Ekonomija

Srpski putari rade po svetu, a stranci skidaju kajmak u Srbiji: Zašto koridore ne gradimo sami?

Ministar građevinarstva Goran Vesić izjavom da je došlo vreme da napravimo veliki konzorcijum domaćih kompanija koje će graditi jedan auto-put ili prugu u Srbiji. Preduzeća iz Srbije su na izgradnji puteva angažovana isključivo kao podizvođači
Srpski putari rade po svetu, a stranci skidaju kajmak u Srbiji: Zašto koridore ne gradimo sami?© TANJUG/ Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/ Predrag Mitić/

Na listi poslova koji će dočekati novi sastav Vlade Srbije mogao bi se naći i predlog o formiranju zajedničkog putarskog preduzeća koje će biti angažovano na infrastrukturnim projektima u Srbiji. Ovu ideju ponovo je aktuelizovao ministar građevinarstva Goran Vesić izjavom da je došlo vreme da napravimo veliki konzorcijum domaćih kompanija koje će graditi jedan auto-put ili prugu u Srbiji.

Trenutno domaća preduzeća učestvuju na infrastrukturnim projektima sa 49 odsto i to isključivo kao podizvođači stranih kompanija. Domaća putarska preduzeća su inače kroz tranziciju doživela možda i najveće potrese, a zbog pravila da onaj ko finansira, taj i gradi puteve i pruge već godinama se favorizuju strane kompanije dok su naša preduzeća ostala van igre u sopstvenoj zemlji, pa poslove uglavnom traže u inostranstvu ili ovde rade kao podizvođači.

Tokom perioda obnove zemlje, mnogi su sa podsmehom citirali izjavu tadašnjeg ministra Milutina Mrkonjića o završetku posla "pre roka", ali je ipak činjenica da smo tada puteve gradili sami i bez kredita. Posle demokratskih promena, sa prilivom investicija iz inostranstva, stigli su i novi uslovi i prepone koje naše firme nisu mogle da preskoče, a posao sa izgradnjom puteva su ušli biznismeni poput Ljubiše Buhe Čumeta, a potom i "Nibens grupa" Mila Đuraškovića, kojem su partneri u putarskom poslu u jednom periodu bili su i vlasnik "Delte" Miroslav Mišković i njegov sin Marko. U međuvremenu su se pojavile i nove kompanije poput "Inkopa", koji je povezan sa Milanom Radoičićem i braćom Zvonkom i Žarkom Veselinovićem.

Putarske firme godinama su umesto objavama o završim infrastrukturnim projektima, punile novinske stupce aferama. U međuvremena su izgubile kredibilitet i snagu da se izbore sa jakom konkurencijom iz inostranstva.

Vlasnici i direktori putarskih preduzeća, ono malo što ih je u Srbiji preživelo, smatraju da je ideja o udruživanju u konzorcijum dobra, ali ukazuju da će za njenu realizaciju presudno biti – finansiranje. Ukoliko država smogne snage i obezbedi sredstva, spremni su da se udruže i da grade nove koridore.

Generalni direktor građevinskog preduzeća "Planum" Ratomir Todorović kaže za RT Balkan da, kada evropske banke daju kredit, diktiraju takve uslove da domaće firme ne mogu da se prijave i da je to glavni razlog što i ova firma već godinama uspešnije posluje van zemlje.

"Mogao bi da se okupi domaći konzorcijum, pod uslovom da ima para, jer država mora sama da finansira izgradnju u tom slučaju. Evropske banke kada finansiraju, insistiraju da posao da glavni izvođač bude iz njihove zemlje, pa onda naši građevinci sve za njih rade. Stranci skidaju kajmak, a domaćim firmama ostaju samo mrvice, pa teško mogu da prežive", tvrdi Ratomir Todorović.

On napominje da se preduzeća u putnoj privredi, koja bi mogla da iznesu velike projekte danas gotovo mogu prebrojati na prste jedne ruke.

"Inicijativa o udruživanju je dobra, ali zavisi od toga koliko će država moći da uloži i da obezbedi sredstva, ali bez stranih banaka. Glavni problem je finansiranje tih projekata. Dobri smo da radimo u inostranstvu, a ovde ne možemo da dobijemo projekte", kaže Todorović.

Generalni direktor "Energoprojekt Holdinga" Dobrosav Bojović kaže za RT Balkan da će ova kompanija dati puni doprinos ako se domaća građevinska operativa nastupi na infrastrukturnim projektima kao generalni izvođač ili u konzorcijumu.

"Mi smo to i ranije zagovarali, ali zbog nedostatka sredstava je država dozvolila finansijerima da oni vode glavnu reč. Domaća građevinska industrija u infrastrukturi je većinom angažovana kao podizvođač, jer su kreditori nametali da 51 odsto posla preuzmu njihove firme. Na tome su insistirale i kineske, američke i evropske firme. S obzirom da je budžet blizu 70 milijardi evra na godišnjem nivou, mislim da je potpuno realno da se formira srpski konzorcijum, jer imamo mogućnosti i da projektujemo i da izvodimo infrastrukturne projekte svih vrsta", smatra Dobrosav Bojović.

On podseća da su prošle godine od kada je "Energoprojekt" poslednji put bio angažovan kao glavni izvođač na izgradnji auto-puta, na Koridoru 11. 

"Oko 60 odsto naših prihoda u 2023. godini je iz inostranstva. Tamo imamo više od 350 miliona dolara ugovorenih poslova i zapošljavamo više od 3.000 ljudi, a u Srbiji imamo oko 820 ljudi. Imamo gradilišta u Zambiji, Ugandi, Gani, Omanu, Kataru, Abu Dabiju, Dubaiju, Bahreinu, Vijetnamu", navodi Bojović.

On napominje da je za "Energoprojekt" primarno važno da bude generalni izvođač na projektu.

"Više bismo voleli da je to u Srbiji, ali s obzirom da smo desetak godina bili zavisni od finansijera, izbegavali smo da budemo podizvođači. Kada ste podizvođač, vi tim strancima koji dođu stavite na tacnu svoje najbolje inženjere, oni im daju 10 ili 15 odsto veću platu i preuzmu ih. Zavisite od organizacije posla i vođenja projekta od generalnog izvođača, oni diktiraju i cenu, opremu i uslove, što nije u interesu 'Energoprojekta'", objašnjava generalni direktor.

Zvonimir Marković, predsednik Udruženja poslodavaca putne privrede "Putar" za RT Balkan kaže da Srbija ima dovoljno kvalifikovanih građevinskih radnika i firmi koje bi mogle da grade koridore i da podignu domaću privredu. On ukazuje da je ionako domaće puteve i pruge u suštini izgradila domaća radna snaga, ali koju su stranci angažovali, jer su oni vodili projekte.

I kada su u retkim situacijama dobijale poslove, domaćim firmama se neretko spočitavalo kašnjenje i loše izvedeni radovi. Ali, zato je bilo posla za "Alpinu", "Aktor", "Ternu", "Azvirt", a posle i za kineske kompanija i američki "Behtel", koji su takođe otezali sa rokovima, a neki su i danas dužni podizvođačima.

"Naša preduzeća imaju opremu i stručni kadar i nikakav problem ne bi bio da se odgovori tom projektu. I oni koji rade uzimaju kooperante iz Srbije, tako da nije sporno ko će da radi. Morate imati firmu koja može 365 dana da živi sa opremom i ljudstvom, a za to su potrebne finansije. Ako ih država obezbedi, ima ko da gradi", poručuje predsednik Udruženja poslodavaca putne privrede "Putar".

image