Ekonomija
Nova platna šema: Koja je razlika između SEPA sistema i SVIFT-a i šta donosi građanima
U Narodnoj banci Srbije kažu da će za kompanije u Srbiji to značiti jednostavnije plaćanje dobavljačima i brže primanje novca od klijenata iz svih 40 zemalja koje su u okviru SEPA, što će istovremeno doprineti smanjenju troškova poslovanja
Plaćanje u okviru SEPA sistema, koje je počelo juče trebalo bi da omogući da se novac, između Srbije i inostranstva prenosi u roku od jednog radnog dana. Ovaj postupak je inače preko sistema SVIFT do sada trajao nekoliko dana, zbog učešća više posredničkih banaka u izvršenju transakcije.
U Narodnoj banci Srbije kažu da će za kompanije u Srbiji to značiti jednostavnije plaćanje dobavljačima i brže primanje novca od klijenata iz svih 40 zemalja koje su u okviru SEPA, što će istovremeno doprineti smanjenju troškova poslovanja, dok za građane znači brže i povoljnije slanje i primanje novca, uključujući uplate članovima porodice u inostranstvu ili doznake iz drugih država.
Ekonomista Ivan Arnautović objašnjava da se, za razliku od SVIFT-a, koji se koristi i za druge valute, SEPA odnosi samo na plaćanja u evrima.
"Kod SVIFT-a postoji posrednička banka, a kod SEPA je nema. Direktno se prebacuje novac između dve banke, a plaćanje je u jednom danu, najkasnije sutradan, dok kod SVIFT-a može da bude i do pet dana. Tako da ovaj sistem omogućava lakši i povoljniji transfer novca. Sve se svodi na iban, odnosno na jedan podatak, kao tekući račun. Svaki čovek ima poseban broj, tako da je to dovoljno, da može da se odradi transakcija istog dana ili sutradan", kaže Arnautović za RT Balkan.
Dok SVIFT omogućava međunarodna plaćanja u praktično svim državama sveta, SEPA omogućava plaćanja samo unutar SEPA zone.
Među državama članicama SEPA sistema je svih 27 članica Evropske unije, zemlje Evropskog ekonomskog prostora Island, Norveška i Lihtenštajn, Švajcarska, Velika Britanija, kao i Andora, Monako, San Marino, Vatikan, Albanija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija. U Srbiji je 18 poslovnih banaka prihvatilo da uđe u ovaj sistem.
Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis je izjavila da je bankarski sektor spreman i da je SEPA mnogo jednostavniji način prijema i plaćanja ka inostranstvu i ka evropskom platnom području, kao i da je ekonomičniji.
"Naknade u okviru SEPA platne šeme su daleko niže nego naknade u okviru SVIFT sistema. I takođe, brže su. U toku istog dana ili narednog dana, zavisno od vremena kada je nalog za plaćanje dat, nalog se izvršava", naglasila je Marina Papadakis.
Do pojave SVIFT-a, svet je koristio običan teleks za transakcije ili druge vidove komunikacije. Preko ove formalno belgijske mreže za finansijske transakcije, a pod snažnim uticajem SAD, svakodnevno prolaze milijarde dolara vredne transakcije između banaka širom sveta.
Međutim, sa okončanjem Hladnog rata SVIFT je sve manje delovao kao tehnička platforma. Sve više je postajao instrument geopolitičkih pritisaka SAD na druge zemlje, pritom vrlo agresivan. Upravo zbog toga, sve veći broj država i regionalnih blokova počeo je da razvija alternativne sisteme plaćanja.
Isključenja Irana i potom Rusije iz sistema pokazalo je da pristup globalnim finansijskim tokovima više nije pitanje tehničke, odnosno danas tehnološke kompatibilnosti, već geopolitičke podobnosti. To je mnogim dolazećim ekonomijama poslužilo kao jasno upozorenje.
BRIKS ide ka zajedničkom platnom sistemu
Inače, i zemlje BRIKS-a razmatraju osnivanje sopstvene platforme za plaćanje. Novi sistem, koji Rusija naziva "BRIKS most", trebalo bi da omogući zemljama da sprovode prekogranična poravnanja koristeći digitalne platforme kojima upravljaju njihove centralne banke.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ranije izjavio da je svima postalo jasno da se svako može suočiti sa sankcijama SAD i Zapada i da bi BRIKS platni sistem omogućio "ekonomske operacije bez zavisnosti od onih koji su odlučili da dolar i evro upotrebe kao oružje".
Centralna banka Indije predložila je početkom godine da zemlje organizacije BRIKS povežu svoje digitalne valute kako bi se olakšala prekogranična trgovina i plaćanja u turizmu, što bi moglo da smanji oslanjanje na američki dolar.
Ukoliko ova inicijativa bude usvojena, to će biti prvi formalni predlog za međusobno povezivanje digitalnih valuta članica bloka.
Funkcionalan platni sistem BRIKS-a ne bi odmah okončao globalnu ulogu dolara, ali bi dugoročno mogao da ograniči moć fiskalnih sankcija SAD i njihovih evropskih saveznika.
Ostaje da se vidi da li će i u kom obliku BRIKS plaćanje biti implementirano, ali sa planiranim povezivanjem digitalnih valuta centralnih banaka, projekat prvi put dobija konkretan institucionalni oblik.
NBS: Niži troškovi i brža usluga
Iz NBS navode da će i u narednom periodu nastaviti da unapređuju platni sistem i da podržavaju inicijative koje doprinose većoj efikasnosti, sigurnosti i dostupnosti finansijskih usluga za sve naše građane i privredu.
"Bankarski sektor u Srbiji je od danas u potpunosti operativan za izvršavanje plaćanja i naplata sa inostranstvom putem SEPA kredit transfer platne šeme, čime se Srbija u potpunosti integriše u jedinstveno tržište za plaćanje u evrima (SEPA). Ovaj korak predstavlja važnu prekretnicu u procesu finansijske integracije Srbije u savremene evropske tokove i dodatno približava domaći platni sistem najmodernijim standardima Evropske unije u ovoj oblasti, saopštili su iz NBS.
Oni napominju da članstvo u SEPA omogućava da i pošiljalac i primalac novca imaju manje troškove i brže izvršenje transakcija, što je posebno značajno za doznake građana i svakodnevno poslovanje kompanija s partnerima u Evropi.
Visinu tih naknada određuje svaka banka pojedinačno, u skladu s važećim zakonodavstvom konkretne zemlje i svojom tarifom usluga. Iz NBS pojašnjavaju i da ni građani ni privreda neće imati dodatne obaveze, niti će biti potrebno bilo kakvo posebno podešavanje.
"Uvođenjem SEPA plaćanja, korisnicima u Srbiji biće omogućene brojne prednosti koje se ogledaju u bržem izvršenju transakcija sa inostranstvom gde će se transakcije realizovati u značajno kraćim rokovima u odnosu na dosadašnje međunarodne platne tokove, nižim troškovima za građane i privredu gde se očekuje da naknade za plaćanja i naplate ka inostranstvu budu povoljnije i transparentnije, kao i u većoj efikasnosti i sigurnosti gde jedinstveni standardi i pravila doprinose pouzdanijem i predvidivijem izvršavanju plaćanja", navode iz NBS.
Takođe, ističu da će biti omogućeno jednostavnije poslovanje sa inostranstvom, što je posebno važno za dalji razvoj srpske privrede kroz lakše uključivanje u evropske lance snabdevanja i trgovine i bolje korisničko iskustvo za građane Srbije kroz jednostavnije slanje i prijem novca iz inostranstva.
Live
