EU i Indija pred "majkom svih sporazuma": Slobodno tržište od dve milijarde ljudi na dohvat ruke

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bili su gosti na proslavi Dana Republike u Indiji.

Pored državnih banketa i ceremonijalnog protokola, dvoje evropskih lidera u Indiji imaće mnogo važniju agendu – ubrzavanje pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa trećom najvećom ekonomijom Azije, javlja Bi-Bi-Si.

Razgovori dolaze u osetljivom geopolitičkom trenutku za Evropu, nakon što je američki predsednik Donald Tramp prvo zapretio eskalacijom trgovinskog rata sa evropskim saveznicima zbog protivljenja američkom preuzimanju Grenlanda, ali je potom odustao o te ideje – za sada.

Izbor gostiju takođe nosi snažnu diplomatsku poruku iz Nju Delhija. Indija ubrzava strateške i trgovinske veze sa ostatkom sveta, jer se spor sa Vašingtonom oko američkih carina od 50 posto na indijsku robu prelio na 2026. godinu.

"To šalje signal da Indija ima raznovrsnu spoljnu politiku i da nije talac hirova Trampove administracije", kaže Čitigj Badžpai iz londonskog "Četam hausa".

Indija ne pristaje na ucene: Zašto Modi nije zvao Trampa

Prema nekim izveštajima, sporazum bi mogao biti objavljen već 27. januara, posle sastanka na visokom nivou. Fon der Lajenova i indijski ministar trgovine Pijuš Gojal opisali su ga kao "majku svih sporazuma", ističući važnost završetka razgovora, koji se, nakon skoro dve decenije teških pregovora, bliže kraju.

To bi bio deveti sporazum o slobodnoj trgovini Indije u poslednje četiri godine, nakon sporazuma sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Omanom, Novim Zelandom i drugim zemljama. Za Brisel, sporazum dolazi odmah nakon nedavnog sporazuma sa trgovinskim blokom Merkosur, kao i sporazuma sa Japanom, Južnom Korejom i Vijetnamom.

Konkretne ekonomske koristi

Pored diplomatske simbolike, sporazum donosi i konkretne ekonomske koristi za obe strane.

Za Evropsku uniju, jačanje trgovinskih veza sa Indijom je važno zbog rastuće snage njene ekonomije. Indija je četvrta najveća i najbrže rastuća velika ekonomija na svetu i na putu je da ove godine premaši 4 biliona dolara BDP-a i pretekne Japan.

Kako je Fon der Lajenova istakla u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, povezivanje EU i Indije stvorilo bi slobodno tržište od dve milijarde ljudi, što bi činilo četvrtinu globalnog BDP-a.

Za Nju Delhi, EU je već najveći trgovinski partner, a sporazum bi takođe označio obnovu Generalizovanog sistema preferencija (GSP), koji ukida uvozne carine na proizvode iz zemalja u razvoju na tržištu EU.

"Indija je izvezla robu u EU vrednu oko 76 milijardi dolara, a uvezla 61 milijardu dolara, ostvarivši trgovinski suficit, ali je prestanak GSP pogodnosti 2023. godine smanjio konkurentnost mnogih indijskih proizvoda", rekao je Adžaj Šrivastava iz Globalne inicijative za istraživanje trgovine sa sedištem u Delhiju.

"Sporazum o slobodnoj trgovini bi vratio izgubljeni pristup tržištu, smanjio carine na ključne izvozne proizvode kao što su odeća, farmaceutski proizvodi, čelik, naftni derivati i mašine, i pomogao bi indijskim kompanijama da lakše apsorbuju šokove od viših američkih carina", dodao je Šrivastava.

Zaštita osetljivih oblasti

Indija, međutim, planira da zaštiti politički osetljive oblasti poput poljoprivrede i mlečnih proizvoda, dok bi se carine na automobile, vino i žestoka pića verovatno postepeno smanjivale. Sličan pristup Nju Delhi je usvojio u prethodnim sporazumima, kao što je slučaj sa Velikom Britanijom.

"Indija teži da usvoji fazni pristup pregovorima o trgovinskim sporazumima, pri čemu se politički osetljiva pitanja pomeraju u kasnije runde pregovora. U tom smislu, geopolitička simbolika sporazuma je jednako važna kao i njegova ekonomska suština", kaže Badžpai iz "Četam hausa".

Na dugi rok, analitičari vide sporazum kao dobitak za obe strane.

"Na kraju krajeva, to bi moglo ubrzati razdvajanje trgovine od SAD i drugih nepouzdanih partnera. To znači manju zavisnost od Trampove Amerike – ili Kine – i manju izloženost povremenim carinama, kontrolama izvoza i opštoj instrumentalizaciji lanaca snabdevanja", kaže Aleks Kapri sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.