"Delez" protiv Srbije: Šta stoji iza tužbe međunarodnom sudu zbog marži

Kompanija "Ahold Delez" nastavlja "rat" sa državom. Ovaj trgovinski lanac podneo je tužbu međunarodnom sudu zbog uredbe Vlade Srbije kojom su marže ograničene na 20 odsto, ali u udruženjima potrošača tvrde da iza svega stoji pokušaj da se sabotira zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi. Ovaj propis, koji je u skupštinskoj proceduri bi, za razliku od uredbe, koja uskoro ističe, trebalo trajno da reši problem visokih cena hrane i da "trgovce dovede u red". 

Naš izbor

Ko su vlasnici trgovinskih lanaca: Potrošači u Srbiji pune džepove strancima

Ideja Zakona je da se uspostave ravnopravniji i transparentniji poslovni odnosi između kupaca i snabdevača, jer se nepoštene prakse snažnijih tržišnih aktera često na kraju prelivaju na potrošače, kroz više cene i suženu ponudu u prodavnicama. Zbog ovakvih poremećaja u odnosima na tržištu, država je u prethodnom periodu više puta bila primorana da reaguje – pokretane su akcije za sniženje cena, a potom je doneta i uredba o ograničenju cena za pojedine namirnice, koja ističe krajem februara.

Uredbom su obuhvaćeni svi trgovinski lanci, ali je "Delez", koji je najveći, zapošljava najviše radnika i ubira najveći profit, jedini javno kukao, da će zbog pada prometa i profita morati da zatvori 25 prodavnica, a sada je menadžment odlučio i da "presavije tabak". Iako ovaj trgovinski lanac ističe da je pretrpeo ogromnu štetu zbog ograničenja marži, potrošači smatraju da je efekat vladinih mera na cene robe u njihovim radnjama bio minimalan i da većinu cena nisu ni snizili. To bi se moglo zaključiti i na osnovu inspekcijske kontrole poštovanja uredbe, jer je Ministarstvo trgovine u decembru objavilo da je najveći broj prekršajnih naloga tržišna inspekcija izrekla upravo "Delezu" – 26,6 miliona dinara.

Iz udruženja potrošača tvrde da su marže u "Delezu" bile između 42 i 46 odsto i zato i ne čude njihovi odlični poslovni rezultati prethodnih godina, koje sada više ne mogu da ponove.

"'Delez' nije poštovao uredbu i jednostavno su hteli da se inate i da teraju po svaku cenu kontru državi. Definitivno su imali najveće marže i imaju ih i dalje. Tu je najveći problem što su osnovali puno povezanih lica i kompanija i ćerki firmi, gde su sami sebi diktirali i nabavnu i prodajnu cenu. Tako da su oni imali i duple i skrivene marže. Svašta se tu još krije u pozadini, tako da produbljivanje samog postupka protiv 'Deleza' mislim da bi odvelo u nekom drugom smeru i da bi se tek onda otkrilo koliko su oni zaista prekršaja napravili i kolika je njihova odgovornost u svemu tome", kaže Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

On smatra da "Delez" tužbom pokušava da izvrši pritisak da novi zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi ne prođe, odnosno da pretrpi izmene koje bi njima odgovarale.

"Lobiraju na sve moguće strane i traže slamku spasa, da naprave od sebe žrtvu. Oni prete da će napustiti Srbiju, da neće nastaviti ovde poslovanje. Međutim, to je zaista samo reč. Oni su ovde imali najveću moguću zaradu i do pre godinu i po dana ovo je za njih bilo sjajno tržište i normalno je da se sada bune, jer im je to uskraćeno ovim propisima. Oni će se verovatno sa svim svojim resursima boriti da dobiju taj postupak, ali s druge strane i država ima adekvatne dokaze. Čak i sami potrošači i njihovi komentari su dovoljan dokaz, a naročito promet i profit 'Deleza' govore o tome koliko su u stvari oni radili na štetu građana, a ujedno i na štetu države", smatra Marko Dragić.

On ukazuje da je ovaj trgovinski lanac teret krize u kojoj su se našli zbog uredbe države preneo na potrošače i na radnike i da su uslovi rada sve teži, jer poslove koje bi trebalo da obavlja nekoliko ljudi prebacuju na jednog radnika.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača smatraju da su šanse da "Delez" pobedi državu minimalne.

Profit velik, a plate radnika male: Da li će marže trgovcima pomrsiti račune

"Država nije napravila nikakvu štetu pojedinačno 'Delezu'. Tim maržama su bili obuhvaćeni svi, samo što je 'Delez' grupacija bila najglasnija. Jednostavno je ovo neka kupovina vremena, da zavaraju oči javnosti za sve ono što su radili do sada i da izvrše pritisak da zakon ne bude usvojen u ovoj formi", smatra Marko Dragić.

Iz Udruženja "Efektiva" su poručili da je "Delez" tužbom protiv države dokazao da mu je profit najbitniji i da ga ne zanimaju interesi građana i pozvali  potrošače da ne kupuju u objektima tog trgovinskog lanca.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je izjavila da je vest da je kompanija "Ahold Delez" zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana i istakla da "Delez" kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.

Predsednik udruženja Dejan Gavrilović kaže da je "Delez" u 2023. i 2024. godini ostvario najveći profit od svih trgovinskih lanaca u Srbiji vredan 130 miliona evra, kao i da je poziv tog udruženja na bojkot nastavak borbe za niže cene hrane u Srbiji.

"Svi ostali trgovinski lanci koji manje zarađuju i rade sa manjom maržom 'ćutali' su na donošenje Uredbe o ograničavanju marži, dok je 'Delez' odlučio da tuži državu. Ono što bi bilo opasno za potrošača, odnosno za sve građane, ako bi 'Delez' dobio ovaj spor, ako bi država bila obavezana da nadoknadi nekakvu štetu, opet bi to na neki način platili potrošači, odnosno građani ove zemlje", rekao je Gavrilović.

Država opipava puls trgovaca: "Odmrzla" cene dobavljača, šta će biti sa maržama

Grupacija "Ahold Delez", čiji je član "Delez Srbija", zatražila je arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova – ICSID u Vašingtonu zbog primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži u našoj zemlji.

Kompanija je navela da je podnela zahtev za arbitražu da bi, kako je saopštila, zaštitila svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine.

Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućnu hemiju i higijenu, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.