Američke sankcije ostavile posledice: Tabaković objasnila kako su uticale na srpsku privredu

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na otvaranju 33. Kopaonik biznis foruma, da je zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije izostalo značajnije ubrzanje rasta u Srbiji krajem godine.

"Takođe, sankcije koje su uvedene našoj Naftnoj industriji Srbije uticale su da krajem godine izostane značajnije ubrzanje rasta. Svi znate koliki je direktni i indirektni uticaj obustavljanja i neizvesnosti u vezi sa NIS-om i nemojte da to potcenjujemo", rekla je Tabakovićeva.

Sijarto: SAD bi ubrzo mogle da odobre prodaju udela NIS-a mađarskom MOL-u

Narodna banka Srbije (NBS) je, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, danas saopštila da je industrijska proizvodnja u januaru smanjena za 9,1 odsto međugodišnje, uz obrazloženje da je najveći doprinos tom padu potekao od prerađivačke industrije, koja je zabeležila pad obima proizvodnje od 12,4 odsto međugodišnje.

Iz NBS su ocenili da je do pada u prerađivačkoj industriji došlo prvenstveno zbog prestanka rada rafinerije nafte u Pančevu, čiji je doprinos padu ukupne industrije iznosio 4,8 procentnih poena. Pad aktivnosti zabeležen je i u rudarstvu i to za 2,3 odsto međugodišnje i u energetici za 0,8 odsto međugodišnje.

U okviru prerađivačke industrije, pad proizvodnje registrovan je u 16 od 24 oblasti, a pored prerade nafte, veći negativan doprinos ukupnoj industriji potekao je od hemijske industrije, što je povezano i sa smanjenom proizvodnjom naftnih derivata, kao i od prehrambene industrije.

Poslednji izveštaj o poslovanju Naftne industrije Srbije u četvrtom kvartalu pokazuje da je NIS prošle godine zabeležio gubitak od 5,6 milijardi dinara, odnosno oko 47,6 miliona evra, a čak 5,3 milijardi dinara odnosi se na poslednja tri meseca, odnosno na period od stupanja na snagu američkih sankcija. Koliku cenu je NIS platio zbog kaznene politike američke administracije usmerene protiv ruskih naftnih kompanija pokazuje i podatak da je u godini pre, u 2024, ova kompanija u većinskom ruskom vlasništvu ostvarila dobit veću od 10 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra, dok je u rekordnoj 2022. imala neto dobit od 92,4 milijarde dinara ili gotovo 800 miliona evra.

Iz kvartalnog Izveštaja o poslovanju NIS-a, vidi se pad gotovo svih poslovnih pokazatelja, kojem su kumovale američke sankcije, zbog kojih je na gotovo 100 dana obustavljena i proizvodnja u rafineriji u Pančevu.

Podsetimo, Naftna industrija Srbije je firma koja je beležila i veliku ekonomski prihod, i garantovala povoljno snabdevanje tržišta u Srbiji, a najbolje rešenje za nju bilo je da nastavi da posluje kao i do tada, uz vlasništva dela koje pripada "Gaspromu". Međutim, Vašington je pod izgovorom da želi da nanese štetu ekonomskom sektoru Rusije, uveo sankcije i NIS-u 10. januara 2025. godine. Od tada, kompanija je dobila više privremenih izuzeća od sankcija od Kancelarije za kontrolu strane imovine SAD (OFAK), a primena sankcija je počela početkom oktobra prošle godine.

U toku su pregovori oko prodaje kompanije, a mađarski MOL i ruski "Gaspromnjeft" dogovorili su 19. januara osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS koji trenutno razmatra američki OFAK.

"Srbija sačuvala stabilnost"

Jorgovanka Tabaković je na Kopaonik biznis forumu istakla da su, ipak, ključni izvori rasta - investicije i potrošnja ostali na visokom nivou.

"U pogledu izvora investicija zadržano je visoko učešće kapitalnih rashoda države od oko sedam odsto BDP-a. Nastavljeno je i finansiranje sopstvenih izvora, kao i putem kreditne aktivnosti. Iako niži, nastavljeni su i prilivi stranih direktnih investicija. U pogledu izvora potrošnje, njihovom rastu doprineli su očuvana formalna zaposlenost privatnog sektora i dalji realni rast zarada i penzija", rekla je Tabakovićeva.

Bocan-Harčenko o NIS-u: Idemo ka rešenju koje svima odgovara

Ona je istakla da je Srbija sačuvala stabilnost uprkos velikoj neizvesnosti u svetu.

"Radimo u uslovima čiji je zajednički imenilac neizvesnost. Takozvani indeksi neizvesnosti na globalnom nivou zabeležili su ekstremne vrednosti prošle godine, a beležili su rast i sredinom februara ove godine. Svedočimo sankcijama koje se uvode u oblasti energetike i finansija, što dovoljno govori o njihovom značaju za nacionalnu bezbednost i suverenitet svake zemlje. U neredima, odnosno odsustvu reda, samo onaj ko ih je kreirao možda zna, a možda i ne zna ko će da nastrada, a ko će da preživi", rekla je Tabakovićeva.

Ona je istakla da je dobra vest to da smo u Srbiji i u takvim uslovima sačuvali stabilnost.

"Između ostalog, imamo relativno stabilan kurs dinara prema evru, stabilan i otporan finansijski sektor, na koji sam posebno ponosna, i rekordne devizne i zlatne rezerve, koje su zaštita od eksternih šokova i od naglih promena na finansijskom tržištu. Sve ovo možda nisu vesti, ali jesu preduslov za dobre vesti", rekla je guvernerka NBS.

Tabakovićeva je istakla da je inflacija u Srbiji u 2025. godini iznosila 2,7 odsto na kraju decembra, što je u ciljanim okvirima, gde se očekuje da ostane i u srednjem roku.

"Izvoz robe i usluga dostigao je rekordnih 48 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga od 92 odsto, za 25 procentnih poena viša je u odnosu na 2012. godinu. Imamo rekordne rezerve zlata u vrednosti od 7,5 milijardi evra, koje čine preko 25 odsto ukupnih deviznih rezervi. Nastavljen je rast dinarske štednje i prošle godine, za osam odsto, pri čemu i rezultati naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih trinaest godina dinarska štednja bila isplativija od devizne štednje i u kratkom, i u dugom roku", rekla je Jorgovanka Tabaković.