"Đerdap 3": Zašto ambasada SAD raspisuje javni poziv za izgradnju hidroelektrane u Srbiji

Vlada Srbije je pozvala kompanije da se prijave za učešće u realizaciji projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3", a javni poziv za izražavanje interesovanja za učešće u postupku izbora dobavljača koji će biti partner za realizaciju projekta objavljen je na sajtu Ambasade SAD u Srbiji!? Kako se navodi,  javni poziv je zasnovan na Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji je stupio na snagu 28. marta 2025. godine.

Ministarka energetike u HE "Bajina Bašta": Obnovili smo zlatnu rezervu naše elektroprivrede

Pomoćnik državnog sekretara SAD za energetiku Džefri Pajat, je inače ovaj Sporazum jednom prilikom opisao kao "prazno platno na kojem se može slikati po želji". Možda zato i ne bi trebalo da nas čudi što je javni poziv upućen isključivo američkim kompanijama, i što je objavljen samo na sajtu američke ambasade. 

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže da je "malo čudno" što je javni poziv za izgradnju hidroelektrane u Srbiji objavila ambasada strane zemlje.

"To stvarno 'para uši', naročito što je poziv upućen američkim kompanijama. U zemljama koje pretenduju da budu tržišne privrede takve stvari bi bile nedopustive. Ovde Vlada ima čudan princip, da ide po svetu i potpisuje dokumenta i memorandume o razumevanju, a onda ulazi u neke aranžmane koji podrazumevaju obaveze prema tim stranama, što se kasnije završava nekim ugovorima koji su van tenderske procedure i nemate zdravu konkurenciju. To je loša praksa", smatra Gavrilović.

Učešće SAD u projektu "Đerdap 3" se inače priprema od 2021. godine, kada je američki "Behtel", prvi put pokazao interesovanje za izgradnju. Ključni koraci napravljeni su 2022. kada je ova najveća američka građevinska i inženjerska kompanija, preuzela izradu tehničkih studija, što je krunisano potpisivanjem Međudržavnog energetskog sporazuma u Vašingtonu 2024. godine.

Gde je zapelo i ko blokira izgradnju HE Buk Bijela?

Srbija se tada obavezala da će osnovati radnu grupu, koja će biti zadužena za izbor jednog ili više ponuđača koji će ili pristupiti pregovorima ili učestvovati u procesu konkurentnog nadmetanja za svaki projekat, iz redova kompanija koje su se odazvale javnom pozivu, u skladu sa zakonom Srbije kojim se uređuje oblast javnih nabavki, dok SAD "neće imati nikakvu ulogu u izboru ponuđača".

U tekstu sporazuma navodi se i da će Srbija osloboditi poreza na dodatu vrednost i carina na sve transakcije obavljene u vezi sa ovim projektima. Ovo je, međutim, uobičajena praksa kada je reč o primeni međudržavnih sporazuma na osnovu kojih se realizuju pojedini infrastrukturni projekti.

U saopštenju koje je objavljeno posle potpisivanja sporazuma, 2024. godine, Stejt department je naveo da će "sporazum omogućiti američkim kompanijama da više investiraju u energetski sektor u Srbiji i da će im omogućiti da se ravnopravno takmiče na tržištu, kao i da će to ojačati strateško partnerstvo dve zemlje".

"Spominjala se kompanija 'Behtel' kao jedna od zainteresovanih strana, a ta kompanija je ozloglašena, jer nigde ne rade u svetu gde ima tendera, već idu isključivo na direktnu pogodbu. Imaju lošu reputaciju. Oni grade Moravski koridor u Srbiji, a ispostavilo se da će cena na kraju biti nekoliko puta veća od ugovorene. Imali su veliku aferu i u Hrvatskoj, zbog naduvanih cena izgradnje deonice auto-puta", kaže Velimir Gavrilović.

Njihove projekte i u regionu i u svetu prate priče o probijanju rokova, "zidanju" troškova izgradnje i korupciji. Gavrilović napominje da "Behtel" u suštini ništa ne gradi, već da završi projekat praktično na projektnom nivou i angažuje podizvođače, pa onda te kompanije angažuju naše domaće firme koje zapravo rade posao za mnogo manje para, jer nemaju reference i ne mogu da učestvuju sami na tenderima.

"Onda oni ucene i državu finansiranjem projekta izgradnje sa njihove strane, koje je obično skupo i to je već viđen recept. Bilo bi dobro izbeći takav scenario. Oni ne rade loše, ne može to da se kaže, ali cene su im sačuvaj Bože i netransparentni su", smatra Gavrilović.

Naš izbor

Srpski putari rade po svetu, a stranci skidaju kajmak u Srbiji: Zašto koridore ne gradimo sami?

Projekat RHE "Đerdap 3" planiran je kao hibridno reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje na 1007. kilometru Dunava, na teritoriji opštine Golubac. Koncepcija projekta predviđa zahvatanje vode iz Đerdapskog jezera tokom perioda niskog opterećenja kada u sistemu postoji višak struje, pumpanje vode u gornje rezervoare "Pesača" i "Brodica" i proizvodnju struje u vrhovima potrošnje, puštanjem vode nazad u Dunav.

Projektovani kapacitet elektrane iznosi 2.400 megavata, uz mogućnost integracije dodatnih 400 megavata iz obnovljivih izvora, odnosno iz vetra i sunca. Procenjena vrednost investicije trenutno je oko 2,63 milijarde evra.