Veliko razdvajanje: Ograničenje cene ruske nafte dovešće do dedolarizacije

Ograničenje cene ruske nafte na svetskim tržištima ubrzaće dedolarizaciju i razdvajanje velikih svetskih privreda.

Države članice EU i G7 ograničile su početkom decembra maksimalni cenu ruske nafte na svetskim tržištima na 60 dolara po barelu, a zapadne kompanije koje ta pravila budu prekršila rizikuju oštre sankcije. Ipak, ta odluka imaće neplanirane i izuzetno štetne dugoročne posledice, piše "Ejža tajms".

Ideja iza te mere je ambiciozna – sprečiti Rusiju da profitira na visokim cenama nafte, ali u isto vreme joj dozvoliti da nastavi izvoz tog energenta kako ne bi došlo do potpunog kolapsa na tržištima nafte u zemljama Afrike i Azije.

Trenutni kupci ruske nafte, pre svega Kina i Indija, mogu da traže veće popuste zato što znaju da Rusija ima ograničene opcije za izvoz. Pored slabljenja svetske potražnje, to bi kratkoročno moglo da obori cenu nafte na svetskim tržištima, dovodeći Rusiju u tešku poziciju, navodi "Ejža tajms".

Ukoliko cena nafte padne ispod proizvodne cene od oko 35 do 40 dolara po barelu, Moskva bi morala da privremeno obustavi izvoz ili smanji proizvodnju nafte, pošto ne raspolaže sa dovoljno kapaciteta za skladištenje.

Još jedan značajan igrač je svetski naftni kartel OPEK, glavni ruski rival na tržištu sirove nafte, koji bi mogao da ograniči proizvodnju kako bi podigao cene nafte na svetskom tržištu. I druge zemlje mogle bi da utiču na porast cena nafte, poput Turske i Azerbejdžana, koje raspolažu mogućnošću blokade ruskih izvoznih ruta, navodi portal iz Hong Konga.

Destabilizacija tržišta dovela bi do ekonomske katastrofe 

Destabilizacija svetskog tržišta nafte bila bi katastrofalna za svetsku privredu. Ona bi trajno smanjila ponudu tog energenta, podižući njegovu cenu i ubrzavajući inflaciju. U toj situaciji centralne banke širom sveta morale bi da nastave sa povećavanjem kamatnih stopa, što bi usporilo ekonomski rast.

Visoke kamatne stope takođe povećavaju troškove finansiranja razvoja novih tehnologija koje mogu da dovedu do smanjenja potražnje za fosilnim gorivima. Procenjuje se da je potrebno oko 3,5 biliona dolara ulaganja godišnje kako bi planeta imala ikakve šanse da ostvari cilj nulte emisije ugljenika do 2050. godine.

Napuštanje ruskog gasa koštaće Evropu 314 milijardi evra do 2030. godine, što bi moglo da dovede to povećanja javnog duga u evropskom zemljama, koji je već u porastu usled pandemije korona virusa.

Ipak, najznačajnija posledica ograničenja cene ruske nafte biće razdvajanje vodećih svetskih ekonomija, što bi moglo da dovede do pada životnog standarda širom sveta. Druge zemlje proizvođači nafte biće uvučene u američko-kinesko rivalstvo, a svaka od njih će morati da razmatra prednosti i mane svrstavanja u jedan od ta dva bloka, navodi "Ejža tajms".

Istovremeno, pristup Kine ruskoj nafti i drugim resursima smanjiće cene kineske proizvodnje, a zapadni nagon za više investicija u sektor održivih izvora energije dodatno će povećati kinesku dominaciju u zelenim tehnologijama.

Sve više trgovinskih barijera između Zapada, Kine i Rusije primoraće proizvođače da presele proizvodu u zemlje bliže svojim tržištima, tako podižući cenu finalnih proizvoda.

Svet na putu ka dedolarizaciji

Ograničenje cena nafte ubrzaće razdvajanje i u sferi finansija. Potpuni embargo na zapadne kompanije koje prevoze i osiguravaju rusku naftu dovešće do formiranja odvojenog finansijskog ekosistema u kome se neće koristiti američki dolar, piše hongkonški list.

Kineski predsednik Si Đinping već je govorio o tome tokom svoje posete Saudijskoj Arabiji početkom decembra, tokom koje je bilo reči o korišćenju kineskih juana u trgovini naftom.

Široko rasprostranjena internacionalizacija juana povećala bi njegovu likvidnost u inostranstvu i stvorila efikasniji finansijski sistem, omogućavajući rast pomorskog osiguranja i prekograničnog kreditiranja u toj valuti.

Ovo ubrzano razdvajanje moglo bi da gurne globalnu ekonomiju bliže "prelomnoj tački" tranzicije sa finansijskog sistema zasnovanog na američkim dolarima na multivalutni sistem u kom bi se koristile različite valute iz većeg broja država.

Ako bi se istorija ponovila, ta tranzicija neće biti glatka i uključivaće visoku inflaciju i neminovnu finansijsku krizu. Za ekonomije u razvoju, ubrzano razdvajanje u finansijskoj sferi može biti veoma štetno, jer one i dalje zavise od postojećeg sistema finansiranja njihove trgovine i investicija.

Te zemlje imaju na raspolaganju nekoliko opcija kako bi sprečile ovako negativan razvoj događaja. za početak, one bi trebalo da diversifikuju uvoz nafte i sklope dugoročne ugovore kako bi unapred obezbedili snabdevanje tim energentom.

Biogoriva takođe predstavljaju jedno od potencijalnih rešenja, iako ona možda nisu ekološki najprihvatljiviji izbor. Razvijene ekonomije trebalo bi da sarađuju sa zemljama globalnog juga na razvoju proizvodnje tih vrsta goriva kako bi smanjile zavisnost od sirove nafte, smatraju u "Ejža tajmsu".

Zemlje koje su veoma zavisne od američkog dolara trebalo bi da počnu sa diverzifikacijom, po mogućnosti sa lokalnim valutama, kako bi bile spremne za buduće ekonomske šokove.