Ekonomija
Kako se kretao javni dug u proteklih deset godina i šta nas čeka u 2026 (GRAFIKA)
Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,31 milijardi evra, odnosno gotovo četvrtina ukupnog srpskog duga
Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 38,17 milijardi evra milijarde evra, što je 43,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Javni dug Srbije je u poslednjih desetak godina gotovo udvostručen, jer je sa 20 milijardi evra u 2013. godini na kraju oktobra ove godine premašio 38 milijardi evra. Njegov udeo u bruto domaćem proizvodu, međutim, poslednjih godina pada, zbog rasta privrede. Tako je 2015. godine on bio na oko 70 odsto, a danas je oko 43 odsto BDP-a.
Fiskalni savet procenjuje da će javni dug nastaviti da raste do kraja godine i da će iznositi 39,9 milijardi evra i dostići udeo od 45 odsto BDP-a. U svojoj Oceni Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu ukazao da se očekuje da će javni dug sledeće godine nominalno porasti za oko 2,2 milijardi evra, ali da bi relativna zaduženost zemlje u procentima BDP-a trebalo da ostane na opadajućem trendu.
"Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardu evra na kraju 2026. godine. Međutim,
njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji, sa 45 odsto na oko 44,5 odsto, jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga", procene su Fiskalnog saveta.
Ukratko, budžetom za 2026. planiran je deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju, ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje.
Iako je planirani deficit od 3 odsto BDP-a relativno visok, u Fiskalnom savetu smatraju da se on u trenutnim okolnostima može oceniti kao održiv i prihvatljiv za Srbiju. Ključni argument za ovu ocenu je to što će, čak i sa ovakvim minusom u kasi, relativna zaduženost zemlje
nastaviti blago da se smanjuje – sa oko 45 u ovoj, na 44,5 odsto BDP-a do kraja sledeće godine.
To je nivo koji se načelno smatra bezbednim za zemlju poput Srbije i koji je trenutno svrstava u grupu manje zaduženih evropskih ekonomija
"Poređenja radi, javni dug Srbije ne samo da je skoro upola niži od proseka EU, koji iznosi oko 83 odsto BDP-a, već je i primetno niži od prosečnog duga uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope koji trenutno premašuje 50 odsto BDP-a. Ipak, važno je imati u vidu da pad relativnog pokazatelja u procentima BDP-a ne znači i smanjenje ukupnih obaveza, jer će nominalni javni dug tokom 2026. svakako porasti – sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine", navodi se u Oceni Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu.
Iz Fiskalnog saveta napominju da činjenica da je porast duga od oko 2,2 milijarde evra, manji od planiranog deficita, od oko oko 2,9 milijarde evra, ukazuje na to da se država neće zaduživati za pun iznos nedostajućih sredstava u budžetu.
"Razlika od oko 700 miliona evra, koja proizilazi iz poređenja budžetskog plana za 2026. i projekcija javnog duga u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji za period 2026-2028. godina, implicira da će se deo fiskalnog deficita u sledećoj godini, pored novog zaduživanja, finansirati i trošenjem prethodno akumuliranih depozita države", navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Kome smo najviše dužni?
Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,31 milijardi evra, odnosno gotovo četvrtina ukupnog srpskog duga.
Na drugom mestu su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti kojima se dugovalo 7,23 milijarde, dok je dug poslovnim bankama na ime kredita iznosio 4,18 milijardi.
Na četvrtom mestu liste poverilaca je kineska Eksport-Import banka kojoj se dugovalo 2,87 milijardi evra. Dugovi stranim vladama na ime kredita iznosili su 2,69 milijardi evra, a Međunarodnom monetarnom fondu 2,31 milijarda.
Live
