Podmukli trikovi tržišta: "Šrinkflacija" - manje proizvoda za više novca

Kompanije za proizvode široke potrošnje koriste istu strategiju decenijama, a reč je o šrinkflaciji, koja podrazumeva smanjivanje veličine pakovanja. To znači da se proizvodima ili ambalažom suptilno manipuliše tako da osoba plaća istu ili veću cenu, ali dobija manje nego što bi trebalo, piše "Njujork tajms". 

Edvard Dvorski posvetio je život razotkrivanju podmuklih trikova u modernoj potrošačkoj ekonomiji, a nalaze objavljuje na portalu "Maus print". Ideju za ime (maus=miš) dobio je zbog deklaracija na ambalaži proizvoda koje su često toliko sićušne da "jedino miš može da ih pročita".

On tvrdi da je "smanjivanje" primetno svuda – u tunjevini, majonezu, sladoledu, dezodoransu, deterdžentu za sudove. Primera radi, kutija žitarica je veća, ali lakša. Nedavno istraživanje objavljeno na "Maus printu" pokazalo je i "smanjivanje toalet papira" i to "skoro svakog brenda".

Smanjivanje proizvoda

Edvard Dvorski je sedamdesetjednogodišnji advokat, koji je karijeru počeo kao istraživač tržišta, a zatim nastavio da izveštava za potrošače na lokalnoj televiziji zajedno sa Bilom O'Rajlijem, nekadašnjim novinarom Foks njuza.

"Dvorski je bio jedno od najiskrenijih lica koje sam ikada video", rekao je O’Rajli, dodajući da "nije bio od onih lukavih koji pokušavaju nešto da vam prodaju".

Na vrhuncu karijere zastupnika potrošača, radio je i sa Kancelarijom državnog tužioca Masačusetsa i postao jedan od najvećih svetskih eksperata za šrinkflaciju. 

U poslednje vreme, njegovo iskustvo postaje naročito dragoceno. Sa inflacijom koja je dostigla najveću vrednost u poslednjih 40 godina, vlasnici preduzeća sve više "smanjuju" proizvode kako bi sakrili rast cena.

Neki od stručnjaka koji istražuju ponašanje tržišta kažu da kompanije to rade iz nužde, jer se "proizvođači suočavaju sa ogromnim troškovima, pre svega kada je reč o cenama sirovina, proizvodnje i isporuke robe".

"Neko lovi patke, ja lovim jeftine stvari"

Dvorski radi sedam dana u nedelji iz skromnog stana u Somervilu, gde živi sam. Ali za njega je štedljivost više od posla, to je stil života. Prošle godine je zaradio manje od 7.000 dolara, uglavnom od donacija i prihoda od reklama. Preživljava od socijalnog osiguranja, državne penzije i štednje.

O sopstvenoj štedljivosti kaže: "Propovedam ono što sam primenjujem. Kod mene nema razmetanja. Neko lovi patke ili jelene, ja lovim jeftine stvari."

"Smanjivanje" nije zaobišlo čak ni slatkiše. Neki proizvođači su se branili time da "manji proizvod ima manje kalorija". "Kada je Noć veštica, decu nije briga za kalorije", kaže Dvorski, "oni samo žele dobar slatkiš". 

Njegovi televizijski nastupi privukli su pažnju čuvenog voditelja Džona Olivera.

Njegov rad prate i u akademskim krugovima. Džozef Balagtas, profesor poljoprivredne ekonomije koji je proučavao šrinkflaciju, rekao je da je Dvorski jedina osoba koja dokumentuje ovaj fenomen. 

"Nije lako 'uhvatiti šrinkflaciju'", kaže Dvorski. Uglavnom pronalazi primere u prodavnicama kada stigne nova roba, pa nova i stara pakovanja stoje jedna pored drugih na polici. Osim toga, natpisi "novo i poboljšano" na pakovanju su često znak da je na dobrom tragu. Najvažnije je, ipak, ispitivanje težine. 

"Obratite pažnju na proizvode koje stalno kupujete, na to kolika je neto težina", savetuje Dvorski. "Kada ponovo dođete u prodavnicu, proverite da li je to i dalje ista kutija ili boca."

Nedavno je istraživao slučaj sirupa za kašalj, što je bilo još zahtevnije, jer je u pitanju bila moguća "skimpflacija", situacija kada kompanije "škrtare na kvalitetu nekog proizvoda ili usluge koju nude". U slučaju sirupa za kašalj, morao bi da ispita da li je sadržaj razvodnjen, to jest da li ljudi plaćaju isto za manje doze sirupa. 

Okidač su bile slike iz supermarketa, koje su pokazivale da se preporučena doza sirupa za odrasle u novoj bočici "udvostručila" sa 10 na 20 mililitara.

Zastupanje potrošača - profesija koja izumire

Veći deo svoje karijere proveo je u obrazovanju potrošača za Kancelariju za potrošačke poslove i poslovnu regulativu Masačusetsa i kao pomoćnik državnog tužioca za zaštitu potrošača.

Njegov tadašnji šef Robert Šerman prisetio se kako je Dvorski ušao u kancelariju ranih devedesetih sa dva pakovanja dezodoransa i upitao šefa: "Šta vidiš?".

Šerman je mislio da su paketi identični, ali nisu bili. "Ovaj ima više od drugog, razlika je u veličini poklopca", rekao je Dvorski.

Naravno, proizvođači su slobodni da menjaju veličine proizvoda kako žele, ali Dvorski je tada sastavio saopštenje, kako bi poručio kupcima da paze na prikrivena povećanja cena. Tako je počela njegova profesionalna karijera istraživača šrinkflacije. 

Zastupanje potrošača je smisao njegovog života. Nikada nije bio oženjen, nema dece, a u jednom trenutku, u šali, nazvao je svoja otkrića o šrinkflaciji - svojom porodicom. "Sva moja deca su moji 'miljenici'. Teško bih izdvojio jedno od njih kao najbolje",rekao je Dvorski.

Dvorski smatra da je njegov najveći uticaj pisanje zakona o cenama prehrambenih artikala u Masačusetsu 1987. godine, koji je postavio pravila o transparentnosti cena. Trenutno se bori protiv kupona za "digitale popuste", za koje misli da su teže pristupačni starijima, jer zahtevaju informatičke veštine da bi se koristili.

Brine ga što je zastupanje potrošača profesija koja umire i ogorčen je zbog toga koliko je teško otkriti sve primere manipulacije. "Potrebno je oko sokolovo", poručuje Dvorski.