Cene goriva i maziva u Evropskoj uniji porasle su u aprilu za 20,8 odsto međugodišnje, dodatno ubrzavši u odnosu na martovski rast od 12,9 odsto, objavio je "Evrostat". Prema aktuelnim podacima, cene goriva i maziva su u aprilu porasle u svim zemljama članicama Evropske unije, a 15 država je prijavilo rast veći od 20 odsto.
Najveći međugodišnji skok cena zabeležen je u Luksemburgu – 33,8 odsto, Francuskoj i Švedskoj – po 29,3 odsto, Letoniji 28,1 odsto i Bugarskoj 27,8 odsto.
Najmanji porast cena registrovan je u Mađarskoj – 1,5 odsto, Poljskoj 8,8 odsto i Italiji 12,9 odsto.
I benzin i dizel najviše poskupeli u Sloveniji
Cene dizela su porasle za 33,7 odsto međugodišnje, a benzina za 13,6 odsto u aprilu, dok je na mesečnom nivou rast iznosio 7,9 odsto za dizel i 2,4 odsto za benzin, navodi se na veb stranici "Evrostata".
Gledano po državama članicama Evropske unije, najveće mesečno poskupljenje dizela prijavljuje Slovenija 23,5 odsto, Bugarska 19,5 odsto i Kipar 18 odsto, a najmanje Poljska 1,9 odsto, Rumunija 2,3 odsto i Bugarska 2,6 odsto.
Benzin je međumesečno najviše poskupeo u Sloveniji 12,9 odsto, dok su Rumunija, Španija i Poljska prijavile pad cena u odnosu na mart.
Sukob na Bliskom istoku dodatno je pogoršao kritičnu situaciju u evropskim državama, koje su već drastično smanjile uvoz ruske energije od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Energetski šok povezan sa Iranom naterao je Veliku Britaniju da izda privremenu dozvolu za uvoz dizela i mlaznog goriva ruskog porekla kako bi stabilizovala tržišta potresena poremećajima u plovidbi kroz Ormuski moreuz. Tom rutom se transportuje oko 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Sličan potez su početkom nedelje povukle i SAD, produžavajući izuzeće od sankcija za ograničenu kupovinu ruske nafte koja se uvozi morskim putem.
Nekoliko zvaničnika EU pozvalo je na obnavljanje energetskih veza sa Rusijom kako bi se rešila kriza, dok je novi mađarski premijer Peter Mađar prognozirao da će se Evropa ponovo okrenuti Rusiji kada je reč o kupovini ruskih energenata.
Usklađivanje zaokreta Mađarske ka Briselu s energetskom politikom biće verovatno najveći izazov nove vlade u Budimpešti. Iako je Peter Mađar obećavao diversifikaciju pravaca snabdevanja, čim je seo u novu fotelju, shvatio je da to neće biti tako jednostavno, jer će praktično morati da bira između EU i svojih građana. Sigurno su do sada i njegovi novi ministri uspeli da izračunaju šta bi za državni budžet i mađarsku privredu značilo odustajanje od ruskih energenata, ali i kako bi se taj problem prelio u džepove mađarskih domaćinstava.
Međutim, Evropska komisija je izjavila da neće biti povratka uvozu ruske energije i da će nastaviti da teži potpunom ukidanju ruskih fosilnih goriva do 2027. godine.
Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije je više puta poručio EU da "energetski šok" stiže u Evropu.
Dmitrijev je rekao da će EU "neizbežno moliti" za ruski gas, jer se predviđa da će cene energije dalje rasti. Takođe je izjavio da je EU poslednja u redu među ruskim potrošačima energije dok Moskva širi svoju energetsku mrežu na projekte sa drugim zemljama.