Ekonomija
RT Balkan otkriva: Kako će se rast kamatne stope odraziti na zaduženja u Srbiji
Ekonomista, prof. Ivan Pajović, kaže da je to pokušaj Evropske centralne banke da čašom vode gasi požar koji je sama napravila
Kako bi obuzdala visoku inflaciju, Evropska centralna banka (ECB) danas je podigla referentnu kamatnu stopu, a mi smo istraživali kako će se to povećanje odraziti na vlasnike stambenih kredita u Srbiji, ali i na svetsku ekonomiju.
Ekonomista Ivan Pajović rekao je za RT Balkan da će zbog odluke ECB, na udaru biti svi građani koji su svoje zaduženje vezali za EURIBOR bez obzira da li su stambeni, keš ili potrošački krediti.
Na pitanje šta to znači za domaćinstva koja su se zadužila u stambenim kreditima u evrima, Pajović kaže da će moći da očekuju podizanje EURIBOR-a.
"EURIBOR je povezan sa referentnom kamatnom stopom frankfurtske centralne banke. Koliki će on biti, niko ne zna. Postoji bod koji to odlučuje, ali u najoptimističnijem smislu rašće isto koliko i kamatna stopa, ali može da bude i više", objašnjava stručnjak za ekonomsku politiku i analizu i naglašava da svakako neće biti dobro.
Pajović ističe da ECB povećanjem kamatnih stopa pokušava da čašom vode gasi požar koji je sama napravila.
"Oni su štampali enormne količine novca, ubacivali su ih u novčanu masu, pa su samo za vreme korona krize ubacili 1.600 milijardi evra u novčanu masu u evrozoni i sada pokušavaju da podizanjem kamatnih stopa obuzdaju to, što je besmisleno i ne ide na takav način. Ne može to tako da se obuzda, možda delimično, ali smatram da to čak nije ni polurešenje", navodi stručnjak za ekonomsku politiku i analizu.
Kao posledice po čitavu evropsku ekonomiju, javiće se, kako kaže, stagnacija privrede, ili pad privrednog rasta ili stagflacija.
"To znači da će se privreda teže zaduživati i dolaziti do kredita, a to će podrazumevati usporavanje kompletne evropske privrede kumulativno gledano", priča prof. Pajović.
Dodaje da posledice nisu iste od zemlje do zemlje.
"Ako privreda bude stagnirala, dolazi se do stagflacije, odnosno situacije kada postoji visoka inflacija koja je preko podnošljivih šest odsto, a nema proizvodnje, odnosno privrednog rasta ili postoji privredni pad. Da li stagflacija postoji već na delu, evropski zvaničnici neće da vam priznaju. To se skriva određenim metodama, jer je stagflacija znak da privreda propada, a to političari neće da obznane", navodi ekonomista.
Za Nemačku, kao privrednog lidera u celoj Evropi, Pajović kaže da možemo da je smatramo najugroženijom.
"Upravo zato što je imala veliki rast i obim privrede, sa poskupljenjem novca, što i jeste podizanje referentne kamatne stope, privreda se teže finansira kreditiranjem, opterećenje previsokim cenama energenata masa preduzeća je pred stečajem i gašenjem ili su već ugašene. A siromašne zemlje, poput Bugarske, imaće najozbiljniji problem jer se inate ruskim energentima zato što im tako diktiraju Amerikanci, a i sami su prezaduženi i siromašni", navodi on.
"Inflacija je nastala, ne samo zbog štampanja enormne količine novca, već i usled energetskog problema. Kada je krenula energentska kriza, a cene energenata krenule naviše, tako su i cene svega skočile. Energenti su ostali od početka ukrajinske krize na visokom nivou. Onda se tu umešala i Amerika sa tečnim naftnim gasom kako bi istisnula Ruse sa jeftinim gasom, a poznato je da je razlika u ceni minimum tri puta, pa zamislite kakav je to udarac na privredu, na ukupnu ekonomiju i cene. Energenti su lokomotiva cena, oni uslovljavaju cenu svih proizvoda. Ako energenti poskupljuju, sve poskupljuje i izaziva inflaciju".
