Karl Marks na steroidima ili kako su subvencije podelile EU

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastavlja plan za spas evropske industrije od propasti, ali ima samo jedan problem: evropske vlade ga ne podnose, piše "Politiko".

Komisija EU trebalo bi ove nedelje da predstavi plan za pomoć velikim preduzećima i privrednicima koji se suočavaju sa dve velike pretnje: ogromnim troškovima struje i američkim domaćim subvencijama za rivalsku industriju.

Stožer plana Lajenove je da će biti olabavljena ograničenja sume novca koje vlade mogu da izdvoje kao državnu pomoć preduzećima, a u takvoj situaciji postoji opasnost da će najbogatije ekonomije EU, poput nemačke ili francuske, nadmašiti u državnoj pomoći svojim preduzećima one slabije što će potpuno poremetiti pravičnost evropskog tržišta.

Takozvani jednaki uslovi za evropsku ekonomiju već vise o koncu pošto su bilioni evra državnih subvencija već odobreni tokom pandemije virusa korona i kako bi se ublažio inicijalni šok posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, rekao je jedan evropski diplomata.

Planovi Fon der Lajenove za osnivanje novog nezavisnog fonda EU, potencijalnog izvora gotovine za manje zemlje članice, samo su trik kako bi se olabavila pravila o subvencijama, rekao je drugi diplomata.

U nacrtu plana u koji je "Politiko" imao uvid, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel takođe predlaže osnivanje fonda kojim bi se finansirali zajednički zajmovi EU i koji bi omogućio državama članicama da subvencionišu svoju industriju pod jednakim uslovima. Na prošlonedeljnom sastanku, kako saznaje ovaj medij, više ambasadora EU odbacilo je ovakav plan, a holandski diplomata Robert de Grot opisao je izjavu predsednika Saveta kao "Karla Marksa na steroidima".

Među evropskim diplomatama ima i onih koji sumnjaju da je plan napisan u Parizu, budući da se Francuska već neko vreme zalaže za labavljenje pravila o državnoj pomoći što bi omogućilo vladi da odvoji više novca za preduzeća.

Lideri EU razgovaraće na ovu temu 9. i 10. februara, a Danska, Finska, Irska, Holandija, Poljska i Švedska već su u nonpejperu izrazile bojazan da će "državna pomoć proizvodnji i komercijalnim aktivnostima imati značajan negativni efekat na usitnjavanje unutrašnjeg tržišta, štetnu trku u subvencijama i slabljenje regionalnog razvoja".

Sličan dokument poslala je navodno i Italija, koja se takođe suprotstavila relaksiranju pravila o državnoj pomoći i istakla da je 77 odsto državne pomoći odobrene tokom trenutne krize koncentrisano u dvema zemljama – Francuskoj i Nemačkoj. Neravnoteža će se dodatno pogoršati jer druge države ne mogu da se porede sa njihovim finansijskim mogućnostima, poručeno je u nonpejperu iz Rima.

I komesar za konkurenciju Margaret Vestager zauzela je oprezan pristup, poručujući da ovakvo subvencionisanje neće funkcionisati.

Dok je i sam predlog izazvao prepirku među državama članicama, Evropska komisija predložila je i odakle da se obezbedi novac za fond.

Komisija ima na umu da se neiskorišćena sredstva iz paketa za oporavak i drugih finansijskih okvira poput "Ripauer EU" prenamene i da se izbegne novo zaduživanje.

Ni taj plan nije naišao na odobravanje pojedinih država članica, pa je tako nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao da ne podržava nove subvencije i veliku državnu pomoć i da nije uveren da je bilo koji od ovih finansijskih instrumenata potreban.