Kako (ne) kritikovati centralnu banku: Nemačke lekcije za Italiju

Kritike italijanske vlada i poslovnih lidera na račun Evropske centralne banke - opravdane ili ne - mogle bi da im se obiju o glavu, piše "Politiko".

Iako su stavovi i mišljenja različiti, kritike prilično zadužene Italije na račun ECB-a podsećaju na to kako je Nemačka postupila prema centralnoj banci na vrhuncu dužničke krize pre deset godina - na svoju štetu.

U to vreme Nemačka Angele Merkel je bila zabrinuta zbog preterano popustljive i nekonvencionalne monetarne politike koja je naizgled podržavala zemlje-rasipnike. Sada, Italija Đorđe Meloni, kritikuje podizanje kamatnih stopa u borbi protiv visoke inflacije.

Od leta, ECB je podigla kamatne stope najbržim tempom do sada i signalizira značajno dalje pooštravanje politike koja će usporiti rast i poveća troškove državnog zaduživanja. Italija će biti jedan od najvećih gubitnika zbog čega je usledila reakcija ministara, preduzeća i štampe, piše briselski portal.

"Postoji neka vrsta ideologije da Evropa želi da nam naškodi, da je sve što Evropa radi način da kazni Italiju", rekao je Alesandro Merli, saradnik na Univerzitetu Džons Hopkins u Bolonji i dugogodišnji posmatrač ECB, ističući da su mnogi koji sada sede u vladi godinama vodili su antievropsku kampanju dok su bili u opoziciji.

Meloni je iskoristila svoj prvi govor u parlamentu da povećanje kamatnih stopa nazove "ishitrenim" i štetnim za zemlje poput njene.

Od tada, brojni ministri, uključujući zamenika premijera Matea Salvinija, ministra inostranih poslova Antonija Tajanija i ministra odbrane Gvida Krozeta, kritikovali su politiku ECB kao "zbunjujuću", "zabrinjavajuću" pa čak i "ludu". Krozeto je čak optužio ECB da svojom politikom pomaže Rusiji i doveo u pitanje nezavisnost centralne banke.

Antonio Patueli, predsednik Italijanskog bankarskog udruženja (ABI), pozvao je ECB da preispita svoje planove za pooštravanje mera. Karlo Bonomi, predsednik industrijskog sindikata Konfindustrije, rekao je da je politika evropske banke previše restriktivna.

Kritikama su se pridružili i italijanski mediji koji su za predsednicu ECB Kristin Lagard rekli da je "neprijatelj Italije" koji će nas "poklati 2023. godine".

Iako mnogo ljudi van Italije sumnja u mudrost političkog puta ECB-a, ako se ikakve pouke mogu izvući iz akcija Nemačke pre jedne decenije, to je da bi stalna vatra iz Rima mogla više da naškodi Italiji nego što joj pomogne, piše "Politiko".

Ekonomista Dikr Šumaher smatra da je evrozona još uvek "neobična životinja" i da će ova vrsta kritike skrenuti pažnju na probleme unutar zone.

Kritike su Nemačku koštale ne samo mesta predsedavajućeg ECB koje je pripalo Mariju Dragiju umesto prvobitnog favorita, predsednika Bundesbanke Aksela Vebera, već su narušile i njen uticaj unutar institucije.

Veberov naslednik, Jens Vajdman, takođe se smatrao previše nefleksibilnim. Stvari su postale toliko loše da je Dragi, neposredni prethodnik Lagardove, optužio Vajdmana da govori ne svemu i kritikovao je Nemce zbog "perverznog straha" od inflacije.

"Možemo samo da se nadamo da će Lagardova to rešiti tako da Italijani ne postanu izolovani kao što je bio slučaj sa Vajdmanom", rekao je ekonomista Holger Šmiding.

"U prošlosti smo videli da postoji realna opasnost da postanete toliko izolovani da čak ni oni koji obično imaju slično gledište više ne žele da vas podržavaju", rekao je on.

"To je opasna situacija koja se samo pogoršava time što se vlada uključuje, jer, bili oni u pravu ili ne, stvara se utisak upltanja", rekao je Šmiding i pozvao vladu Italije da se kloni čitave priče.

Pošto ekonomski argumenti protiv preteranog pooštravanja sada odaju utisak da ih "forsira vlada koja javno vrši pritisak na centralnu banku da obezbedi jeftinije finansiranje“" to će samo da potkopati argumente Fabija Paneta i Ignacija Viska, italijanskih članova Upravnog saveta ECB, rekao je on.