektora odgovorilo je na pitanja iz ankete o tome kako bi rast minimalne cene rada mogao da utiče na njihovo poslovanje. Dok su predstavnici kompanija iz većih gradova imali blaži stav o najavi da bi "minimalac" sa 475 evra mogao do 1. oktobra da poraste na 500, a do Nove godine i na 550 evra, firme iz istočne Srbije ne gledaju blagonaklono na tu meru.

Napominju da bi povećanje minimalca moglo da ugrozi postojeća radna mesta.

"Pokazalo se da samo 16,8 odsto privrede koja je anketirana potpuno podržava i smatra da je potpuno opravdano povećanje minimalne zarade u nekom kratkom roku", rekao je za RTS Ivan Đoković iz Unije poslodavaca.

Đoković navodi da 83,2 odsto smatra da to nije moguće, odnosno da je moguće uz neke rizike, i da bez pomoći države u vidu investicija ili rasterećenja poslovanja, nije u potpunosti izvodljivo.

"Takođe, 27 odsto smatra da je to rizično i da je teško u ovom trenutku, a 21 odsto smatra da je to neizvodljivo i neprihvatljivo za njihov obim poslovanja, a 35 odsto kaže da to može da se podrži, ali uz administrativnu i drugu podršku države", precizirao je Đoković.

Na pitanje kako bi se povećanje minimalca odrazilo na ukupnu privredu i državni budžet, budući da kada se povećava minimalac, država povećava i neoporezivi deo na zarade, Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta Srbije ističe da mu je neobično to što je Vlada izašla sa srednjeročnim planom povećanja minimalne zarade, mimo Socijalno-ekonomskog saveta.

Socijalno-ekonomski savet je institucija u okviru koje bi trebalo da se vode pregovori i o minimalnoj zaradi.

"Bitno je da se držimo tih institucionalnih okvira zato što u tim pregovorima, na osnovu nekih objektivnih parametara i analiza kao što je npr. kretanje produktivnosti domaće privrede kao što su kretanja troškova života, može da se dođe do iznosa minimalne zarade koja će doneti najveći mogući boljitak, a da se istovremeno ne ugrozi opstanak radnih mesta", izjavio je Minić i dodao Srbija ima strukturni problem jer od 2018. godine plate rastu mnogo brže od produktivnosti.

Kumulativno i dvostruko više, što posredno dovodi do odlaska stranih investitora iz Srbije.

Početak godine ne obećava: Tri ključna izazova koja mogu da utiču na privredni rast Srbije

Sagovornici RTS-a ističu da domaći i strani investitori zvanično jesu u istom položaju kada se radi o pravu na subvencije. Međutim, napominju da to u praksi nije uvek baš tako i da je država malo naklonjenija strancima koji uz to imaju i dodatnu podršku svojih konzularnih predstavništava.

Što se tiče ostalih izazova s kojima se domaći privrednici suočavaju, anketa Unije poslodavaca je pokazala da su to nedostatak likvidnih sredstava koje bi trebalo da plasira bankarski sektor, nedovoljna podrška države kroz subvencije za novu opremu i nove tehnologije kao i lažna bolovanja, preplaćenost, te nedostatak podrške obrazovnog sistema koji bi trebalo da školuje kadrove u skladu sa potrebama tržišta.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će država pokušati da u dva koraka, u oktobru i januaru, dok je ministar finansija Siniša Mali kasnije precizirao koliki će biti ti iznosi.

U dva sektora prosečna plata viša od 200.000 dinara: Ko u Srbiji zarađuje najviše, a ko najmanje?

"Prvi put u istoriji Srbije idemo na minimalnu zaradu od 500 evra. Odmah tri meseca nakon toga, 1. januara 2026. godine sledi dodatno povećanje 10,1 odsto na 550 evra. Dakle, 13,7 odsto povećanje ove godine u januaru, u oktobru još 9,4 odsto, u 1. januara naredne godine 10,1 odsto", kazao je Mali.

Pregovori o minimalnoj ceni rada za svaku sledeću godinu do sada su počinjali u avgustu. O njima se na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta dogovaraju predstavnici sindikata, poslodavaca i države. 

Sindikati su prethodnih godina, zbog inflacije, tražili da se iznos minimalca utvrđuje dva puta godišnje. Oni su isticali da se visina minimalne zarade za narednu godinu utvrđuje čak četiri meseca pre početka primene i zato su tražili da se o minimalnoj ceni rada pregovara i vanredno ukoliko se značajnije promeni neki od elemenata za utvrđivanje minimalne cene rada.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković je izjavio da je nesporno da minimalac treba da se poveća, ali da o toj potrebi sindikati govore godinama.

"Minimalac bi možda bio i veći od 60.000 dinara da su Vlada i poslodavci uvažavali stavove sindikata i to da minimalac mora da uvek bude iznad minimalne potrošačke korpe", kazao je Vuković.