Ekonomija
"Politiko": Evropska industrija na ivici provalije
Mnoga evropska industrijska preduzeća bila su primorana da, usled viskoh cena energenata, obustave proizvodnju tokom zime, a EU još uvek nema strategiju za sprečavanje daljeg propadanja evropske industrije
Fabrika stakla "Duraleks", nedaleko od Orleana u Francuskoj, nedavno je obustavila svoj rad prvi put još od Drugog svetskog rata. Reč je o samo jednom od velikog broja evropskih industrijskih preduzeća koja su morala da smanje kapacitete ili da u potpunosti prekinu sa radom usled visokih cena energenata, koje bi Evropu mogle da dovedu na prag deindustrijalizacije, piše "Politiko".
"Morali smo da donesemo tešku odluku", rekao je direktor kompanije i vlasnik Hoze Luis Ljakuna, i dodao: "To je tehnološki i ljudski rizik, ali moramo da štedimo energiju".
Visoke cene energenata, u velikoj meri izazvane antiruskim sankcijama, učinile su da mnoga industrijska preduzeća u Evropi postanu neprofitna. Na krizu evropske industrije utiču i događaji sa druge strane Atlantika, pre svega novi Zakon o smanjenju inflacije, koji predviđa velike subvencije za američku industriju, a na koji u Evropi ne gledaju blagonaklono.
Energetska kriza posebno je teško pogodila sektore poput proizvodnje stakla, hemikalija, metala, đubriva, papira, cementa i keramike, pošto oni troše najviše energije u procesu proizvodnje, ali i zapošljavaju preko osam miliona ljudi. Ipak, konkurencija iz Kine i sve više protekcionistički nastrojenih SAD podstakla je evropske lidere da sve glasnije govore o deindustrijalizaciji Starog kontinenta, kao i o negativnim efektima koje bi to moglo da ima na njenu privredu.
Sprečavanje takvog razvoja događaja nalazi se na vrhu liste prioriteta Evropske unije, navodi "Politiko". U novogodišnjem mejlu koji je poslao svojim saradnicima, evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton napisao je da je povećanje evropske konkurentnosti na svetskom tržištu "glavni prioritet".
"Visoke cene energenata će nastaviti da pogađaju naše građane, ali i čitave industrijske lance snabdevanja i preduzeća", napisao je on i dodao da "u isto vreme Kina, SAD i druge zemlje pokušavaju da, ne bez uspeha, privuku naše industrijske kapacitete".
"Bez snažne proizvodne baze, bezbednost evropskog snabdevanja, izvoza i sposobnosti proizvodnje novih radnih mesta biće ugrožena", zaključio je Breton.
Egzistencijalna kriza za mnoga preduzeća
Tokom decembra, evropske zemlje, predvođene svojim najvećim proizvođačem Nemačkom, uspele su da smanje potrošnju gasa za oko 15 odsto bez drastičnog pada industrijske proizvodnje, ali to ne znači da su problemi za evropsku industriju prošli.
I pored toga što su se cene gasa u poslednje vreme stabilizovale, one su i dalje oko šest puta više od desetogodišnjeg proseka, odnosno oko četiri puta više u odnosu na cene u konkurentima državama, poput SAD. To bi moglo da podstakne veća preduzeća da jednostavno napuste Evropu i presele se u zemlje u kojima mogu da ostvaruju veće profite, dok će manja preduzeća jednostavno propasti, navodi "Politiko".
Čak je i naširoko hvaljena vizija Evrope kao "pokretačke snage zelene industrijske revolucije" dovedena u pitanje nakon usvajanja Zakona o smanjenju inflacije "teškom" 369 milijardi dolara, koji predviđa veliki broj subvencija za razvoj zelenih tehnologija i oživljavanja američke industrije.
"Mi smo u ozbiljnoj opasnosti od deindustrijalizacije, kao posledice akcija SAD i Kine", rekao je jedan visoki funkcioner Evropske komisije, prenosi "Politiko".
Gubitak proizvodnog kapaciteta značiće i gubitak radnih mesta, a to stvara "političke posledice", rekao je generalni sekretar evropskog sindikata "Industrijal" Luk Triangl.
"Ne preterujemo kada kažemo da se evropska industrija suočava sa egzistencijalnim pretnjama, pogotovo sektori koji troše najviše energije", rekao je on i naglasio da to dovodi u pitanje radna mesta više od osam miliona radnika u tim sektorima.
Triangl je rekao i da bi, nalik na deindustrijalizovane gradove na severu Engleske koji su glasali za bregzit, opadanje industrije u Centralnoj i Istočnoj Evropi moglo da dovede to jačanja otpora Evropskoj uniji.
"Postoje političke posledice", izjavio je on i dodao da bi to moglo da dovede do uspona evroskeptičnih političkih partija.
Zasad nema jedinstvenog evropskog odgovora
Nema sumnje da će se pitanje deindustrijalizacije naći na vrhu liste prioriteta evropskih lidera tokom sledećeg samita EU zakazanog za 9. i 10. februar, a pojedine države, poput Francuske, već su zatražile donošenje sveobuhvatne evropske industrije strategije.
Ipak, ideje su jedno a realnost nešto sasvim drugo, pa tako nije potpuno izvesno da će države članice moći da se dogovore oko konačne strategije. Poslednjih nedelja bilo je reči o ublažavanju striktnih evropskih propisa o državnoj pomoći, kao i o jačanju podrške velikim industrijskim preduzećima.
Do sada su pokušaji ublažavanja efekata energetske krize ostali na nivou pojedinačnih država, poput Nemačke koja je izdvojila gotovo 200 milijardi evra kako bi ograničila maksimalne cene energenata za domaćinstva i industriju.
Postoje strahovi da bi, ukoliko se ne formira strategija na evropskom nivou, države koje nemaju mogućnosti da kao Nemačka samostalno subvencionišu industriju mogle da počnu da zaostaju.
Diskusije na temu zajedničke evropske industrije strategije nastaviće se tokom zime i proleća, ali sve više ljudi u Evropi sumnja da je moguće pronaći adekvatno rešenje za narastajuće probleme.
