Kome smo najviše dužni: Srbija u "prijateljskom" zagrljaju između Istoka i Zapada

Narodna poslovica kaže da je dug zao drug, a jedno od ključnih pitanja koje je aktuelizovano tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga, ali koje ostaje za raspravu u Srbiji i nakon što je on odleteo sa beogradskog aerodroma, jeste -  koliko je važno odakle je taj "drug".

Jer, za opozicione političare i pojedine medije, pozajmice nisu toliko loše ukoliko stižu sa Zapada, ali oni neprestano upozoravaju na "opasnosti" koje donose krediti koji dolaze iz Kine. 

Nekad se ponašaju kao agenti zapadnih banaka, jer žmure na zaduživanje kod evropskih i američkih kreditora, a galame zbog kineskih pozajmica. U suštini, za građane Srbije, "prijateljski stisak" i sa Istoka i sa Zapada je u novcu isti, jer će građani morati da ga vrate. 

Dugovi evropskih država ponovo rastu: Koliko će servisiranje starih pozajmica koštati Srbiju

Javni dug Srbije je u poslednjih deset godina gotovo udvostručen, jer je sa 20 milijardi evra u 2013. godini na kraju jula ove godine premašio 36 milijardi evra. Njegov udeo u bruto domaćem proizvodu, međutim, poslednjih godina pada, zbog rasta privrede. Tako je 2015. godine od bio na oko 70 odsto, a danas je oko 48 odsto BDP-a. 

Iako se kontekst "dužničkog ropstva" uglavnom pripisuje uz pozajmice iz Azije, kineska Eksport-import banka kojoj otplaćujemo dug od 2,69 milijardi evra je na četvrtom mestu na spisku poverilaca. Tik iza nje je Međunarodni monetarni fond (MMF), a njemu dugujemo ukupno 2,4 milijarde evra. 

Prema poslednjem izveštaju Uprave za javni dug iz marta 2024. godine, najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica kojima naša zemlja duguje ukupno 8,9 milijardi evra. Slede kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija kojima dugujemo 7,5 milijardi evra. Krediti koje Srbija otplaćuje stranim vladama su na trećem mestu po vrednosti javnog duga, u iznosu od 3,26 milijarde evra.

Još jedna međunarodna finansijska institucija je u vrhu liste najvećih poverilaca – Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) dugujemo 2,15 milijarde evra. Raznim poslovnim bankama, koje su uglavnom iz Evrope, Srbija otplaćuje – 2,95 milijardi evra.

Evropskoj investicionoj banci (EIB) dugujemo 1,86 milijardi evra. Sledeći iznos duga odnosi se opet na državne dugoročne hartije, ali u evrima – njihovim kupcima dužni smo 1,7 milijardi evra. Ostalim poveriocima Srbija pojedinačno duguje manje od po milijarde evra.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da u ekonomskom smislu nema velike razlike kada su u pitanju kreditori, jer su uslovi zaduživanja poprilično slični, ali ističe da, za razliku od finansijskih institucija sa Zapada, Kina Srbiji ne postavlja nikakve skrivene uslove.

"MMF kad dođe u Srbiju, oni nam 'izvrnu čarape'. Ponekad je to dobro, jer ima nekih zahteva koje traže i koje primenjuju i u drugim zemljama. Nekada su, kao kada traže reforme javnih preduzeća sasvim na mestu i u interesu Srbije. Ali, ti pregovori su takvi da oni uvek od nas u političkom smislu očekuju neke ustupke. To su institucije koje su napravljene iz humanih razloga, da pomognu siromašnim zemljama, ali danas to više apsolutno nema veze s tim prvobitnim ciljevima, već rade u funkciji zapadnih zemalja i sprovode njihovu politiku. Oni sve to upakuju u oblandu, kao da nam to poklanjaju, ali u ekonomiji nema besplatnog ručka", ukazuje profesor.

On ističe da, kada su u pitanju pozajmice, tu nema ljubavi i dodaje da je najbolja i najčistija situacija za svaku zemlju kada plati koliko košta, jer kada postoje neke olakšice "cena" po pravilu na kraju bude mnogo veća nego ono što je trebalo da se plati.

"Najjeftinije je kada platiš komercijalnu kamatu, a ako dobiješ povoljan kredit, iza toga se uvek krije neki ustupak države", smatra Savić.

Kritičari aranžmana sa Kinom uglavnom ukazuju i da se krediti uglavnom uzimaju za infrastrukturne projekte, koje onda izvode kineske kompanije, a poslovi se sklapaju direktnom pogodbom i bez tendera. 

"Ako je njihova jedina zamerka da to nije dovoljno transparentno, ja se ne bih obazirao na to, jer je sa Zapadom sve transparentno, prema onome što vidimo, ali mnogo toga ne vidimo. Nama se samo prezentuje lepa fasada i osmesi, a u suštini trpimo neviđene pritiske i 'ucene'. One su najčešće političke. Najgori su ovi kod kojih je sve demokratski i transparentno, a ustvari uvek ima još neki deo za koji mi ne znamo. Samo znamo za ono što je 'pošteno'", smatra profesor Savić.

Mali: Javni dug Srbije je daleko ispod maksimuma i proseka evrozone

On napominje da bi nam zapadni kreditori dali i mnogo više i povoljnije kredite kada bismo uveli sankcije Rusiji, ali ističe da bi to značilo da pucamo sami sebi u noge.

"Sve to može da se izračuna - šta znači to što nam Zapad obećava, kao maglovitu podršku, a šta gubiš kada uvedeš sankcije Rusiji. Ni ruska, ni kineska strana ne vrše takve ucene na državu Srbiju, kao što to rade svetske globalne zapadne institucije. Oni jednostavno, imam utisak da vrlo svesno to rade, žele da preko nas upute poruku Kini i Rusiji, kao i siromašnijim zemljama koje moraju negde da se svrstaju, šta ih čeka ako izaberu pogrešnu stranu. Ne vidim mnogo toga dobronamernog kod zapada", kaže Savić.