Ekonomija
Jedinstveno tržište rada na Balkanu: Za koga ima posla u Srbiji, a ko bi mogao u pečalbu u Albaniju
Građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije od danas mogu da rade u sve tri zemlje, jer je kroz inicijativu "Otvoreni Balkan" omogućen pristup jedinstvenom tržištu od 11 miliona radnika
Srbiji nedostaju građevinski radnici svih profila, na hiljade vozača, a kako se bliži letnja sezona sve više će biti upražnjenih radnih mesta i u restoranima. I berba je svake godine sve problematičnija, jer nema dovoljno sezonskih radnika u poljoprivredi. Ovaj problem, koji je za mnoge poslodavce postao noćna mora, trebalo bi bar delimično da reši jedinstveno tržište rada između Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Očekivanja su velika, a vreme će pokazati kome će ova inicijativa biti od koristi.
Građani Srbije, Severne Makedonije i Albanije od juče mogu da rade u sve tri zemlje, jer je kroz inicijativu "Otvoreni Balkan" omogućen pristup jedinstvenom tržištu od 11 miliona radnika. Iz Ministarstva za informisanje i telekomunikacije kažu da su za sada najveće interesovanje pokazali građani Severne Makedonije i da je prvog dana njih 35 zatražilo pristup preko portala eUprave, da se zaposli u Srbiji.
Čini se da najveća očekivanja od ovog projekta imaju domaći privrednici, koji se nadaju da će radna snaga iz ove dve države uspeti bar delimično da nadomesti nedostatak radnika u našoj zemlji. Ne plaše se da će zbog ove inicijative ostati bez domaće radne snage, jer smatraju da ponuda poslova i uslovi rada u Skoplju i Tirani nisu značajno, ili nisu uopšte, bolji nego u Beogradu. S druge strane, predstavnici sindikata strepe da bi radnici iz "komšiluka" mogli da spuste zarade zaposlenih u pojedinim sektorima u Srbiji.
"Inicijativa je u osnovi dobra, treba da nam omogući cirkulaciju stanovništva između tri zemlje i da se lakše popunjavaju otvorene pozicije. Upitno je što ne postoji neka značajna razlika kada je u pitanju minimalna cena rada. Srbija ima najveći minimalac od oko 400 evra, a Albanija i Makedonija oko 350-360 evra. To nije dovoljno dobar motivator, da bi neko menjao svoj život za 10 ili 20 odsto veću platu", smatra Miloš Turinski iz "Infostuda".
On napominje da našem tržištu nedostaju zanatlije, ali i kvalifikovani radnici raznih profila, ali da je pitanje da li će ova inicijativa uspeti da pokrene migracije i da doprinese da se te prazne pozicije bar delimično popune.
"Postoji zabrinutost, ukoliko dođe do migracija albanskog i makedonskog stanovništva u Srbiju, na mesta koja su nama deficitarna, da ta konkurencija može da spusti cenu rada za naše radnike. Suštinski, oni bi mogli da popune radna mesta na građevini, od nekvalifikovanih radnika, preko stolara, armirača, vodoinstalatera, autolimara, kao i na sezonskim poslovima u poljoprivredi, za branje voća. U poljoprivredi su dnevnice dostigle i 50 evra, a ako neko dođe da radi za 20 ili 30 evra, oni će automatski smanjiti cenu naših radnika", ukazuje Turinski.
On smatra da bi iz ugla srpskih privrednika to mogla da bude dobra prilika da zadovoljimo tržište rada ako ove dve zemlje mogu da nam ponude kvalifikovane radnike koji nam nedostaju. S druge strane, ako se ponude neki poslovi za ljude sa visokim kvalifikacijama, uz dobre uslove, kaže da sigurno ima ljudi iz Srbije koji bi otišli da rade i u Severnoj Makedoniji i Albaniji, ali je pretpostavka da će takvih ponuda i prilika biti mnogo manje.
Atanacković: Stranci ne rade za minimalac
Privrednici su još pre dve godine pozdravili ovu inicijativu, a Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za RT Balkan da su očekivali da će se ideja brže realizovati, ali da je svakako i u ovom trenutku biti korisna za privredu. Kada je u pitanju bojazan sindikata da će stranci spustiti cenu rada našim radnicima, on kaže da stranci ne rade za minimalac.
"Bolje je zapošljavati radnike iz komšiluka, sa Balkana, koji imaju slične navike i poglede, bliže su im kuće, nego ljude iz Nepala ili iz Indije. Zaposleni na nekim pozicijama su bili u dobroj poziciji, jer nisu imali konkurenciju i poslodavci su morali da im daju veće plate. Kada je ponuda radne snage dobra, onda i te zarade mogu biti niže. Mada, mislim da već sada, kod tih deficitarnih zanimanja su plate iznad republičkog proseka. Ni ti koji dolaze sigurno neće raditi u Srbiji za minimalac, jer im se to ne isplati", kaže Atanacković.
On napominje da bi ugostitelji mogli da osete dodatni pritisak, iako su već u problemu, jer radnici odlaze u Hrvatsku i Crnu Goru.
"Ako se Albanija razvija u tom smislu, to bi mogao da bude rizik, da nam odu pre svega konobari i pomoćni radnici u ugostiteljstvu. Inače, očekuje se da će Srbija ipak da privuče više ljudi zbog plata i razvijenosti ekonomije", kaže Atanacković.
Bojan Tanasković, direktor agencije za zapošljavanje "Novotek radna snaga" kaže za RT Balkan da ne očekuje značajnije interesovanje naših ljudi za zapošljavanje u Severnoj Makedoniji i Albaniji, već da bi to mogla da bude šansa za profesionalce koji će raditi određeni period na organizaciji i realizaciji nekih projekata i da će se vratiti nazad.
"Ne vidim razloge da naši radnici odlaze tamo na duži period. Kada su u pitanju očekivanja domaćih poslodavaca, oni mogu privući radnu snagu iz pograničnih delova Severne Makedonije i to za poslove u građevinarstvu i mašinstvu. Ima potencijala i u energetici, jer se u pograničnim delovima zatvaraju rudnici olova i cinka, pa bi eventualno ta radna snaga sa iskustvom mogla da dođe u Srbiju", kaže Tanasković.
On ipak smatra da teško da se možemo osloniti na radnu snagu iz ove dve države. Kao i ceo Balkan, one se suočavaju s odlivom radne snage, pre svega, u zemlje Zapadne Evrope.
"I oni su otišli u Zapadnu Evropu, nama ostaju pojedinačni slučajevi, kojima se možda ovde otvori neki posao, privremeno. Sve je to niskog kvaliteta i nije realno očekivati da ćemo rešiti problem nedostatka radne snage. Makedonci imaju veliku potražnju za beračima voća i radnicima u poljoprivredi, tako da ne verujem da će dolaziti u Srbiju. Građevincima su interesantniji poslovi u EU, gde su bolje plaćeni", kaže Bojan Tanasković.
On smatra da ova inicijativa o zajedničkom tržištu rada kasni deceniju i ukazuje da bi imala više smisla da je realizovana pre nego što se većina kvalifikovanih radnika iz Severne Makedonije i Albanije odselila u EU.
"Oni su pre 10-20 godina ređe odlazili ka Evropi zbog administracije, a Srbija se razvijala i tu priliku je trebalo iskoristiti. Sada će to biti teško. Svi koji su imali znanje i kvalifikacije su se uglavnom snašli ", ukazuje Tanasković.
VV inauguration
