Samo prošle kroz Srbiju: Odakle teški metali u našim malinama u Francuskoj

U pošiljci malina iz Srbije za Francusku pronađena je gotovo dvostruko veća količina kadmijuma od dozvoljene, saopštila je Evropska komisija. Prema podacima objavljenim na sajtu RASFF za brzo uzbunjivanje o hrani i stočnoj hrani, pošiljka je ocenjena kao "ozbiljan rizik" po zdravlje potrošača. Kadmijum koji je pronađen spada u grupu teških metala.

Malinari već u problemu: Brinu ih slabiji prinos i niža otkupna cena

Francuske vlasti obavestile su sistem 30. aprila, nakon što je analizom utvrđeno prisustvo 0,071 miligrama kadmijuma po kilogramu malina, dok je maksimalno dozvoljena količina 0,04 miligrama po kilogramu.

Kako je za Biznis.rs rekao dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, prisustvo kadmijuma u ovakvim koncentracijama ukazuje da sporne količine nisu proizvedene u Srbiji, već da su reeksportovane iz drugih zemalja.

"Kadmijum je teški metal čije se prisustvo dovodi u vezu sa proizvodnjom u zonama intenzivnih ratnih dejstava, u blizini rudnika ili teške industrije. S obzirom na to da u Srbiji nema nijednog od navedenih uslova, reč je o malini koja je reeksportovana, a ne proizvedena u Srbiji", navodi Leposavić.

Što se tiče domaćih proizvođača malina, naš sagovornik kaže da se u njihovoj proizvodnji dešavalo da dođe do grešaka, ali da su se one uglavnom odnosile na nedozvoljeni sadržaj pojedinih aktivnih materija i da u ovom slučaju nisu krivi jer je u pitanju uvoz i reeksport.

On ističe da ovo nije prvi slučaj da pošiljke deklarisane kao roba iz Srbije budu problematične zbog reeksporta.

"I prošli put, kao i sada, reč je o malini koja nije proizvedena u Srbiji. Poslednjih godina domaća proizvodnja je značajno smanjena, pa izvoznici uvoze malinu iz Ukrajine, Poljske, Kirgistana i Kine. U velikom broju slučajeva radi se o robi diskutabilnog kvaliteta, koja se potom reeksportuje iz Srbije", ukazuje Leposavić.

Raste neizvesnost oko otkupne cene maline: Proizvođači očekuju manji rod, berači veće dnevnice

Prema njegovim rečima, krajnji kupci ne prave razliku između domaće i uvezene robe koja se izvozi iz Srbije, što dodatno narušava reputaciju domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.

"Kupca ne interesuje da li je u pitanju miks ili odakle malina zapravo potiče. On zna samo da je proizvod došao iz Srbije. Zbog toga se godinama urušava pozicija naše zemlje kao izvoznika", upozorava stručnjak Instituta za voćarstvo.

On podseća da je Srbija nekada dominirala na nemačkom tržištu sa više od 60 odsto udela, dok je danas taj procenat pao na ispod 30 odsto.

"Naše mesto zauzele su druge zemlje i pitanje je da li će ta pozicija moći da se povrati", ocenio je Leposavić.

Govoreći o proizvodnji, on navodi da je Srbija godinama proizvodila između 60.000 i 65.000 tona malina godišnje, dok je prošle godine proizvodnja pala na manje od 20.000 tona. Kako dodaje, do 95 odsto domaće proizvodnje ide u izvoz.

"Realni podaci dosta se razlikuju od onoga što prikazuje Republički zavod za statistiku i Ministarstvo poljoprivrede, koji tvrde da proizvodimo oko 90.000, pa čak i preko 100.000 tona godišnje", istakao je Leposavić.

Prema poslednjim zvaničnim podacima RZS-a, ostvarena proizvodnja malina prošle godine bila je manja za 12,2 odsto i iznosila je 82.577 tona. Pod zasadima maline bilo je 17.510 hektara, a prosečan prinos iznosio je 4,7 tona po hektaru.

Najvažnija izvozna tržišta za srpsku malinu i dalje su zemlje Zapadne Evrope, pre svega Nemačka i Francuska. Ipak, prema rečima Leposavića, zbog učestalih problema sa reeksportom neki od najvećih kupaca na deklaracijama svojih proizvoda više ne ističu da je malina proizvedena u Srbiji.

Sezonske poslove opet nema ko da radi: Plata za sezonce od 1.000 do 3.000 evra

"Ranije su veliki kupci iz Francuske jasno na svojim izvoznim deklaracijama navodili da je u pitanju malina proizvedena u Srbiji. Danas se ta roba meša sa ukrajinskim i malinama iz drugih zemalja. Jedino je na japanskom tržištu ostala praksa da se jasno označava poreklo srpske maline. Na svim drugim tržištima, gde smo bili dominantni i gde se uvek navodilo da je reč o 100 odsto srpskom voću, ta praksa je u velikoj meri napuštena", zaključuje Leposavić.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uvoz poljoprivrednih proizvoda raste poslednjih deset godina i kada je u pitanju količina i vrednost robe. Srbija je od januara do oktobra prošle godine uvezla 298.308 tona voća i platila 400.451.000 evra, što je za čak 42,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Kada je u pitanju povrće, i tu beležimo rast uvoza za 19,2 odsto. Kupili smo 187.438 tona i platili 195.430.000 evra.

Najviše uvozimo banane, jagode, limun, ostalo smrznuto voće i tradicionalno voće po kojem je Srbija u svetu poznata – maline. U periodu od januara do oktobra uvezli smo čak 6.550 tona! Najviše maline uvezli smo iz Ukrajine, 1.557 tona, a ovo voće smo kupovali i u Poljskoj, Belorusiji, BiH i Moldaviji. Uvoz maline je od januara do oktobra povećan za četiri puta i ovo voće je zauzelo visoku petu poziciju po vrednosti uvoza.