Rezerve se prazne, cene skaču: Posledice napada na energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku

Zatvaranje Ormuskog moreuza je potez kojim je, kao odgovor na udare SAD i Izraela, Iran uspeo da ograniči trgovinu naftom i snažno pogodi globalnu ekonomiju. Ono što je kasnije usledilo moglo bi, međutim, biti mnogo snažniji udarac - međusobni napadi na energetsku infrastrukturu, koji bi mogli onesposobiti postrojenja za proizvodnju i skladištenje nafte i gasa na više godina.

Rukavice još nisu skinute: Iran sposoban za veće napade na energetska polja Zaliva

Na to je već danas upozorio izvršni direktor "Katar enerdžija" i istakao da je Iran u napadima pogodio oko 17 odsto postrojenja ove državne gasne kompanije Katara, za čiju će popravku biti potrebno od tri do pet godina.

Izrael je izveo napade na Južni Pars, a potom je usledio odgovor Irana i granatiranje gasne infrastrukture u regionu. Tokom noći između srede i četvrtka, Iran je sproveo napade na devet različitih zemalja. To je dovelo do novog potresa na tržištu, pa je cena gasa na berzi u Evropi na otvaranju trgovanja premašila 850 dolara za 1.000 kubnih metara. Reč je o rekordnom nivou od decembra 2022. godine, a prema nekim procenama u pitanju je porast cene od 25 do 35 odsto. U međuvremenu, i cene nafte su dodatno porasle, pošto su jutros iznosile 112 dolara po barelu. 

Poremećaj na globalnom tržištu energenata usijao je berze, dovodeći do naglog rasta cena nafte i gasa, a sve je veća zabrinutost i za snabdevanje ključnim sirovinama. Iako je prvi udar osetila Azija, ni Evropa nije ostala imuna. Pojedine kompanije već obustavljaju deo ugovora, povećavaju se troškovi proizvodnje, a rastu rizici za industriju, posebno u Nemačkoj.

Vašington objavio da je uništeno ostrvo Harg: Cene nafte otišle u nebo (FOTO)

Svetska trgovinska organizacija je danas u svom izveštaju upozorila da će rast svetske trgovine robom značajno usporiti u ovoj godini, sa 4,6 odsto u 2025. na 1,9 odsto, kao i da je moguće i dodatno pogoršanje od 0,5 odsto, ako cene energenata nadalje budu rasle zbog rata na Bliskom istoku. STO ukazuje da bi dugotrajan rast cena nafte i gasa povećao troškove proizvodnje i transporta širom sveta, što direktno utiče na obim međunarodne trgovine.

Napadi iranskih projektila na gasni kompleks u Kataru i napadi dronovima u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu izazvali su snažan rast cena nafte i gasa, dok se globalna tržišta pripremaju za mogući energetski šok.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za RT Balkan da bi se efekti krize vrlo brzo mogli preliti na svakodnevni život i da bi mogli imati dalekosežne posledice na privredu i rast inflacije.

"Problem sa Ormuskim moreuzom je pitanje odluke i u tom smislu se može lakše rešiti, ali ako bi se nastavili udari na energetsku infrastrukturu, ako zaista Izrael i Amerikanci zapale polje Južni Pars, koje su bombardovali, to bi značilo 100 milijardi kubika gasa godišnje manje. Iran bi im sigurno uzvratio udarom po saudijskim, bahreinskim i kuvajtskim poljima i posledice bi bile razorne po globalnu ekonomiju. Kad se naftna bušotina zapali, to je izuzetno komplikovana, bezbedonosno izazovna operacija. Ako do toga dođe, samo gašenje može da traje mesecima, a onda ponovo da se napravi infrastruktura, to bi potrajalo, a šteta je ogromna", kaže Zdravković.

Indija povećala kupovinu sirove nafte iz Rusije: Šta govore brojke (GRAFIKA)

On napominje da Evropa još nije osetila taj udar, da je on bio više psihološki, jer se ne snabdeva iz tog regiona, pošto je gas iz Persijskog zaliva usmeren na Aziju, a glavni kupci su Južna Koreja, Japan i Kina. Zdravković je istakao i da Kina, kao i druge zemlje imaju strateške rezerve, ali da su one ograničene. Dodao je da je trenutni cenovni naftni šok privremeno obuzdan puštanjem strateških rezervi SAD, ali da te rezerve mogu trajati najviše tri meseca, a da nakon što se zalihe iscrpe mogu očekivati drastične nestašice i rast cena. 

"Kada se te rezerve istroše, svetu preti prava katastrofa i drastičan skok cena koji će osetiti čitava planeta. Situacija bi postala još kritičnija ukoliko bi se zatvorilo i Crveno more, čime bi transport nafte i gasa bio drastično ugrožen. Nafta i gas su berzanska roba čija se cena određuje isključivo prema ponudi i potražnji. Kada na svetskom tržištu fali 20 miliona barela nafte dnevno i između 105 i 110 milijardi kubika gasa godišnje usled blokade Ormuskog moreuza, to se neminovno odražava na cene", objasnio je Zdravković.

On je napomenuo i da šteta na energetskoj infrastrukturi preti da izazove energetsku krizu, posebno jer Evropa ulazi u period ograničenih zaliha nakon hladne zime, a i dalje zavisi od katarskog LNG-a, jer odbija da uvozi ruski gas iz gasovoda. Generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev izjavio je da će "cunami" cena nafte i gasa uskoro pogoditi Evropsku uniju, a da uzrok leži u tvrdoglavoj strateškoj gluposti rusofoba poput Ursule fon der Lajen i Kaje Kalas, koje su odbile pouzdane i ekonomski isplative ruske energente.

Glavne azijske ekonomije, uključujući Japan, Južnu Koreju, Indiju i Kinu, takođe su značajno zavisne od dugoročnog snabdevanja iz Katara. Ove smetnje su već izazvale borbu kupaca za neugovorene količine, a veća potražnja uticala je na rast cena.

Za razliku od tržišta nafte, gde strateške rezerve mogu da ublaže šokove u snabdevanju, globalno tržište LNG-a nema sličnu sigurnosnu mrežu, što ga čini posebno ranjivim na nagle prekide.

Kakva je situacija u Srbiji?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sazvao je za sutra u 11 časova hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost zbog cena energenata na globalnom tržištu. Sutra će inače, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine objaviti maksimalne cene dizela i benzina koje će važiti u narednih nedelju dana. 

Govoreći o skoku cene nafte, istakao je da je situacija teška, ali da rezervi ima i da građani ne treba da reaguju panično. 

Rat na Bliskom istoku i energetska kriza: Novčanici će na kraju pobediti

On je kazao da nije problem samo to što je na svetskom nivou cena nafte danas između 112,2 i 116 dolara po barelu i dodao da su problem kotacije. On je rekao da je u ovom trenutku realna cena 250 dinara za dizel, a da je on na pumpama u Srbiji 208 dinara.

"Nama po prvi put u istoriji kotacije, za dizel, idu na preko 1.300. To nikada u istoriji nismo imali, a mi sutra moramo da odredimo cenu koja je nemoguća. To će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko. Govorimo o realnoj ceni, a kod nas je 208 dinara", kazao je Vučić.

Kako je dodao, akcize su već smanjene za 20 odsto, odnosno sa 74 na 59 dinara i ukazao da po zakonu više nemamo pravo akcizama da to činimo, već da sada "tražimo pravni okvir".

Miroslav Zdravković kaže za RT Balkan da kompanijska cena derivata u našem regionu zavisi od berzanske cene nafte tipa "brent", dostupnosti tankera na Mediteranu, propusne moći terminala u hrvatskom Omišlju, kao i od same tehnologije rafinerijske prerade i troškova distribucije.

"Sa druge strane, državnu cenu čine porezi i akcize, koji u skladu sa svetskim trendovima preuzimaju sve veći udeo u onome što potrošač na kraju plati. Iako država može privremeno da balansira ovim nametima kako bi zaštitila građane, njene mogućnosti su vremenski ograničene. Mi smo u težoj situaciji u odnosu na neke druge zemlje, jer nemamo izlaz na more i zavisimo od drugih", ističe Zdravković.

Predsednik je rekao da će iz državnih rezervi biti izdvojeno 40.000 tona nafte i dodao da će biti održan sastanak u Beogradu na kojem će se razgovarati o rešenjima kako sutra cena goriva na pumpama ne bi bila drastično uvećana.