Evropska centralna banka (ECB) mogla bi biti primorana da poveća kamatne stope uprkos riziku od daljeg slabljenja ekonomije evrozone, jer čak i neki od njenih opreznijih kreatora politike gube poverenje da će naftni šok izazvan ratom u Iranu brzo izbledeti.
Guverner Centralne banke Malte Aleksandar Demarko – koga je "Politiko" opisao kao zvaničnika koji obično favorizuje niže kamatne stope kako bi podržao ekonomski rast – upozorio je da ECB možda više neće moći da ignoriše inflaciju izazvanu najnovijim tržišnim previranjima i da bi na kraju mogla biti primorana da pooštri monetarnu politiku kako bi sprečila pritisak na cene da se širi kroz ekonomiju.
"Izgledi da se prebrodi ovaj šok sada blede, s obzirom na produženje sukoba i izglede da cene nafte ostanu visoke duže vreme", rekao je Demarko za briselski portal.
ECB je zadržala svoju ključnu depozitnu kamatnu stopu nepromenjenom na dva posto u aprilu, ali je upozorila da bi produženi sukob i visoke cene energenata mogli još više da se preliju u širu inflaciju – što će podstaći zahteve radnika za većim platama, dok će preduzeća dodatno povećati cene.
Većina ekonomista koje je anketirao Rojters očekuje da će ECB povećati kamatne stope za 25 baznih poena na 2,25 odsto na sledećem sastanku zakazanom za 11. jun. Takođe predviđaju najmanje dva, potencijalno tri, povećanja u 2026. godini kako bi se borili protiv rastuće inflacije vođene energetskom krizom.
Međutim, čak i ako rat na Bliskom istoku bude završen do juna, to "možda neće dovoljno ohladiti cene energenata da kreatori politike ne reaguju", upozorio je Demarko.
Od kada su SAD i Izrael napali Iran krajem februara i doveli do haosa u Ormuskom moreuzu, sirova nafta "brent" je nakratko skočila iznad 120 dolara po barelu krajem aprila. Poslednjih nedelja se kreće oko 100, značajno više u poređenju sa oko 70 dolara pre krize.
Da li je povećanje neophodno?
Više kamatne stope u mnogim slučajevima mogu pomoći u obuzdavanju inflacije smanjenjem potražnje u celoj ekonomiji i usporavanjem brzine rasta cena.
Međutim, protivnici tvrde da ECB ne bi trebalo da žuri sa povećanjem kamatnih stopa, upozoravajući da viši troškovi zaduživanja ne mogu rešiti osnovni problem poremećenog snabdevanja naftom i da bi umesto toga mogli produbiti ekonomsko usporavanje.
I potpredsednik ECB-a Luis de Gindos i guverner Banke Francuske Fransoa Vileroa de Galo nedavno su pozvali na više podataka pre zaoštravanja politike. Glavni ekonomista "Berenberga" Holger Šmiding, smatra da, s obzirom na slab rast i rastuću nezaposlenost, radnici verovatno neće tražiti povišice.
Kritičari zaoštrenije politike takođe tvrde da je trenutni šok posledica geopolitike, što znači da povećanja rizikuju da ponove široko kritikovanu odluku ECB-a iz 2011. godine o povećanju kamatnih stopa u već krhkoj ekonomiji.
Kontroverzna odluka o kamatnim stopama
Tokom krize suverenog duga evrozone 2011. godine, ECB je dva puta podigla kamatne stope pokušavajući da obuzda inflaciju izazvanu rastom cena nafte i robe tokom Arapskog proleća na Bliskom istoku i u severnoj Africi.
Politička nestabilnost i sukobi u glavnim zemljama proizvođačima nafte, posebno u Libiji, podigli su cenu "brenta" iznad 120 dolara po barelu, što je dovelo do toga da inflacija u evrozoni pređe cilj ECB-a od dva procenta.
Istovremeno, nekoliko ekonomija evrozone, uključujući Grčku, Italiju, Španiju i Portugal, već su bile pod ozbiljnim finansijskim pritiskom nakon finansijske krize 2008. godine. Kritičari su kasnije tvrdili da je ECB, tada predvođena Žan-Klodom Trišeom, pooštrila politiku u najgorem mogućem trenutku, pomažući da se ekonomija evrozone vrati u recesiju. Centralna banka je na kraju promenila kurs kasnije te godine pod novim predsednikom Mariom Dragijem.
U skorije vreme, mnogi ekonomisti su tvrdili da je ECB reagovala presporo tokom energetske krize koja je usledila nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine. Kreatori politike su u početku tretirali skok cena energenata kao privremeni i odložili su veće mere pooštravanja. Inflacija se na kraju popela iznad 10 posto u oktobru te godine, primoravajući ECB na najbrži ciklus povećanja kamatnih stopa ikada zabeležen, pri čemu su troškovi zaduživanja porasli iz minusa na 4 posto za nešto više od godinu dana. Kritičari kažu da je odlaganje učinilo konačni ciklus zatezanja mnogo bolnijim za domaćinstva i preduzeća.
Šta se sada dešava sa ekonomijom?
Ekonomija evrozone je već bila u problemima pre nego što je udario naftni šok rata u Iranu. Nemačka ekonomija – tradicionalno industrijski motor bloka – smanjila se za 0,3 posto u 2025. godini nakon što se smanjila za 0,2 odsto prethodne godine, prema zvaničnoj statistici, jer su proizvođači nastavili da se bore sa visokim troškovima energije, slabom globalnom potražnjom i padom konkurentnosti.
Evropska komisija je u martu upozorila da bi čak i kratkotrajni poremećaj mogao smanjiti rast u 2026. godini za 0,4 procentna poena u odnosu na prognozu rasta od 1,2 odsto pre sukoba.
Domaćinstva širom bloka takođe se još uvek oporavljaju od godina povišene inflacije koja je smanjila kupovnu moć i povećala troškove stanovanja, hrane i zaduživanja nakon vrhunca inflacije 2022. godine. Ekonomisti upozoravaju da bi još jedan produženi skok cena energenata mogao dodatno da oslabi potrošnju i industrijsku proizvodnju u trenutku kada je oporavak evrozone i dalje krhak.
Da li EU ima alternativne opcije za snabdevanje naftom?
EU ima alternativne dobavljače nafte van Bliskog istoka, uključujući Norvešku, Sjedinjene Države i Rusiju. Analitičari, međutim, kažu da ni Norveška ni SAD nemaju dovoljno slobodnih kapaciteta da u potpunosti nadoknade produženi poremećaj u Zalivu.
U međuvremenu, tokovi ruske nafte nisu direktno izloženi krizi u Ormuskom moreuzu. Zemlja i dalje snabdeva neke zemlje EU putem izuzeća i cevovodnih ruta uprkos sankcijama uvedenim nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Brisel pokušava da postepeno ukine preostali uvoz ruskih fosilnih goriva iz političkih i strateških razloga, tvrdeći da zavisnost od Moskve predstavlja dugoročne bezbednosne rizike.
Najnoviji energetski šok je zakomplikovao ove planove, a Evropska komisija je nedavno odložila predlog za trajnu zabranu uvoza ruske nafte.